Bolje sada nego na Rolan Garosu: Prvi se mastersi u vodu bacaju

Ko bi rekao? Vodio je Novak Đoković 1:0 u setovima i 4:2 u drugom periodu igre i nije pobedio Italijana Lorenca Muzetija. Obično je Novak taj čijih se čeličnih živaca i vanzemaljski stabilnog menstalnog sklopa rivali plaše. Od tog Đokovićevog zaštitnog znaka obično im zadrhti ruka, a Srbin se postara da reketi prestanu da ih slušaju.

Nije tako bilo juče u 3. kolu mastersa u Monte Karlu. Odigrao je najbolji teniser sveta jedan od slabijih mečeva poslednjih godina, dozvolio nervozi da preovlada, počastio Italijana sa 46 neiznuđenih grešaka (šest duplih servis-grešaka) dozvolivši mu čak osam brejkova. I nenadano su evropski i svetski sportski mediji dobili glavnu vest - Novak Đoković je eliminisan u Monte Karlu.

Narodna poslovica kaže "Prvi se mačići u vodu bacaju". U Novakovom slučaju mogli bismo da je malo preradimo "Prvi se mastersi u vodu bacaju", jer možda i nije tako loše što se opominjujući poraz desio u ranoj fazi turnira u ne baš omiljenoj mu Kneževini. Bolje sada nego na Rolan Garosu koji ostaje ultimativni cilj srpskom asu.

"Čestitam Muzetiju, ali ova igra je katastrofalna", vidno indisponirani Đoković nije bio raspoložen da duži nakon tek drugog poraza u 2023. godini. Ali bez obzira na s razlogom srozano raspoloženje, sijaset grešaka i nervozu tokom duela, ovo je neuspeh koji ne bi trebalo preterano da brine. Ne ako zagrebemo u istorijat Novakovih mečeva u Monte Karlu.

Vanserijski podvig napravio je 2013. skinuvši Rafaela Nadala sa trona posle osam uzastopnih titula na Azurnoj Obali, dve godine kasnije ponovo je postao šampion, ali posle 2015. Đoković nije dotakao polufinale, odnosno samo dva puta je uspeo da dobaci do četvrtfinala.

Padao je pre autasjderima, ali to nije bila prepreka za uspešan raspet sezone u narednim mesecima. Setimo se da je Đokovića od poslednje titule u Kneževini gubio od Jiržija Veselog na prvoj prepreci, u četvrtfinalu od Davida Gofana, u trećem kolu od Dominika Tima, zatim od Danila Medvedeva u četvrtfinalu, pa od Britanca Danijela Evansa u trećem kolu, da bi ga prošle sezone, takođe na premijeri eliminisao Alehandro Davidovič Fokina.

Razloge svih ovih, mahom neočekivanih neuspeha, možemo delimično tražiti i u činjenici da je srpskom teniseru poslovično najviše vremena potrebno da se adaptira na zemljanu podlogu. A Monte Karlo je prvi masters na šljaci. Pritom i ove sezone kao i lani, Novak se suočava sa dužim pauzama, sa periodima od preko mesec dana bez takmičarskog tenisa. Prvo ga nije bilo na terenu mesec dana, od Australijan Opena do Dubaija, a zatim još četrdesetak od Dubaija do Monte Karla. Treninzi su jedno, ali rutina se može postići jedino redovnim nastupima, bez obzira na to koliki vas kvalitet krasi.

Poraz jeste propuštena prilika da se stekne veća bodovna zaliha u odnosu na Karlosa Alkarasa kojem će, kada izađe nova, ažurirana ATP lista bežati za 470 bodova, ali jasno je da Novakov rekord po broju nedelja na čelu teniskog praktično niko ne može da ugorzi, te da je fokus na 23. grend slem tituli, već u Parizu.

Osetio je Novak zemljanu podlogu prvi put ove sezone, a sada je vreme da počne da počne da počne da hvata zalet, pre nego što se zatrči na trofej u Parizu. Već od 17. aprila gledaćemo ga u Banjaluci na Srpska Openu, sigurno i u Rimu gde je bio šampion u šest navrata, a videćemo hoće li nakon rane eliminacije u Monte Karlu odlučiti da višak energije potroši u Madridu koji je na programu između Banjaluke i Rima, od 24. aprila do 7. maja.