Bez trofeja u rukama po jedini „trofej“ koji nema

Svestan je i Novak Đoković, rekao je to posle poraza u finalu Vimbldona, da je za njegove navijače sve ispod titule – neuspeh. Iako maltene do početka grend slema u Londonu nije bio siguran ni da li će igrati, nepunih mesec dana posle operacije kolena u Parizu. Sa te druge strane gledano, njegov plasman u finale je definitivno rezultat vredan najdubljeg poštovanja.

Đoković je stigao do finala u velikom stilu, protiv dva najjača rivala nije izgubio ni set, ali u borbi za trofej je Karlos Alkaras bio za klasu bolji igrač (3:0). Naglasio je to i sam Novak.

„Ne želim da tražim izgovore za meč koji je bio na njegovoj strani. Dominacija, svaka čast za momka. Sportski rečeno, razbio me je“, pošteno je istakao srpski as posle finala.

Godina 2024. razočaravajuća je za Novaka Đokovića. Najlošija od početka karijere ili hajde, makar od 2011. godine, kada je zaseo na teniski tron. Jer, nikada se nije desilo da i posle Vimbldona srpski as nema nijedan trofej u sezoni. Čak i u onoj čuvenoj godini koja je takođe izgledala očajno, kada je operisao lakat, uspeo je da dođe do finala „slema“ u Londonu i da ga osvoji.

Prolazno vreme, dakle, nije dobro. A, Đokovića tek čeka najvažniji turnir u godini – Olimpijske igre. Najvažniji iz njegovog ugla. On sam mu je tu važnost dao, jer objektivno gledano, olimpijsko zlato nije do sada imalo neku preveliku vrednost u svetu belog sporta. Ali, postalo je odjednom neobično bitno baš zbog toga što Novak godinama unazad insistira na njemu.

Jer, osvojio je teniski GOAT sve što se osvojiti može od iole vrednih trofeja. Ostalo mu je još to zlato pa da zaokruži karijeru i usklikne, kao nekad vaterpolisti, „osvojio sam sve“. Pariz je pred vratima, ostalo je manje od dve nedelje do početka, a teniski turnir kreće odmah. Žreb je zakazan za 25. jul. Mada se još ne zna precizno ko će sve igrati u Gradu svetlosti, jer dosta igrača iz Top10 se dvoumi zbog povreda, zbog prelaska sa trave ponovo na šljaku, a tu je „iza ćoška“, nakon Pariza, beton Ju Es opena.

Novak Đoković je svoj cilj odavno jasno i glasno postavio: medalja u Parizu. Zlatna. Jedino ima bronzu iz Pekinga. U Londonu i Tokiju je bio četvrti, u Riju je ispao u prvom kolu. I sva ta razočaranja je teško podneo. Sada želi da stigne do kraja, popne se na pobedničko postolje i odsluša u svoju čast „Bože pravde“.

I juče je posle poraza poručio:

„Nastavljam dalje, nameravam da igram na Olimpijskim igrama, nadam se da ću se boriti za medalju. Druga podloga, tamo sam se povredio… Da vidimo kako ću se osećati mentalno i fizički, nadam se da ću uspeti da nađem svoj pravi tenis. Uradiću sve da dođem do finala Olimpijskih igara“.

Jedino što je za brigu je to prolazno vreme, jer protiv Alkarasa Đoković zaista nije dobro izgledao na terenu. Ali, takvo saznanje može samo da podigne borbenu gotovost srpskog asa na apsolutni maksimum. Tu su još i dve nedelje za pripremu, a onda, nadamo se, koji lakši protivnik za zagrevanje.

Zlatna medalja je poslednji veliki san Novaka Đokovića i sada potpuno svestan šta mu je potrebno i šta mu je činiti krenuće po nju u Parizu.