Balkanska entropija teniskog kralja
Vreme čitanja: 5min | pon. 07.09.20. | 10:41
Kada se činilo da nema načina da se porazi Novak Đoković, on je to uradio samostalno i tako pružio dušebrižnicima priliku da njime ispiraju usta. No nije prvi put napravio grešku u besu i nije prvi put da ga pljuju. I svaki put je izašao jači i jači i jači...
Nijedna sila nije večna ni nezaustavljiva u prirodi. Fizika to objašnjava entropijom, što je težnja sistema da pređe u stanje veće neuređenosti. Zato zvezde život završavaju eksplozijom i formiranjem crnih rupa.
Sile prirode su takve, neupitne i nepromenljive. Svakom sistemu u ovom nepreglednom kosmosu kad-tad dođe kraj. Kad-tad se „pokvari“ ma koliko bijo savršen, besprekoran, naizgled nezaustavljiv. Uvek u njemu postoji neki kvar, „bag“ (bug) što bi rekli mladi, koji će ga vremenom korumpirati.
Izabrane vesti
Večnost svemira i jedna teniska karijera, makar bila i neverovatna, teško mogu da se porede, ali ono što je Novak Đoković sinoć uradio u Njujorku, nateralo je mnoge od nas da se zagledaju u večnost. I da se pitaju – da li je realno ovo što se dogodilo?
Da li je moguće da u trenutku kada niko nije mogao da mu stane na rep, on to sam uradi. U trenutno sleposti, besa, ludila. Da li je to entropija, taj bag u njemu naše „balkansko ludilo“, koje uvek „košta više nego svetog Petra kajgana“. Koje nas je nateralo da uništimo državu i život vredan postojanja te sada tavorimo u ovim nesretnim kasabama od Alpa do Ohrida. Da li je to ono što čak i neko kao što je najbolji teniser sveta jednostavno ne može da kontroliše?
Jeste, i u to smo se, zajedno sa ostatkom sveta uverili kasno sinoć. Đoković je sam sebe pobedio i to je sada jedini način u tenisu da bude zaustavljen. Što na terenu gde mu definitivno nema ravnog kada je i na 80 odsto mogućnosti, što van terena gde se probija kao vođa radnika, tenisera u pokušaju da se vlasnicima turnira uzme veći deo kolača vrednog nekoliko stotina miliona dolara.
Oni koji ga ne mirišu odmah su pomisli u glavi KARMA! Samo zašta? Šta je on to uradio da mu se sudbina na ovako bizaran način sveti? Kojeg u partenonu bogova je naljutio da mu ovaj napravi ovakvu zvrčku?!
“Cela situacija me čini zaista tužnim i praznim. Proverio sam kako se oseća linijski sudija i prema informacijama koje sam dobio, oseća se dobro, hvala Bogu. Njeno ime ne mogu da otkrijem zbog očuvanja privatnosti. Jako mi je žao što sam joj naneo takav stres. Nije bilo namerno. Bilo je pogrešno”, ovim rečima otvorio je javno pismo naš as.
Jednostavno, takve stvari se dešavaju. Makar i najboljima. Konstatan pritisak rezultata, javnosti, borbe na nekoliko životnih frontova. Umor, vrućina, prazne tribine, slaba igra, karantin, korona... Pad na rame i očigledna povreda u meču sa Pablom Karenjom Bustom nekoliko minuta ranije samo su dodali so na ranu.
Mnogo je faktora koji su ga na neki način naterali da učini ovako nešto i napravi, pa, malo je reći glupost koja će ga pratiti ceo život. Jer prvi reket sveta tako nešto sebi ne sme da dozvoli iako često ume da raspali u besu po loptici, te ga je ovako nešto čekalo.
Svestan je Nole toga, što se dobro vidi iz sinoćnje objave medijima. Jasno je da nema opravdanja za nesportsko ponašanje kojim je širom sveta poslao prilično ružnu sliku i pružio prliku dežurnim kritičarima da ga ocrne. Mnogi kažu da su odlučili centimetri, ali ni to nije opravdanje.
Bilo je ranije primera isključenja igrača zbog sličnih stvari, a svakako najeklatantniji je onaj u finalu Kvinsa od pre osam godina kada je David Nalbandijan, jedini čovek koji je na istom turniru pobedio celokupnu „veliku trojku“ u besu, i to dok je vodio protiv Marina Čilića, šutnuo reklamu oko stolice linijskog sudije i povredio ga. Pa Englezi su svog junaka Tima Henmama izbacili zbog slične stvari 1995. sa Vimbldona... Bilo je i primera da ne isključe „prestupnika“, ali to je već druga priča.
"Žao mi je Novaka, da je loptica proletela koji centimetar levo ili desno, verovatno ne bi ništa bilo. Ovako je sve jasno, pravila su tu i moraju se poštovati. Napravio je grešku i platio je za to“ iskren je bio skorašnji gost Beograda, Aleksander Zverev.
„Iskreno, baš mi je teško zbog njega, Nije imao nikakvu nameru da je pogodi, bila je to slučajnost. Veoma nerećna situacija, slično se i meni dogodilo pre nekoliko godina na Dejvis kupu kada sam takođe diskvalifikovan“, smatra Denis Šapovalov, dok Borna Ćorić kaže sledeće:
„Tužno mi je sve ovo, Novak mi je prijatelj. Ali, sa druge strane pravila su jasna...“
Teorije zavere ovde jednostavno nemaju mesta, jer je ovo sinoć bio knjiški primer za diskvalifikaciju. Svaka druga odluka organizatora kosila bi se sa njihovim, ali i univerzalnim pravilima sporta. A dušebrižnici koji likuju zbog incidenta i diskvalifikacije, ubrzo će zaćutati u impotentnosti. Zato se i ne bavimo raznim Kirijosima, „mejnstrim“ zapadnim medijima i ostalim budalaštinama. Hejteri na blok!
Vratimo se na početak, na tu „balkansku entropiju“, poriv za samouništenjem kada smo najbolji jer istina je i sreća u tome što Novak nije običan, fatalan Balkanac. Nema sumnje da njegov „sistem“ ipak ima jedan poseban kvalitet, a to je mentalna fleksibilnost. U najkraću ruku to je sposobnost da brzo zaboravite ono što se desilo, da ne gledate pritom previše u budućnost već da se koncentrišete na sadašnjost. I da iz nje crpite životnu energiju. A Đoković je majstor te zen umetnosti, nešto na čemu već godinama radi - kako da um bude iznad materijalnog.
I nema sumnje da će on mnogo lakše ovu krizu prebroditi od mnogih njegovih navijača. Lakše će i brže okrenuti novi list, udahnuti duboko i krenuti dalje. Koliko je jak u tom segmetu pokazao je mnogo puta do sada, ali možda i najbolji primer je prošlogodišnje finale Vimbldona protiv Rodžera Federera i celokupnog gledališta. Sećate se kako se taj meč završio? Naravno, njegovom pobedom. Zato bez brige, još će ih Nole ćerati.
"Želim da ovo neprijatno iskustvo, diskvalifikaciju sa turnira, pretvorim u važnu životnu lekciju, kako bih nastavio da rastem i razvijam se kao čovek, ali i teniser. Izvinjavam se organizatorima US opena i svima u vezi sa mojim ponašanjem. Veoma sam zahvalan svom timu i porodici što mi pružaju snažnu podršku, kao i mojim navijačima jer su uvek uz mene. Hvala vam i žao mi je. Bio je ovo težak dan za sve”, zaključio je Đoković sinoćnje obraćanje javnosti.
Ako ništa, imaće barem više vremena da se odmori i pripremi za nastavak sezone na evropskoj crvenoj šljaci. Već sutradan počinje manji turnir u Kicbilu, gde se Đoković naravno neće takmičiti, naredne sedmice kreće rimski masters, a nakon toga Rolan Garos.