Autoritet velikog šampiona! Novak i bez blistave igre “sa nulom” do finala Vimbldona

U fudbalu kažu da takve pobede, kada se ne igra blistavo, a trijumfuje se – donose titule! A, Novak Đoković je polufinale Vimbldona odigrao baš tako: nije briljirao na terenu, rekli bismo da je igrao sa 60-70 odsto svojih realnih mogućnosti, a opet, Denis Šapovalov nije uspeo da mu uzme ni set.

Bio je to trijumf autoriteta. Snage velikog šampiona, od kojeg se najviše uplašite onda kada vam se čini da ga imate sateranog u ćošak. Kanađanin je imao svoje šanse. Igrao je dobro, povremeno odlično, ali semafor je na kraju pokazao – 3:0 za Novaka Đokovića: 7:6, 7:5, 7:5.

Još korak do titule. Korak do istorije, rekli bismo korak do zvaničnog priznanja za Najvećeg tenisera svih vremena. Jer, samo još jedan grend slem trofej deli Đokovića od Federera i Nadala, u svim ostalim uspesima ih je već nadmašio.

Ali, taj poslednji korak neće biti nimalo lak, jer Mateo Beretini igra najbolji tenis u karijeri, na Rolan Garosu je ozbiljno namučio Novaka u četvrtfinalu, a na travi ne igra ništa lošije nego na šljaci. Samo, Đoković je taj koji ima 19 pehara u džepu, pet sa Vimbldona, dok će se Italijan prvi put naći u situaciji da se bori za najveći pehar, njemu je ta pozicija nepoznata i tu je, pored ostalog, velika prednost najboljeg tenisera sveta.

Italijan igra tenis života! Mateo Beretini krenuo iz Beograda i stigao do finala Vimbldona

Ako je gledao današnji meč, Beretini ima još jedan razlog za strah: Novak Đoković je sa 3:0 dobio meč u kojem skoro da nije ličio na sebe. Bio je to nivo igre koji srpski as obično pokazuje u drugom-trećem kolu turnira. Slabo ga je služio servis, pogotovo u prvom setu je mnogo promašivao, znao je da u nizu propušta brejk lopte… A, opet, Šapovalov nije uspeo da ga slomi ni u jednom setu.

Možda je prelomni bio prvi set. Uspeo je Kanađanin da oduzme Novaku servis i da drži taj brejk prednosti sve do 5:4, kada je servirao za set. I onda ga je Đoković slomio. Izjednačio je, vratio se u set, koji je potom u taj-brejku dobio.

I tada je bilo jasno da Šapovalov malo čemu ima da se nada. Kada tako, da kažemo, “osrednjeg” Novaka nije uspeo da slomi, male su mu bile šanse da napravi preokret posle toga. Uz sve pohvale mladom Kanađaninu, koji je igrao hrabro, igrao dobro, nije se predavao do poslednjeg poena, ali... Protiv velikih šampiona se vodi dvostruka borba: kako ona na terenu, tako i u glavi. Moraju se pobediti i na zelenom polju i pobediti njihov autoritet. A, Šapovalov to nije bio kadar da učini.

Đoković je snagom volje, snagom renomea uspeo da dobije meč, jer kad god je bilo gusto Kanađaninu je zadrhtala ruka.

Ako nešto kod Novaka znamo posle svih ovih godina je da polufinalno izdanje baš ništa ne nagoveštava kada je finale u pitanju. Biće to neki drugi Đoković, onaj kojem će pogled biti ka peharu. Tom još jednom što mu nedostaje za pijedestal Najvećeg ikada. Neće biti lako Novaku u finalu. Beretiniju još manje…