Darko Brašanac 100 puta u španskom fudbalu: Nikome se ne povlačimo! Moj prosek - 11,5 kilometara po utakmici

Nije sve u novcu i(li) trofejima. Ima nešto i u trajanju. Sjajno je biti akter utakmica Lige šampiona, borbe za pehare u „ligama petice“, vlasnik bogatih bankovnih računa, međutim, i za kontinuitet igara na velikoj sceni pojedincima valja skinuti kapu. Onima daleko od očiju javnosti, koji maltene ne dolaze na reprezentativna okupljanja ili na prvi pogled nisu toliko atraktivni, a van granica ih cene možda više nego unutar Srbije. Primera radi, Ivan Radovanović duže od deceniju krstarti italijanskim fudbalom, Miloš Ninković je ušao u petu godinu saradnje sa Sidnejom, a ne tako davno razmišljao je da okonča karijeru, Aleksandar Katati se dokazao u MLS ligi i zgrabio ugovor sa luksuznim Los Anđeles Galaksijem... A Darko Brašanac odigrao okruglo 100 utakmica u španskom fudbalu!

Podatak za poštovanje, pokazatelj da je motorino iz Čajetine sposoban da izdrži snažan tempo utakmica u jednom od najujednačenijih prvenstava Evrope. Reflektori nikad nisu bili upereni njemu pravo u oči, ali je našao mesto na velikoj sceni. Dokazao sebi i drugima da može. A nije baš da smo se pretrgli po broju fudbalera koji počinju skoro svaki meč u takmičenjima koje vikendima pratimo posredstvom televizijskih prenosa. Utoliko snažniji aplauz za 90 mečeva u Primeri i deset u Kupu kralja.
„Zar ih već ima toliko?“, iznenadio se prvotimac Osasune u razgovoru za MOZZART Sport. „Supruga vodi evidenciju, reče mi pre neki dan da ću brzo do jubileja, mada je računala samo prvenstvene mečeve“.

Dakle, muštuluk.
„Nisam znao da sam skupio 100 mečeva na španskom tlu. Ne opterećujem se podacima, ali mi je drago što sam stigao do brojke vredne pažnje. Ne znam da li ljudi u Srbiji imaju predstavu koliko je ovdašnja liga teška, koliko fudbaler mora da bude spreman, posvećen i radan kako bi stigao do trocifrenog broja utakmica. Ponosan sam na tu činjenicu, uveren da ću ih odigrati bar još 100“.

Do jubileja je stigao pre pet dana na gostovanju Bilbau, upotpunivši mozaik prethodno sklapan u dresovima Betisa (26), Leganesa (28), Alavesa (26), da bi minulog leta potpisao trogodišnji ugovor sa klubom iz Pamplone (20). Za neke iznenađujuće, jer je ipak u pitanju tim pristigao iz nižeg ranga takmičenja. Za Darka, logičan izbor.
„Prve kontakte uspostavili smo po okončanju prethodne sezone. Istekla mi je pozajmica Alavesu kad su me pozvali iz Pamplone i predočili želju da me angažuju. Iako nisu završili takmičenje, znali su da kao pobednici Segunde imaju viziranu ulaznicu za viši rang. Tražili su igrača na poziciji koju pokrivam. U direktnim razgovorima predstavili su mi ideju fudbala kakav žele da neguju u Primeri i moju ulogu u njemu. Svidelo mi se na prvu loptu, nisam odugovlačio, odmah sam prihvatio ponudu i čekao dogovor klubova po pitanju obeštećenja. Nekoliko dana posle početka priprema formalnosti su utanačene i prešao sam u novu sredinu. Za mene je posebno značajno što sam prošao pripreme sa ekipom“.

Najveći strah na El Sadaru bio je kako će izgledati prelazak u viši rang. Želeli su da izbagnu jo-jo efekat, da ne budu klub koji će se odmah po promociji u društvo velikih boriti za opstanak. Deluje da su na dobrom putu, na deobi su desetog mesta sa Bilbaom kog su tukli na San Mamesu (1:0), čak deset bodova iznad nemirne zone. Fina zaliha za spokojnu završnicu Primere.
„Baš smo komentarisali, u neku ruku se i plašili, kako će izgledati prve utakmice u eliti, da li smo sposobni da se takmičimo s najjačima ili ćemo upasti u krizu zbog neiskustva, međutim... Krenuili smo iznad očekivanja, na debiju dobili Leganes na Butarkeu, u naredna dva kola ostali neporaženi, između ostalog protiv Barselone i tad smo shvatili: možemo sa svima. Cilj je opstanak. Ne samo nama. Više od polovine lige, osim najbogatijih i najmoćnih, u početku ima primarni zadatak da sačuva status. Može da se kaže da smo na sigurnoj teritoriji, ali nismo još završili posao“.

A bilo je sezona kad je Osasuna izgledala moćno. Primera radi, 2006. je završila četvrta na tabeli, iza Barselone, Reala i Valensije, igrala kvalifikacije za Ligu šampiona (ispala od Hamburga), a napad joj predvodio – Savo Milošević. Sad su neka druga vremena, klub se bori da stekne status stabilnog člana La Lige i zahvaljujući treneru Arasateu, koji je kao prvi prošao izazove Segunde.
„Njegova ideja podrazumeva direktan fudbal. Da se ne povlačimo ni po koju cenu, bez obzira na rezultat. Da koristimo visok presing. Na primer, pre nekoliko sedmica protiv Reala smo početnih 20 minuta izašli tako visoko da Madriđani nisu mogli da se snađu. Ne bi bilo nezasluženo da smo vodili više od 1:0, bilo je situacija kad su se gosti mučili da prenesu loptu preko polovine igrališta. Naravno, Real je veliki i kvalitetan, dao je do kraja četiri gola, ko nije gledao rekao bi da je bila lagana utakmica za tim Zinedina Zidana, međutim, sve do pet minuta pred kraj bili smo u igri. Možda naša filozofija dolazi do izražaja na El Sadaru, mada se ne može reći da smo slabi u gostima. Iako Španci vole da nas okarakterišu kao tipičnu domaćinsku ekipu, imamo samo jednu pobedu više pred svojim navijačima nego na strani. Čak ni protiv Atletika u Madridu nismo hteli da se povlačimo, oduševljen sam takvim stilom i pronašao sam sebe“.

Kad smo već kod Madriđana, možda bi Osasunin saldo bio bogatiji za bod da je baš nad Darkom Brašancem sviran klasičan jedanaesterac na „Vanda Metropolitanu“ polovinom decembra. Brazilac Felipe je udario po nogama srpskog vezistu, nema gde to nije penal, osim kad igraju veliki sa malima.
„Pošteno vam kažem, nisam se ni iznervirao. Još manje sam bio iznenađen što jedanaesterac nije dosuđen. Doživeo sam sličnu nepravdu protiv Reala pre nekoliko sezona, kad je Kejloru Navasu oprošten očigledan crveni karton, posle čega mi se sudija izvinjavao. Jeste španska liga među najkvalitetnijim na planeti, ali je prate propusti, kontroverze. Naročito kad je reč o upotrebi VAR-a. Posle svakog kola makar jedan klub se javi smatrajući da je oštećen. Može to sa video tehnologijom daleko bolje da bude, korisnije za sve“.

Ne mari Darko. Važno mu je da igra. Redovno i, prema sudu navijača po društvenim mrežama, dobro.
„Povredio sam se u četvrtom kolu, dugo vukao lakšu povredu, još od pripremnog perioda, igrao pod bolovima, mučio se,  da bi me u jednom trenutku stiglo. Više nisam mogao da trpim, podvrgnut sam terapijama, usledila je pauza, ali sam se vratio na teren kao nov i posle toga odigrao skoro sve utakmice, ako se izuzmu one kad sam odusustvovao usled kartona. U razgovoru sa ljudima koji su me angažovali shvatio sam da su zadovoljni mojom ulogom“.

Koliko, možda najbolje ilustruje podatak da je u prethodnom kolu na San Mamesu bio igrač sa najviše pretrčanih kilometara u dresu Osasune. Tačno 12. Nivo Lige šampiona. Slična ostvarenja imao je i dok je igrao za Betis.
„Posle svake utakmice kači se na tablu u svlačionici lista sa statističkim parametrima. Nije da se hvalim, ali često sam u vrhu kad su pretrčane distance u pitanju. Obično 11,5 kilometara ili malo iznad tog proseka. Svakako više od ostatka tima. S jedne strane, razumljivo s obzirom na poziciju i zahteve stručnog štaba, koji insistira na kratkom, ali intenzivnom trčanju. S druge, sam podatak mi ništa posebno ne znači ako se ne krećem u pravcima koje trener od mene traži. Važnije od broja jeste da jurnjava po terenu ima smisla. Primećujem da mi odgovara intenzitet trčanja u Osasuni, navikao sam na zahtevan ritam, agresivan pristup, dosta kretnji napred-nazad. Koliko mi znači dobra fizička priprema uvideo sam ove zime: dok se novajlije muče da prihvate principe, nama starosedeocima sve lakše pada“.

Prilagođavanje mu je olakšano. Em troši već četvrtu sezonu u Španiji, savladao je jezik, upoznao navike ljudi, em su naši igrači utabali stazu na El Sadaru.
„Dugogodišnji sekretar stručnog štaba Osasune je bukvalno enciklopedija sporta. Pamti sve. Naravno, i nas Srbe, naučio je dosta reči, svakodnevno me iznenađuje... Još mi kapiten Ojer kaže da je davno, dok je još bio omladinac, priključivan prvom timu baš u sezonama kad je Savo Milošević bio ovde. Kasnije su igrali Nikola Vujadinović, Goran Čaušić, Petar Vasiljević je bio igrač i trener... Iz razgovora sa ljudima iz kluba, jasno mi je da su ovde Srbi dobrodošli“.

A u skladu sa ovih 100 utakmica, da li Darko Brašanac ima ambicije da obuče dres reprezentacije Srbije? Da se makar nađe na spisku, jer je u u najboljiim igračkim godinama (28), redovan u jednoj od najjačih liga Evrope, ali i, kako sam primećuje, pomalo zaboravljen.
„Ni sa kim iz FSS nisam u kontaktu, ne znam ni koliko ljudi u Srbiji znaju da sa redovan u španskom prvenstvu. Koncentrisan sam na sezonu Osasune, uživam, ovo je ekipa koja mi najviše prija otkako sam napustio Partizan, jer svaki put ide na tri boda. To mi se sviđa. Čak i kad steknemo prednost, nijednog trenutka trener neće reći: ’Ne prelazi centar’, ’brani se’, ’izbaci loptu u aut’ ili ’štedi vreme’. Osim toga, ne opterećujem se nekim stvarima. Iskusniji sam. Možda su ljudi zaboravili na mene dok sam bio na pozajmicama, ali za manje od četiri godine, odigrao sam u proseku 25 utakmica po sezoni. Naravno, kad bi me pozvali u reprezentaciju, bez dileme bih došao, osećao bih se kao da mi je prvi put, jer državni tim svi pratimo, svi za njega navijamo, znamo koliko se ljudi raduju kad ima uspeha“.

PORED ĆIMIJA AVILJE NEMA DISANJA

Osasuna je ove zime mogla da profitira na finansijskom, ali pretrpi ozbiljan udarac na igračkom planu da je Barselona, kako se pisalo, kupila Ćimija Avilju, apsolutnu senzaciju Primere, pošto je Argentinac sa devet golova na 20 utakmica vukao tim napred. Pominjao se kao moguća zamena Luisu Suarezu, sve dok i sam nije pretrpeo povredu zbog koje je okončao sezonu pre vremena.
„Čitali smo da je trebalo da pređe u Barselonu, ali pošto nisam tip koji voli da zapitkuje, još manje da ometa saigrače ili im nabija pritisak, držao sam se po strani. Ne znam koliko je posao bio blizu realizacije, ali sam siguran da bi ’legao’ Kataloncima. Igrao je sezonu iz snova, ne bih se iznenadio da je Barselona platila klauzulu, jer je Avilja profil igrača koji bi se lako uklopio u njen sistem. Nama je bio dragocen, davao gol skoro na svakoj bitnoj utakmici, pritom su neki bili izvanredni, a posebno oduševljava što ne staje 90 minuta. Pored njega protivnička odbrana maltene ne može da udahne vazduh“.

OVAJ PARTIZAN SE NIKOM NE PRILAGOĐAVA

Kakav je to razgovor sa Darko Brašancem, ako se ne bismo dotakli Partizana? Logično, proveo je u Humskoj šest godina u prvom timu, osvojio pet titula, prati na dnevnom nivou dešavanja.
„Prezadovoljan sam kako se sve promenilo u Partizanu kad je igra u pitanju. Šteta što nisu valorizovane. Na svojoj koži sam osetio kako je kad u poslednjim trenucima  ostaneš bez proleća u Ligi Evrope, a znaš da si zaslužio prolaz kao momci u Hagu. Svi smo se nervirali što crno-beli nisu prošli, prikazali su odlične igre, čak fenomenalne. Što se prvenstva tiče, bio sam u još goroj situaciji, sa većim bodovnim zaostatkom u odnosu na Crvenu zvezdu. Problem je sad što su crveno-beli zabeležili malo kikseva, što nije uobičajeno. Da je razlika manja mogla bi da se traži prilika u derbijima, ovako ostaje Partizanu pokušaaj da dobije večitog rivala u obe preostale ligaške utakmice i da odbrani kup. Ono na čemu mora da mu se čestita jeste stil igre. Dugo smo pričali zašto se prilagođava protivniku i da to ne može da se gleda, da to nije pravi fudbal, a sad vidimo da nikad ne ide na remi, nego svaki put traži tri boda bez obzira ko je preko puta“, oduševljen je Darko Brašanac.

(FOTO: ©AFP ©Reuters)