Andrea Petković filozofski o Novaku: Lakše je usmeriti energiju na simbole, nego na bolne stvari

Srbi i fanovi Novaka Đokovića brane pravo na izbor i njegovu odluku da se protiv korone bavi sopstvenim imunitetom. Mediji sa zapada kritikiju bez zadrške tvrdeći da je sve osim vakcinacije jednostavno glupo, pa čak i neodgovorno. U Nemačkoj su bili izuzetno strogi, pa se o Đokoviću, kako je prenela srpska redakcija Dojče Velea, pisalo kao o “broju jedan kakav nikome ne treba”, te o “odvratnom valjanju u ulozi žrtve”.

Međutim, u svoj toj propagandi, Andrea Petković, proslavljena nemačka teniserka poreklom iz Tuzle, uspeva da zadrži sopstveni identitet i bar pokuša da realno sagleda stvari. U autorskom tekstu za nemački Cajt – a koji opet prevodi Dojče Vele – Petkovićeva tako kaže da u ovom slučaju situaciju ne možemo da gledamo kao crnu ili belu, već da se u njoj mnogo toga prepliće. I svi nose svoj deo odgovornosti.

“Jedna strana sada misli da je Novak bahati egoman, koji je sam kriv za sve, jer neće da se vakciniše. Druga strana ga predstavlja kao žrtvu i politički simbol, na kojem treniraju strogoću. Istina je: Oboje je tačno, i to na kompleksan način istovremeno, jedno sa drugim u žestokoj protivrečnosti”, navodi Petkovićeva.

I ako ste pomislili da i Andrea kritikuje Novaka samo ste delimično u pravu. Petkovićeva ne oslobađa Novaka njegovog dela “odgovornosti” – a sada je lako reći da je naivno bilo uopšte pokušati doći do Australije u jeku pandemije – ali ističe da i Đokovićevi kritičari moraju da budu razumniji. I nikako ne smeju da o celom ovom nesrećnom događaju pišu kao o “najvećem sportskom skandalu” u poslednjih deset godina. Posebno ne…

“…Znajući da to nije bio čak ni najveći skandal u poslednjih mesec dana, ako pomislimo da je teniserka Peng Šuaj nestala, pošto je jednog političara optužila za seksualno zlostavljanje. Ali ko sam ja da merim te stvari”, pita se Petkovićeva.

Nazad na Đokovića…

“Novak i ja smo isto godište, 1987. Moja poslednja dva meseca apsolutnog odricanja za Novaka su istih takvih 20 godina. Kada posle dve nedelje teškog treninga poželim da popijem pivo, onda to i uradim. Novak ne. Kada jednom nedeljno odem u kafe, da bi kratko boravila u svetu koji se ne sastoji isključivo od belih linija i zvuka udarca reketa o tenisku lopticu, onda mi samo svaki drugi put pođe za rukom da ne naručim kolač. Koliko ja znam, Novak je nešto slatko pojeo poslednji put u jednom srpskom restoranu, to su bile palačinke sa medom bez glutena. Znam to tačno, jer sam bila tu i pitala sam se još tada šta sve sme”, navodi Petkovićeva.

Pitate se kakve to sad veze ima? Evo odgovora…

“Kada Novak pazi na to šta unosi u telo, za mene je to mnogo verodostojnije od one devojke koja mi u Njujorku pred restoranom brze hrane sa burgerima objašnjava da neće da se vakciniše jer ne želi da u svoje telo ’unosi toksične stvari’. A pri tome je još s uživanjem povukla dim iz cigarete koju je sama smotala”.

I kao zaključak..

“Novak će oboriti rekord u broju osvojenih grend slem turnira, sa ili bez Melburna. Australijan Open biće i dalje održavan. Australija će se i dalje držati svog strogog imigracionog zakona. Šta smo naučili u svemu tome? Možda, da se sport sve više politizuje, jer je lakše da energiju usmerimo na simbole, nego na realne, bolne stvari. Naime, o izbeglicama koji u deportacionom hotelu katkad deset godina čekaju novosti“, završava Andrea Petković.

Može biti da tokom cele ove zbrke niko ništa bolje nije napisao.