Übermensch

Talenat, "bogomdan" kako njegov otac tvrdi video se od prvog trenutka kako je stao na teniski teren, tamo krajem osamdesetih giodina prošlog veka na tada i dalje divnom i poludivljem Kop

Novo doba belog sporta - samo jedan član stručnog štaba, do 100 ljudi na turniru...

aoniku. Krov Srbije u svoj svojoj lepoti i monumentalnosti svedočio je trenucima koji će se pretvoriti koju deceniju kasnije u fenomen.

Naravno, pričamo o Novaku Đokoviču, od danas 33-godišnjaku koji je pokazao i stalno pokazuje svima na svetu, a pre svega nama, njegovim sunarodnicima i navijačima da je sve moguće. Pa i konstatno se menjati u potrazi za savršenstvom, nešto što je ovde praktično jeres.

Nema toga što o njemu već nije poznato, tako da je svaka priča o najboljem atleti današnjice ništa više od rekapitulacije zvezdanih staza belog sporta. O tome koliko je zadužio svet, a pre svega Srbiju sportskim uspesima, izlišno je pisati. Takođe i humanitarnim radom.

No ono što je uradio na ličnom primeru, konstantnom transformacijom ka boljem, bržem i jačem sebi, i to u svakom pogledu putokaz je najvažniji. Momak koji je još 2003. postao profesionalni teniser prvo je savladao socijalne prepreke i uspeo da se ugura u sport velikih, bogatih nacija. Upao im je na žurku, usred najboljeg perioda i prebacio na "narodnjake". To mu nikada neće oprostiti.

Pred novom balkanskom pustahijom nema ko nije pao i nema koga nije oduševio, od suparnika do navijača. Ono što je napravio od tela, koje ga baš i nije služilo u prošlosti, pre svega zbog alergija i naslednih slabosti, zaista je čudesno. To nekada slabašno, krhko biće vremenom je došlo do savršenstva, postalo je mašina kakva do sada nije javno viđena. Mašina sposobna da pet sati konstatno pod velikim naporima funkcioniše bez greške, neumoljivo.

Da bi došao do tog stadijuma, Novak mnogo žrtvuje. Ne samo ograničeno vreme koje svi imamo na ovoj planeti, nego i slobodu, opuštanje, način života, ishrane, ljubavi... Ultimativna žrtva za ultimativne rezultate.

Nole je od malena zbog tenisa menjao - način i mesto življena, topli porodični dom sa dva mlađa brata za daleku i hladnu Nemačku ili Italiju. Neizvesnost i usamljenost. A sve zbog cilja.

Ta misija da bude najbolji na svetu urezana mu je negde duboko, u onog malog Noleta koji je sa krova Srbije krenuo ka krovu sveta. I tu se nije zaustavio.

Menjao je Novak tokom karijere mnogo toga. Ishranu pre svega, način treninga, pa i same trenere, fizoterapeute, savetnike, servis, forhend, način kretanja, patike, opremu... Menjao i polako sklapao moćan mozaik uspešnog životnog puta.

I kada je 2011. stigao do vrha, kada je konačno sa trona skinuo dva najveća rivala, Rodžera Federera i Rafela Nadala, nije se zaustavio. Svaki novi turnir, svako njegovo novo pojavljivanje na televiziji dolazi nam nova, moćnija verzija Novaka Đokovića.

Možda i najveća transformacija koju je naprabio je to što je postao otac. I to veoma brižan, nežan i ponosan. Nešto što vrhunske atlete, tako fokusirane na sebe i svoj cilja teško uspevaju. A njemu je i to pošlo za rukom...

To njegovo lice van terena je možda i impresivnije od onog na istom i to mogu potrvditi svi koji ga poznaju. Ljubaznost je ono što ga odlikuje kao savršeno vaspitanog čoveka iz domaćinske porodice, a dubina pogleda, razmišljanja nešto što ga izdvaja.

Konstatni napredak tela, kroz mnoge za konzervativne ljude suviše netradicionalne, čak avangardne metode nisu jedino što radi za bolje sutra sebi i drugima.

Tu je i humanitarni rad koji nije oličen samo u fondaciji koja nosi njegovo ime, nego i mnoge toga još. Zahvaljujući njemu nekoliko stiotina tenisera, koji nisu u samom vrhu belog sporta proćiće ovu krizu uzrokovanu pandemijom virusa korona, mnogo lakše nego što im je huda sudbina pretila. I to zahvaljujući Noletu koji je pokrenuo celu priču.

Zna dobro momčić sa Banjice kako je to želeti, a nemati, voleti, a patiti. Prošao je on sve to, prošla je sa njim i porodica mu, i zna kako boli i koliko je nepravedno. Pre toga je, kao predsednik ATP saveta igrača mnogo toga učinio da onim kolegama koje imaju najmanje bude bolje. Ali, pre svega je promenio sam vrh, jer riba smrdi od glave. Postavio je stvari u svetu belog sporta kako on smatra da treba da budu i odmah se videla razlika.

A da donro radi mogao je da vidi iz serije neosnovanih medijiskimh napada koji su polako, ali sigurno sve tiši i tiši.

Ta njegova upornost, ti njegovi uspesi na terenu i snažan mentalni sklop suyonop što pokazuje svioma da je na dobrom putu i da zna šta radi. Napredak o kojem pišemo ostvario je Novak pre svega na mentalnom planu pa tako sada razume i govori nekoliko svetskih jezika, spreman je da o filozofskim, životnim pitanjima diskutuje sa velikim umovima, a pritom je sve voljan da podeli.

I tako je opet došao u žižu javnosti, hteo on to ili ne. Pre svega tako što je javno rekao da ne želi da se vakciniše. I ponovo salva napada i ponovo su svi pametniji od njega. Čak i ovdašnji mudraci.

A on "stoji postojano" i pokazuje svima, a pre svega sebi da uvek može bolje. Potera za Ničeovskim Übermensch-om je trka bez kraja, što on dobro zna. Zato je i tako lagano trči, samo dodajući nove pluseve, saznanja, snagu i bistrinu. Uma i tela.

A da nije bilo ove korone, umesto još jedne rekapitulacije sada bismo verovatno računali koliko mu je još ostalo da sruši rekord od 310 sedmica na vrhu svetske liste koji drži Rodžer Federer i u iščekivanju da obori još jedan rekord Švajcarca od 20 grend slem titula.

Ali, znajuči ga on će iz karantina izaći jači i spremniji nego iko u želji da njegovu tenisku zadužbinu nastavi da zida na kamenim temeljima. A naš posao će biti da svedočimo naastavku nečeg zaista spektakularnog.