Duško Tošić: Došlo vreme da Švajcarci plaču!

Kada bi članovi srpskog nacionalnog tima sa Mundijala u Rusiji imali natprirodne moći i mogli da vrate vreme, sigurni smo da bi mnogo toga drugačije uradili pre i za vreme meča protiv Švajcarske u Kaljiningradu. Poraz od Sajdžija i dalje predstavlja crnu rupu ovdašnjeg fudbala, jer hteli mi da priznamo ili ne imao je taj meč i treću dimenziju.

Možda će imati i ovaj zakazan za petak, ali kada bismo se vratili samo u sportske okvire Srbija igra možda i najvažniju utakmicu u poslednjoj deceniji. Pobeda garantuje prolaz u osminu finala Mundijala, prvu eliminacionu utakmicu još od vremena kada je Dragan Stojković Piksi bio igrač. Govorimo o Prvenstvu Evrope iz 2000. godine.

Opet se, kao i pre četiri godine, apostrofira da je Srbija talentovanija i tehnički nadarenija selekcija, ali opet se ponavlja ono što je u potpunosti tačno. Imaće Orlovi posla sa “đavolskim” timom, selekcijom koja teško gubi i koja je u poslednjih godinu dana bila bolja od Španije i Portugalije. A nama samo pobeda igra.

Međutim, učesnik duela od pre četiri leta Duško Tošić u razgovoru za Mozzart Sport poručuje da tim Dragana Stojkovića ne sme da se zaleće.

”Švajcarska ima sličnu ekipu kao pre četiri godine. Oni retko menjaju nešto, možda nemaju impresivan kvalitet u ofanzivi. Ali, vrlo su disciplinovani u igri. Imaju nemački mentalitet, teško ih je probiti što su na svojoj koži osetili Brazilci. Vrlo su disciplinovani. Upravo zbog toga Srbija mora da bude jako, jako strpljiva. Nikako ne smemo da krenemo grlom u jagode i da se zaletimo. Doći će ta šansa za 90 minuta”, poručuje za naš portal Duško Tošić.

Pre polaska Orlova u Katar u Srbiji je temperatura bila blizu ključanja. Poraz od Brazila i potom nerešen ishod u sudaru sa Kamerunom, ponovo je doveo do sumnjičavih komentara o tome da su fudbaleri propustili veliku priliku da naprave iskorak.

“Došli smo do toga da odlučujuću utakmicu igramo protiv Švajcarske. Da nam je to neko ponudio pre Mundijal siguran sam da bismo svi prihvatili. Prvi ja. Ako imamo pobednički mentalitet, ako smo jaki, pobedićemo. Potrebno je da sada pokažemo koliko zapravo možemo. Znam da je atmosfera u javnosti malo poljuljana, ali ne treba da svodimo račune. Nije bitno šta je bilo u prošlosti, samo je važan aktuelan trenutak”.

Nerado se Duško Tošić priseća utakmice sa Kamerunom, ali se nada da Orlovi neće praviti iste greške.

”Krajnje čudna utakmica, čudna situacija. Dominirali smo, stvarali šanse, i onda na brzinu primili dva gola. Lako je nama sa strane, ali sam i pre utakmice upozoravao na Vensana Abubakara. Znam ga iz Bešiktaša i znam koliko on može. Upravo je njegov ulazak promenio tok utakmice, oni su postali opasniji. A mi? Pa, nedostajalo nam je više komunikacije u poslednjoj liniji. Nije smelo da se dešava da Kamerun igra tri na tri sa našim štoperima. Nedostajala nam je ta zaštita štopera. Imali smo probleme i sa povredama, sa ritmom. Verovatno nas je i to poremetilo”.

Progutali su Orlovi sličan jadac kao tim koji je pre četiri godine igrao u Rusiji protiv Švajcarske. I tada su Orlovi u želji da stignu do pobede zaboravili u finišu na defanzivu.

“Ima razlike u odnosu na taj meč. Želeli smo pobedu, mada bi nas i remi ostavio u igri, jer su oni kasnije igrali nerešeno sa Kostarikom. Sad nam igra samo pobeda. Drugačije je sve to. Samo je slično što će nam biti potreban maksimalan pristup 90 minuta. Švajcarska vam ne ponudi mnogo toga. Protiv Brazila su bili disciplinovani kao mi”.

Prisetio se Duško Tošić i ostalih detalja. Ali želeo je da se fokusira na teren, iako će i sada u timu Švajcarske biti momci rođeni u južnoj srpskoj pokrajini.

“Ne bih o nefudbalskim stvarima. Samo znam da mi je poraz od Švajcarske bio najteži poraz u karijeri. Mnogo nam je to teško palo. Sećam se da smo ostali budni do osam ujutru u hotelu. Bilo je i suza. Možđa je sada vreme za revanš. I da naši igrači postanu heroji, a oni da plaču”.

I četiri godine kasnije svi se pitaju da li je Duško Tošić mogao da sruši Džerdana Šaćirija, pre nego što je tadašnji član Liverpula savladao Vladimira Stojkovića i praktično poslao Orlove kućama.

”Uh, da mogu da vratim vreme možda bih ga i rušio. Ali, pogledajte pažljivo snimak. Sećam se da je bila jedna ničija lopta, Milenković je bio tu... Onda je on krenuo ka našem golu. Usmeravao sam ga na stranu. Videćete na tom snimku da sam ga praktično stigao. Lopta mi je za milimetar prošla. Nekako sam rezonovao u sebi da bi faulom rizikovao penal, crveni karton, onda i gol. Ali, ponavljam, sada bih ga rušio”.