PRELAZZI: Tajni agent španske krune Roberto Martinez

Pita li neko na Iberijskom poluostrvu, kao što se pita na nekim drugim, možda manje srećnim a nama svakako bližim poluostrvima, ono “gde ste bili 1640. godine”? Na čijoj vam je strani bio đed, ili već onaj davni predak koji svakako nije askurđel, te da li je špansko-portugalski rat ostavio posledice po vaše porodično stablo?

Samo kratka istorijska crtica: punih šezdeset godina Španci su vladali Portugalom zahvaljujući personalnoj uniji, mada su “potčinjeni” zadržali svoje kolonije i svoj jezik; ipak, Portugalci su samo čekali zgodan trenutak i 1. decembra 1640. ga dočekali. Posle skoro tri decenija borbi, od kojih su poneke bile krvave, Portugalci su ponovo stekli nezavisnost. I formalnu, i onu koja se meri “drugošću”, u odnosu na najbližeg komšiju.

Danas bi neki neuki posmatrač rekao da je glupo tumačiti stvarnost događajima od pre skoro četiri stoleća, da sigurno nije ostalo neke zle krvi između dve susedne države, da su odnosi prijateljski, pa i porodični – uostalom, taj portugalski ili španski identitet je dosta varljiv, posebno u pograničnim delovima, kao u Galiciji – i da sigurno ne postoji čovek koji mašta o osveti za Bitku kod Evore ili za Lisabonski mir.

O, kako bi pogrešio.

Tačno 358 godina od trenutka kada su Alfonso VI od Portugala i Karlos VI od Španije parafirali primirje, jedan tajni agent španske krune uspešno se infiltrirao u najveće ešalone moći u Lisabonu, da iznutra sruši ono najbolje što mrski neprijatelji trenutno imaju.

Njihovu fudbalsku reprezentaciju.

On se zove Roberto Martinez, naravno, i njegov je jedini cilj da onesposobi “zlatnu generaciju” portugalskog fudbala da ostvari svoj potencijal i da se domogne svetske krune.

(©Reuters)

Iskusan je to trenerski vuk kada su u pitanju ovakvih zadaci; uostalom, španski ga je dvor još pre deset godina poslao da izuči zanat na bivšim posedima krune, tamo u Belgiji.

Misija nije bila laka: trebalo je sa Kevinom De Brujneom, Vensanom Kompanijem, Edenom Azarom, Tibom Kurtoom, i još Lukakuom, Mertensom, Vermelenom, Aldervejreldom, Karaskom, Vertongenom, lajavim Najngolanom, ne osvojiti ama baš ništa, ali biti dovoljno blizu da dobija nove šanse, opet i opet, sve dok ne bude sazreo da izvrši specijalnu misiju.

Da ukanali još jednu zlatnu generaciju.

Karikiramo? Preterujemo? Možda, ili izvesno, ne ljutite se, jer ko zna šta će se desiti do kraja Svetskog prvenstva, i tekst se svakako piše vruće glave, nakon što je Portugal izvukao 1:1 protiv naše braće iz DR Konga – taman su toliko zaslužili, ili zeru manje – ali sve je to izgledalo tako da se pošten čovek mora zapitati čije to neprijatne snimke poseduje Roberto Martinez, i kako je moguće da je njemu, baš njemu, zapalo da vodi Portugal na vrhuncu moći čudesnog veznog reda. A ni vrhunski bekovi ne odmažu…

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Vitinja, Žoao Neveš, Bruno Fernandeš, Bernardo Silva, Leao i Pedro Neto, pa Ruben Dijaš i Nuno Mendeš sa strane, da, tu je i Kristijano Ronaldo, i bilo da navijate protiv Portugala zato što navijate protiv Ronalda, ili mu želite sve najbolje, verovatno može da postoji i način pristojne upotrebe Kristijana Ronalda, samo što ga Roberto Martinez ne zna ili ne sme.

O, evo su puna usta bila komentatorima da je Kristijanu nađeno pravo mesto u selekciji, da je idealni bonus na sve ono što Portugal ima – dobro, i igre u kvalifikacijama i Ligi nacija to jesu potcrtavale – no protiv vesele momčadije u plavim dresovima, sakupljene širom sveta, veliki Kristijano odigrao je na poziciji širača ruku.

A Martinez je, kada bi ga kamera s mukom zumirala, delovao kao Piksi, nazdravlje njemu.

(©Reuters)

Ako su hteli Španca, pošto su već Španci najbolji treneri, eno im minimum deset boljih tamošnjih stručnjaka; a mogli su i da imaju onog iskusnog Portugalca koji bi od ovog prvenstva napravio još veći šou.

Eh, da je makar očigledan diletant, ne bi Roberto Martinez, koliko god da su se Španci potrudili, uspeo da se domogne klupe ovakve reprezentacije; ne, on je taman dovoljno uspešan da ponovo dobija prilike, i taman dovoljno neuspešan da ih sve uprska.

Možda bi sve bilo drugačije da Japanci onda u Rusiji, pre osam godina, nisu instinktivno poleteli napred, pa ih je Belgija okrenula; četvrtfinale protiv Brazila slavljeno je kao taktičko remek-delo, ali nije to, osećali smo i pre tog meča, bio onaj Brazil…

Kada se to “uprskavanje” desi jednom, kao tada kada je Belgija stigla do polufinala Svetskog prvenstva i ispala od Francuske u meču sa malo prilika, možeš da pomisliš da je splet okolnosti ili tek peh. Kada se desi opet, kao kada Belgiju ponize Italijani, ili kao kada ispadne u grupi na prošlom Mundijalu, onda neće biti da je slučajnost.

Kada je dolazio, govorili su da se uklapa u “željeni profil” i da ima iskustvo da vodi Portugal na velikim takmičenjima; predsednik fudbalskog saveza pričao je o njegovim ambicijama i o tome da je navikao da radi sa igračima koji su na najvišem nivou.

Samo što je propustio da kaže jednu sitnicu: kako je ovaj radio.

(©Reuters)

Njegova Belgija imala je igrače, ponekad je imala čak i rezultate, ali nije imala nikakav identitet – pokušajte da jednom rečenicom, ili makar rečju, opišete šta su to svih tih godina igrali “Crveni đavoli”, i zaribaćete, garant – a čini se da je slično i sa “Navigatorima”...

Najnerazumniji deo ove priče – i onaj koji nas je pomalo i naterao da u sve, naravno ne preterano ozbiljno, upletemo istoriju – jeste što Martinez nije nikakav dugodočni projekat portugalskog saveza, kao što je bio Fernando Santoš. Španac je već najavio (i o tajmingu bi se moglo pričati, pa to se ne radi tako!) da će otići nakon ovog turnira…

Nema veze, naplatiće on sve ovo, naći će se neki tim, makar u njegovoj Engleskoj, koji će mu opet dati šansu; jedan novinar je Robertovu karijeru opisao kao “konstantno napredovanje kroz seriju neuspeha” i nije bio daleko od istine.

Sve ovo može da se preokrene do sredine jula, pa Roberto Martinez popne Portugalce na krov sveta; u tom slučaju će mu podariti i krunu i dozvoliti mu da obnovi portugalsku monarhiju.

Pa ipak, to će se desiti ako i samo ako ova ekipa bude toliko dobra i toliko samovesna da iznese Mundijal uprkos čoveku koji ih vodi.

Kakva bi to sjajna ironija bila, i kakav poraz tajnog španskog plana za osvetu zbog 1640: da Portugal, predvođen Kristijanom Ronaldom ili ne, bude bolji od grešaka svog selektora.

GRUPA K - 1. KOLO

Portugalija - DR Kongo 1:1 (1:1)
/Neveš 6 - Visa 45+5/

Uzbekistan - Kolumbija 1:3
/Fajzulajev 61 - Munjoz 40, Dijaz 65, Kampas 90+9/