Ovog puta ništa ga neće zaustaviti...

Osam godina stoji knedla u grlu Anhelu di Mariji. Spreman je bio da stavi sve na kocku, stizale su iz argentinskog kampa tada pozitivne informacije, hrabrili su se da će Fideo zaigrati u finalu na Marakani, a onda je jednoga jutra stiglo pismo...

Pismo koje je značilo kraj sna. Tačna na nastup protiv Nemačke. Ende. Ali, i tačka na Di Marijin boravak u Real Madridu. Povratka nije bilo, doktoru Danijelu Martinezu bile su vezane ruke, a Fideo i Kraljevski klub dalje nisu mogli zajedno. Pismo je pocepano, zabrana ipak nije prekršena, Argentina je bila uskraćena. Levonogi maestro bio je daleko od terena gde je u junaka izrastao Mario Gece.

Povreda protiv Belgije obeležila je i njega i Argentinu, pismo nije uticalo na odluku Anhela, jeste na ljude oko njega. Možda i na sam ishod…

„Na dan finala, u 11 časova, dok sam bio u teretani i sa lekarima pokušavao da se pripremim za meč, stiglo mi je pismo iz Madrida, u kome mi je rečeno da ne treba da igram finale. Pocepao sam to pismo. Ono na mene nije moglo da utiče. Razgovarao sam sa Sabeljom. Znao sam da ako zaigram mogu da izdržim 15 minuta i da ću morati da napustim tim. Ali, bio sam spreman za to. Sabelja je odlučio da ne igram“, rekao je svojevremeno Anhel di Marija.

Ovoga puta ništa ga neće zaustaviti.

A, razvojni put Mundijala za Fidea je sličan. Ponovo je doživeo povredu i minimalno je igrao u eliminacionoj fazi. Nije želeo Lionel Skaloni da rizikuje, štedeo je kreativca Juventusa koliko je mogao. Osetio je Anhel bol u kvadricepsu u poslednjem kolu grupne faze u duelu sa Poljskom i od tada je odigrao samo desetak minuta protiv Holandije.

(©Reuters)

Preskočio je Australiju u osmini finala, takođe i Hrvatsku u polufinalu. Nije bilo ni potrebe da ulazi sa klupe, sve su sami obavili Lionel Mesi i Hulijan Alvarez. Ali, u finalu treba očekivati Anhela di Mariju. Osam godina ga peče što je propustio finale i priliku da vrati Zlatni globus u Argentinu, još jedno da zaigra – neće.

Pitanje je samo kakvu ulogu će mu nameniti Lionel Skaloni...

Nije bilo bolne grimase i zatezanja prilikom treninga kod Anhela di Marije. I danas je radio sa grupom, rolao loptu u trening kampu i uneo kod Argentinaca novu dozu pozitivne energije i naboja. Motivisan je da se još jedanput potvrdi ona koju Argentinci do iznemoglosti ponavljaju: „On je čovek za finala“.

Vratio je trofej Kopa Amerike u Argentinu posle bezmalo tri decenije, zablistao je na mestu gde je bio sprečen da nastupi u finalu Mundijala u Brazilu – na Marakani. Bocnuo je loptu, prevario Edersona i skinuo veliki teret. Sebi. Argentincima. I Lionelu Mesiju.

Jeste ovaj argentinski tim Mesijev, on je gazda, ali je pomalo i Di Marijin.

Preplakao je Fideo prethodno finale Mundijala, ronio je suze kada mu je Sabeljo saopštio odluku...

„Počeo sam da plačem, preplavile su me emocije“.

Vreme je da se neke stvari isprave, da Anhel di Marija dobije šansu. Jedina nepoznanica je hoće li dobiti šansu u nastavku – što je i logičnije – ili će Lionel Skaloni menjati postavku i želeti da izvede igrače kojima krv vri u žilama.

Mundijal u Kataru nije poslednja šansa samo za Lionela Mesija da osvoji najvredniji trofej, nego i za „čoveka za finala“ koji nema anđeosko lice, ali daje anđeoske golove.

Jedan takav je dao Francuskoj. Argentina sanja novi, a on jedan san osam godina.

Vođa, strelac golova u finalima Olimpijskih igara, Kopa Amerike, Finalisime. Čeka se još jedan... Da reši finale i stavi tačku na reprezentativnu karijeru u velikom stilu.

Ovoga puta finale Mindijala neće propustiti i mnogo toga će se vrteti oko njega.