Ništa ovo nije slučajno! Pismo iz 2016. u kome 15-godišnji Enco moli Mesija da ne ide: Hvala i izvini
Vreme čitanja: 4min | čet. 16.07.26. | 15:44
U polufinalu protiv Engleske baš mu je Mesi asistirao za gol koji je slomio rivala i odveo Argentince u finale Mundijala 2026.
Beše to 2016. i Lionel Mesi je već vladao svetskim fudbalom. Imao je četiri pehara Lige šampiona, osam čak titular prvaka Španije, Kupove da ne pominjemo, pet puta je već dizao Zlatnu loptu. Vukao je Argentinu i do finala Mundijala 2014, pa to dva uzastopna finala Kopa Amerike. Ali trofej nikako nije dolazio. A u otadžbini, koju je tako rano napustio, nisu dozvoljavali da se poredi s legendom kakav je Dijego Armando Maradona, jer znate već one priče – za reprezentaciju ne igra kao za klub.
Nikakvi izgovori nisu se prihvatali, sva je odgovornost svaljivana na njegova leđa. I posle poraza u finalu “Sentenarija”, stotog turnira Kopa Amerike, i to posle penal serije u kojoj je promašio prvi jedanesterac, Mesi je pukao…
“Završio sam sa državnim timom. Osećaj je neverovatan, ali za mene jednostavno ne funckioniše”, rekao je tada razočarani Mesi.
Izabrane vesti
Međutim, tad se cela nacija digla na noge da ga natera da se predomisli. Svako ko nešto znači u Argentini javno ga je molio da ostane. A i jedan 15-godišnjak koji tada nije bio niko. Tek jedan u moru talentovanih Argentinaca. Deset godina kasnije taj momčić je, baš na asistenciju Mesija, postigao gol koji je slomio Englesku i poslao Gaučose u novo finale Mundijala.
Encu Fernandezu snovi su se doduše ostvarili još mnogo ranije. Kada je uopšte dobio priliku da igra sa idolom koga je pre tačno jedne decenije molio da ne napušta Albiseleste.
“Kako da te ubedimo da ostaneš kad smo tako užasni. Kako da te ubedimo kada nismo na svojim plećima osetili jedan odsto pritiska s kojim ti živiš. Kad ustaneš ujutru i pogledaš se u ogledalo ti znaš da više od 40.000.000 ljudi ne želi samo da ti napraviš neko savršenstvo, nego pogrešno veruje da može to da zahteva od tebe. Kako da te ubedimo kad ne razumemo da si ljudsko biće, osoba neuporedivog talenta, najbolji fudbaler planete, a svejedno čovek. Kako da te ubedimo ako ne zastanemo na sekund i shvatimo da ti nisi odgovoramm za bes koji nam donose porazi, koji su više u vezi s nekim našim ličniom frustracijama”, jadao se tada anonimni Fernandez po društvenim mrežama.
Razočaran, donekle i besan zbog toga što njegovi zemljaci nisu to fudbalsko božanstvo cenili koliko je trebalo.
“Hajde da se mi pogledamo u ogledalo i zapitamo, šta bi bilo kada bismo od nas samih zahtevali jedan odsto od onoga što tražimo od momka koga ni ne poznajemo. Kako ćemo da te ubedimo kada nam je teško i da gledamo dok ti ceo svet laska? Kad ne možemo da shvatimo da bi mogao da odmaraš na plaži umesto da trčiš tu i predstavljaš naše boje samo da bi se neki fokusirali na to da li trčiš dovoljno i da li pevaš himnu”.
Na kraju, Fernandez je poentirao.
“Radi šta hoćeš, Lionele, ali molim te razmisli o ostanku. Ali ostani da bi se zabavljao, jer to su ti ovi ljudi oduzeli. U svetu nenormalnog pritiska, uspeli su da igri oduzmu najplemenitiju stvar. Zabavu. Kao dete si sigurno sanjao da igraš za svoju zemlju i da se zabavljaš. A kad te vidim kako igraš za Albiseleste u meni budu najveći ponos na svetu. Igraj da bi se zabavljao. Jer nemaš pojma koliko se mi zabavljamo dok gledamo tebe kako se zabavljaš. Hvala ti i izvini”.
Da li je Mesi čuo ovaj apel? U moru sličnih tada sigurno nije. Ali neka kosmička karma posložila je stvari tako da je Enco dočekao da zaigra sa Mesijem. A Mesi je dočekao da stasa cela jedna generacija fudbalera spremna da za njega pogine. Zajedno su već osvojili Svetsko prvenstvo i dve Kopa Amerike. I u nedelju će se sa Španijom porvati za još jedan zlatni globus.
.jpg.webp)
Ako bude teško, opet će svi gledati u Lea. Samo ga ničim neće opterećivati. Jer njihova ljubav u međuvremenu je postala bezuslovna.
“Dobro se sećam tog pisma. Istina je da je to bio težak period za Argentinu… Gledao sam Mesija na televizoru još otkako mi je bilo osam ili devet godina. Tad sam video da stvari ne idu kako treba, bilo je srceparajuće i napisao sam to. Onda sam zastao i zamislio kako osvajam Svetsko prvenstvo sa njim. Potpuno ludi. Nikada nismo razgovarali o tom pismu, ne znam ni da li zna za njega”, govorio je Enco Fernandez pre samo nekoliko danas.
A, šta bi danas napisao Mesiju?
“Mislim da bih bio još mnogo emotivniji, jer smo mnogo toga proživeli i toliko sam naučio uz njega. On je sjajna osoba, veliki fudbaler koga više ni ne moramo da rečima opisujemo. Mislim da bi danas knjiga ne bi bila dovoljna zapišem šta sam sve od njega naučio i kakve smo sve trenutke podelili… Uvek sam sanjao da igram sa njim. Još kao klinac računao da vidim da li je to moguće. Istina je da je njegov uticaj sve za nas. A, on je veoma društven, uvek dostupan saigračima, da sasluša, da posavetuje. Sjajna je osoba i naravno moj idol. Uvek sam to govorio. Pa, prvi put kada sam pozvan u reprezentaciju odmah sam ga zamolio za fotografiju, za svaki slučaj”.
Ne moraju da imaju najbolje igrače. Ali jesu među najboljima na svetu. I nije slučajno. Ne uz ovakvo uvažavanje.
FINALE
Nedelja, 21.00: (2,40) Španija (3,00) Argentina (3,70)
UTAKMICA ZA TREĆE MESTO
Subota, 23.00: (1,95) Francuska (3,85) Engleska (3,75)