Ne može Francuska fudbala sa Španijom… Ide Furija po sve!

Klupskim fudbalom u Evropi vlada francuski PSŽ (zahvaljujući Špancu), ali reprezentativnim dominira Španija. I objasnila je to Francuzima još jednom na svoj način u polufinalu Mundijala.

Dva glavna favorita uoči Svetskog prvenstva reprizirala su polufinale Evropskog prvenstva od pre dve godine i Španija je sada još lakše izašla na kraj sa Francuskom. Tada su Jamal i Olmo potpisali pobedu posle preokreta, a večeras je bio dovoljan po jedan gol diskretnih junaka Ojarsabala i Pora u oba poluvremena za konačnih 2:0 u Dalasu. Ovoga puta nije ni bilo potrebe za jurenjem rezultata jer je Španija kontrolisala utakmicu i rezultat tokom celog meča.

Jednostavno, bolji su od Francuza. Tukli su ih u međuvremenu 5:4 i u Ligi nacija i imaju tri pobede u tri takmičenja za tri godine. Uz svu svoju moć i brzinu, Francuzi ne uspevaju da igraju fudbal kada je preko puta Španija. Do sada su na Mundijalu prolazili na individualnu klasu, pre svega, ofanzivnih zvezda. Protiv nedoraslih rivala među kojima je samo Maroko mogao da se smatra ozbiljnom pretnjom. Ali, kada je trebalo pokazati savršenu timsku igru u kojoj nema mesta za slabu tačku, Francuzi su dobili špansku lekciju kako to treba da izgleda. Luis de la Fuente je opet sve majstorski pročitao i ide po svoju treću različitu titulu za tri godine na klupi Crvene furije. Nakon Lige nacija i evropske krune, sada je na korak da pokori i svet. Ko god da mu izađe na crtu u Nju Džersiju u nedelju, neće biti favorit. De la Fuenteova kaznena ekspedicija ima sve da bi osvojila sve.

Luis de la Fuente je ostao veran pobedničkom receptu protiv Belgije i opet je Fabijan Ruiz startovao ispred Pedrija, dok je Dešan iznenadio sa Čuamenijem pre Konea u tandemu veznjaka. Sve ostalo je bilo očekivano u startnim postavama…

I nije poenta u imenima i da li je počeo Pedri ili Ruiz, Baena ili Vilijams. Španija je fudbalska simfonija u kojoj nema falš nota. Svi duvaju u ista jedra. Francuzi su ekipa fantastičnih individualaca (13 od 16 golova na ovom SP su dali Embape i Dembele) podeljenih na odbranu i napad. Ali, u kojoj ne igraju svi u oba pravca i to se večeras razotkrilo protiv Španaca koji su bili savršeno sinhronizovani u obe faze igre.

Sve priče o atomskom napadu od kojeg nema odbrane su raspršene u mreži španske kombinatorike iz koje nije bilo izlaza. Ni posed lopte, ni broj pasova ne mogu najbolje da dočaraju koliko su Francuzi večeras bili impotentni u pokušaju fudbalskog nadigravanja. Broj šansi može jer ni Embape, ni Dembele, ni Olis nisu uspeli da se nađu u stopostotnoj prilici pošto bi svaki put bili razoružani sa loptom kada krenu u prodor. Sa takvom timskom defanzivom nije čudo što je Simon do sada primio jedan gol na prvenstvu i što je Francuska večeras završila polufinale sa jednim šutem u okvir gola za 101 minut (još dva u poslednja tri minuta). Golman Španije je večeras više imao ulogu trećeg štopera sa čišćenjima na 30 metara i kontrolom ubačenih lopti nego što je morao da se bavi šutevima.

De la Fuente je namirisao francusku boljku na bokovima i kaznio je. Nije slučajno Jamal pecao neopreznost Dinja za penal, nije slučajno sa iste strane stigao drugi preko Pedra Pora. Didije Dešan je pokušao da sa Dinjom dobije na defanzivi više nego što bi imao sa Teom Ernandezom, ali kada se krilo ne vrati da pokrije protivničkog beka, onda je svejedno da li je Dinj ili Teo.

Nije se niko zaleteo od starta, iako se od Francuza moglo očekivati da nabiju svoj tempo i da brzinom i silinom lome španske linije. Ništa od toga. Prevelika je bila rupa na sredini gde su Rabio i Čuameni jurili španske igrače koji su perfektno menjali mesta i nadopunjavali jedan drugog. Kad god bi neko od francuskih vedeta dobio loptu ili se okrenuo licem ka golu, odmah bi se tu stvorila dvojica ili trojica Španaca. Pritisak na loptu De la Fuenteovog tima bio je savršen. Sa druge strane, francuski presing su bili uzaludno potrošeni kilometri u pokušaju da se upeca neka greška rivala. Nevolja je što su Španci toliko dobri sa loptom i uvek imaju više rešenja…

Teško se dolazilo do šesnaesteraca na obe strane jer su snaga i koncentracija još bili na maksimalnom nivou na obe strane. U takvim šahovskim partijama detalj čini razliku i Španci su ga prvi iskoristili. Nonšalancija Luke Dinja i neozbiljno izbijanje lopte, koju nije adekvatno zagradio, doneli su Špancima to što su čekali. Jamal je osetio Dinja, zaleteo se i iznudio penal iz kojeg je Mikel Ojarzabal bio neumoljiv. Nedopustiva greška francuskog beka za ovaj nivo takmičenja.

Ubrzo je Francuze zadesio još jedan hendikep pošto je Saliba zbog povrede morao van terena, a Lakroa ipak nije taj nivo. Vođstvo je dodatno umirilo savršeno mirne Špance, a Rodri je gospodario sredinom terena. I u odbrani, i u napadu. Sve ono što Francuzi nisu imali u Rabiou i Čuameniju.

Dešan je "požuetlog" Rabioa zamenio Koneom na poluvremenu, ali nije dobio ništa čime bi uspostavio balans na sredini. Tek treća izmena je bila dokaz namere da se nešto suštinski promeni kada je Due zamenio Barkolu. I zaboravio na Pedra Pora koji nakon duplog pasa sa Olmom izbacio trojicu Francuza, izašao na Menjona i rutinski pogodio.

Sa 2:0 nakon sat vremena i apsolutnom kontrolom dešavanja na terenu, već tada je bilo jasno da su Francuzi pred nemogućom misijom. Rezultat nije promenio odnos snaga na terenu, Španija je držala loptu, Francuzi su bezglavo jurili okolo i nadali se nekim individualnim bljeskovima Embapea, Olisea ili Dembelea… Osim par sporadičnih trkova koji su se završavali pre nego što bi i pokušali da šutnu, Francuzi nisu imali ništa. Sve do duboke nadoknade vremena kada je i Unaj Simon morao da odbrani neki šut.

Ali, utisak je da je meč mogao da potraje još 100 minuta i gledali bismo istu sliku i možda još ubedljiviju pobedu Španaca.

Iako su krenuli onim šokantnim remijem protiv Vozinje i drugara, Španci su postepeno podizali temperaturu i igrali svoj fudbal u kojem su iz meča u meč bili sve bolji. Austrija je to prva osetila, Portugalci su pružili najjači otpor, a Belgijanci jedini zatresli mrežu Simonu. I sve zajedno je bilo nedovoljno da ubace i zrno sumnje u samopouzdanje De la Fuenteovih izabranika koji su večeras odigrali najbolju partiju od početka turnira. Deluje da za finale čuvaju još bolju jer se nisu mnogo potrošili.

Nakon 14 godina završena je selektorska era Didijea Dešana na klupi Galskih petlova, a čini se da je De la Fuenteova na vrhuncu.

Francuska - Španija 0:2
/Ojarsabal 22, Poro 58/

Stadion: AT&T (Arlington, Teksas, 95.000). Sudija: Ivan Barton (El Salvador)

FRANCUSKA (4-2-3-1): Menjan – Kunde, Saliba (od 30.Lakroa), Upamekano, Dinj (od 74.T.Ernandez) – Čuameni, Rabio(od 46. Kone) – Dembele, Olise (od 74.Šerki), Barkola (od 57. Due) – Embape

ŠPANIJA (4-3-3): Simon – Poro (od 84.Ljorente), Kubarsi, Laport, Kukurelja – Rodri, Ruis (od 77.Pedri), Olmo (od 77.Merino) – Jamal, Ojarsabal (od 75.F.Tores), Baena (od 84.Vilijams)

POLUFINALE MUNDIJALA 2026

Utorak
Francuska - Španija 0:2 (0:1)
/Ojarsabal 22, Poro 58/

Sreda (21.00)
(2,65) Engleska (3,10) Argentina (3,10)