A. GligorićHames je obožavan i omražen… Kolumbija je mnogo više od njega
Vreme čitanja: 8min | uto. 16.06.26. | 13:43
Na Kolumbijcima je ogroman pritisak javnosti, selektor je pod rafalom kritika, a mnogi igrači su pri kraju karijera.
Pre 32 godine, na Mundijalu u SAD, očekivalo se da Kolumbija eksplodira. Generacija Valderame, Asprilje, Rinkona, Igite i drugih je protutnjala južnoameričkim kvalifikacijama, osramotila Argentinu i došla na Svetsko prvenstvo kao nagazna mina turnira. Na kraju je samo ona sama nagazila na minu, ispala u grupi i odletela u vazduh. Ogromno razočaranje cele nacije je zaista imalo tragičan epilog pošto je kapiten Andres Eskobar koji dan kasnije upucan i ubijen, a i dalje se sumnja da je njegov autgol protiv SAD bio razlog za ubistvo (obavezno pogledajte film “Dva Eskobara”).
Bio je to neslavan kraj najtalentovanije generacije u istoriji Kolumbije. Na SP u Francuskoj su već bili matori i istrošeni, a onda su čekali 12 godina da se pojave na najvećoj smotri svetskog fudbala i oduševili su u Brazilu, gde ih je u četvrtfinalu jedva zaustavio domaćin. Inercijom su u Rusiji prošli grupu, a u Kataru razočarali. Neki relikti tog tima iz Brazila (Ospina, Vargas, Kvintero, Arijas) su i dalje aktuelni u kolumbijskom timu, a najpoznatiji među njima je svakako nacionalno mezimče Hames Rodrigez. Tada u Brazilu je bio svetska senzacija, danas je bivša zvezda koju nijedan klub ne želi da zadrži već godinama.
„Hames je suva klasa, to niko ne može da mu ospori. Svi pamtimo njegove partije iz vremena kada je igrao za Real Madrid (klub). Istina je da je u poslednje vreme pao u formi, da je u godinama, da često nije maksimalno fizički spreman i da kuburi sa povredama. Međutim, kada obuče dres reprezentacije, Hames postaje potpuno drugi igrač. Uzme kapitensku traku, odigra svih 90 minuta i u svakom sekundu meča je sposoban da pošalje ključni pas ili postigne gol. Hames je u Kolumbiji institucija i ogromno ime. Pored njega, tu je i Huan Fernando Kvintero, koji je takođe vanserijski majstor, iako je u godinama i igra malo sporiji fudbal”, kaže nam rođeni Kolumbijac, a makedonski reprezentativac Sebastijan Erera iz banjalučkog Borca.
Izabrane vesti
Erera priča prilično dobar srpski, pa smo morali da zatražimo pojašnjenje...
„Duga je to priča… Prvo sam naučio makedonski jezik jer sam tamo došao 2015. na probu u Rabotnički iz kolumbijske druge lige. Bio sam u Antaliji sa njima 15 dana, zadovoljio i tako sam ostao u klubu. U tom periodu se pojavila opcija da dobijem makedonsko državljanstvo, što sam relativno brzo i realizovao. Pošto po dolasku nisam znao doslovno ni reč engleskog, već samo španski, bio sam primoran da odmah učim lokalni jezik. Kada se nešto mora, onda se i može. Na početku sam sedeo sa saigračima koji su znali poneku reč španskog, pričao i ‘lupao’ gluposti, ali sam za nepune dve godine progovorio makedonski dovoljno dobro da se sporazumem sa bilo kim. Tamo sam upoznao i devojku, koja mi je danas supruga. Ona takođe govori španski, pa mi je mnogo pomogla da makedonski usavršim do maksimuma. Kada sam prešao u Banjaluku, ponovo sam morao da učim. Ovog puta srpski, i to uz pesme i filmove. Možda ne pričam savršeno, ali komuniciram bez bilo kakvih problema”.
KOLUMBIJA IGRA ČETVRTFINALE - KVOTA 3,50
Pretpostavljam da ti je, kao i svakom detetu u Kolumbiji, dečački san bio da jednog dana obučeš dres svoje domovine na Svetskom prvenstvu?
„Naravno, to se podrazumeva. Međutim, to nije bilo realno. Izuzetno je teško izboriti se za mesto u reprezentaciji Kolumbije. Konkurencija je paklena jer kolumbijski igrači nastupaju u najboljim svetskim klubovima. Kada se pojavila opcija sa Makedonijom, odlučio sam da iskoristim tu šansu“.
(©Reuters)Da li je Kolumbija baš tako jaka reprezentacija kao što vaša javnost misli i kakva su očekivanja?
„Očekivanja su uvek maksimalna. Od fudbalera se zahteva vrhunska igra i fanatično dokazivanje na terenu jer je Kolumbija velika zemlja sa 50.000.000 stanovnika. Imamo ogroman broj sjajnih fudbalera koji trenutno igraju u velikim evropskim klubovima, pa je potpuno prirodno što javnost veruje da Kolumbija može da napravi ozbiljan rezultat na ovom Mundijalu. Iskreno, i ja imam ista očekivanja. Gledajući poslednje utakmice, vidim da ekipa deluje dobro i da poseduje individualni kvalitet za veliko iznenađenje“.
Šta bi, po mišljenju javnosti, zadovoljilo apetite naroda?
„Recimo, četvrtfinale. Svi se dobro sećaju Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine kada je Kolumbija bila neverovatno blizu istorijskog uspeha”.
Ali, utisak je da nije mnogo odmakla od tada… Ekipa deluje pomalo staro i predvidivo.
„Na levom beku imamo Hoana Mohiku koji igra u Maljorki, dok je Jeri Mina konstantno povređen, pa je malo u timu, a malo van njega. Što se tiče napada, Luis Suarez je u sjajnoj formi i najbolji je strelac Sportinga iz Lisabona. Imamo dobar miks iskusnih i mladih igrača koji tek treba da se dokažu”.
Hames Rodrigez (©Reuters)Ne pominješ najveću zvezdu Luisa Dijaza iz Bajerna?
„Apsolutno najbolji kolumbijski fudbaler. Standardan je u Bajernu iz Minhena gde je dao i namestio po petnaestak golova. On je motor ovog tima. Međutim, za običan narod u Kolumbiji, Hames Rodrigez je i dalje neuporedivo veća zvezda. Oko njega se uvek lome koplja. Mediji i novinari ga u poslednje vreme žestoko kritikuju, bukvalno je na stubu srama. Poručuju mu da je dosta, da više nije spreman i da godinama ne igra ozbiljan fudbal. Smatraju da bi prostor trebalo da dobije neko mlađi ko igra standardno i ko može da pruži maksimum na terenu. Zameraju mu da se na terenu bukvalno šeta i da uopšte ne trči, ali Hames je jednostavno Hames. Jedan potez rešava sve”.
Koliko je zapravo surov pritisak medija i novinara na reprezentaciju Kolumbije?
„Stravičan! Ne želim da se izražavam vulgarno, ali javnost ih bukvalno razapinje. Kada krene armija od 20.000 novinara da te pljuje, analizira tvoju igru svakog dana i komentariše svaki tvoj pokret, to postaje neizdrživo. Kolumbija je ogromna zemlja i teret koji ti igrači nose na leđima je jeziv”.
18. jun, 04.00: (8,50) Uzbekistan (4,509 Kolumbija (1,42)
Na početku kvalifikacija ste gazili sve pred sobom, a onda ste od polovine počeli da padate i doveli plasman na Mundijal u pitanje. Zašto se to desilo?
„Južnoameričke kvalifikacije su najteže fudbalsko takmičenje na svetu. Tamo igra desetak izuzetno ujednačenih i jakih ekipa, a gostovanja su paklena. Kada igraš protiv Perua u Limi ili protiv Bolivije na nepojmljivoj nadmorskoj visini, u nekom planinskom mestu, bukvalno je nemoguće disati, a kamoli igrati fudbal. Pored toga, tu su giganti poput Argentine, Brazila i Urugvaja. U jednom periodu selektor je eksperimentisao sa sastavom, zaređali su se loši rezultati i odmah se sve zakomplikovalo. Tamo te tri boda dele od vrha do petog ili šestog mesta koje vodi u baraž. Svaka utakmica je borba na život i smrt”.
Kakav status ima selektor Nestor Lorenco?
„Dva meseca uoči Mundijala su novinari horski tražili njegovu hitnu ostavku i zahtevali da momentalno napusti klupu Kolumbije. Na meti javnosti nije samo Lorenco, već traže da se iz tima sklone i Hames Rodrigez, kao i iskusni golman David Ospina. Bukvalno ih sve pljuju… Baš je bio haos proletos kada su izgubili od Francuske 0:3 u prijateljskom meču. Jedva je Lorenco preživeo do Mundijala”.
Luis Dijaz (©Reuters)Da li je pritisak veći zato što je stranac?
„Ne, nema to veze što je Argentinac. I Pekerman je bio stranac. Federacija non-stop traži strane trenere jer Kolumbija ima dosta anti-trenera”.
Da li je problem malo što je njegova Kolumbija pomalo predvidiva?
„Tako je, kako je… On tamo rotira 13, 14 igrača i uvek isti igraju. Imao si primer špica Santos Borea iz Internasionala kojeg je non-stop zvao iako ovaj nije imao ni golova, ni asistencija. A, onda imaš Kuča Ernandeza koji je dao 11 golova u Betisu i kojeg nije zvao. I zato novinari pljuju po njemu. Na primer, u špicu samo rotira Suares – Kordoba, Kordoba – Suares. Kučo je mlad igrač koji ti daje neku drugu dimenziju”.
Za Mundijal je izvisio najveći talenat kolumbijskog fudbala Džon Duran…
„Ne znam šta da vam kažem za njega... On je u Aston Vili bio baš dobar igrač, ali se promenio kada je otišao u Al Nasr i uzeo ‘koliko hoćeš’ para. Ljudi ga vole i pričaju da je Falkaov naslednik, ali do sada je napravio 300 gluposti i izvisio za Mundijal”.
Problem su i klupske sezone nekih igrača…
„Eto, desni bek Munjoz iz Kristal Palasa je isto pao u formi. Mohika igra u Maljorki, ali svi očekuju mnogo od njega. Štoperi Lukumi i Kuesta igraju toplo-hladno… Arijas je već prošao zenit karijere, ali je uvek na spisku. Zato novinari ulaze u rasprave sa trenerom. Pozvao je golmana Ospinu koji brani za Atletiko Nasional, a imamo boljih golmana koji brane po Kolumbiji i Brazilu”.
Koliko je bitan fudbal ljudima u Kolumbiji? Da li se svakodnevno priča o njemu?
„Baš mnogo. U kolumbijskoj ligi svaka utakmica se igra pred po 20.000, 30.000 ili 40.000 ljudi na stadionu. Kolumbijski klubovi su krenuli da plaćaju malo bolje i vraćaju se neka poznatija imena. Fudbal je jedini sport u Kolumbiji i zato su očekivanja nadrealna”.
Kolumbijci će imati ogromnu podršku na ovom Mundijalu. Prva dva meča igraju u Meksiku, gde su njihovi navijači počeli da pristižu još pre sedam dana, a pravi šou se očekuje u Majamiju u poslednjem meču grupne faze protiv Portugalije. Ogromna kolumbijska zajednica na Floridi će obojiti u žuto tribine i dati strašnu podršku ekipi Nestora Lorenca. Do tada bi protiv Uzbekistana i DR Konga kao favorit trebalo da uzme makar četiri boda i obezbedi prolaz dalje.
Tragičan Mundijal u Americi ’94 i dalje peče kolumbijsku naciju kao Mijatova prečka i sada imaju priliku da to isparve. Na stranu ceo cirkus oko Hamesa Rodrigeza, ali zaista imaju dobar tim. Možda su na golu tanki, gde je veteran Kamilo Vargas, ali štoperska linija sa Lukumijem i Sančesom je pristojna, par bekova nije loš, a napred imaju baš dosta kvaliteta. Počevši od srca veznog reda gde su Džeferson Lerma i Ričard Rios iz Benfike, preko krilnih pozicija sa Dijazom i Arijasom, do samog špica gde imaju tri jako dobre opcije poput Kordobe, Suareza i Erandeza.
Imaju dosta toga što podgreva nadu. Ne onoliku kao pre 32 godine, ali za njih je to možda i bolje. Mada, u Kolumbiji nikada ne može bez euforije…
GRUPA K