Englezi prenose poruku bivšeg sudije: Senzor u lopti registrovao kontakt sa Matanovićem
Vreme čitanja: 8min | pet. 03.07.26. | 04:28
Na Bi-Bi-Siju rasprava oko toga da li je gol Hrvatske opravdano poništen, Daren Ken kaže: Sniko tehnologija je 100 odsto precizna
Bolno veče za hrvatski fudbal. Vatreni su posle osvajanja srebrne i bronzane medalje na prethodna dva Mundijala, ovog puta ostali bez plasmana među 16 najboljih. Ipak, najviše boli način na koji je Portugal prošao dalje, tako što je u 90+4 Gonsalo Ramos dao gol za preokret i 2:1, a onda je poništen gol Joška Gvardiola u 90+12 posle višeminutne VAR provere.
Pogodak Joška Gvardiola za 2:2 poništen je jer je senzor unutar pametne lopte detektovao minimalan dodir Igora Matanovića, što je aktiviralo ofsajd u kom se nalazio asistent Mario Pašalić.
Izabrane vesti
Ivan Perišić je uputio centaršut sa leve strane u kazneni prostor. Igor Matanović je u skoku minimalno okrznuo loptu glavom. Iako se taj dodir nije mogao jasno videti golim okom, ugrađeni elektronski senzor u lopti registrovao je kontakt i poslao signal u VAR sobu. U trenutku tog Matanovićevog dodira, Mario Pašalić se nalazio u nedozvoljenoj poziciji. Pošto je Pašalić nakon toga primio loptu i dodao je Gvardiolu za pogodak, pravila nalažu aktivaciju ofsajda.
Nakon što je Matanović okrznuo loptu, ona je na putu do Pašalića zakačila i portugalskog odbrambenog igrača Renata Veigu. Prema zvaničnim FIFA pravilima, ofsajd se poništava samo ako protivnički igrač namerno i kontrolisano igra loptom (izbijanje, svesno dodavanje). U ovom slučaju, radilo se o slučajnom odbitku (rikošetu) bez kontrole, što znači da pravilo o ofsajdu iz prethodnog dodira i dalje ostaje na snazi.
Ključno pitanje oko kojeg se i dalje vodi žestoka polemika glasi: Da li je Igor Matanović uopšte zakačio loptu glavom i tako aktivirao ofsajd Marija Pašalića? Ova situacija je podelila javnost na one koji veruju sopstvenim očima i tradicionalnom fudbalskom osećaju, i na one koji se slepo oslanjaju na modernu tehnologiju.
Na spornu situaciju osvrnuo se bivši engleski reprezentativac i stručni konsultant Bi-Bi-Sija, Metju Apson. On je otvoreno stao na stranu onih koji smatraju da je Hrvatska oštećena i da kontakta nije bilo.
"Od euforije zbog pogotka za izjednačenje u poslednjim trenucima utakmice do toga da vam ga oduzmu. Da li je on zaista dirao tu loptu? To je jako teško proceniti. Gledajući snimak, meni se uopšte ne čini da se promenila putanja ili rotacija lopte. Mislim da je Matanović uopšte nije dotaknuo", izjavio je sumnjičavi Apson za Bi-Bi-Si.
Njegov stav deli veliki broj navijača i analitičara, jer čak ni na višestruko usporenim televizijskim snimcima nije bilo vidljivog trzaja lopte koji bi potvrdio da je Matanović uticao na njen let nakon centaršuta Ivana Perišića.
S druge strane, voditelj na Bi-Bi-Siju Mark Čepmen u program je preneo direktnu poruku koju mu je poslao bivši engleski sudija Daren Ken. Sudijska struka nema nikakvu dilemu - gol je opravdano poništen, a ljudsko oko u ovom slučaju jednostavno nije pouzdan mehanizam.
Čepmen je preneo Kenovo objašnjenje pravila i situacije.
"Javio mi se Daren Ken i detaljno objasnio situaciju. Igrač (Mario Pašalić) bio je u ofsajdu u trenutku kada je njegov saigrač (Igor Matanović) poslednji put odigrao loptu. To što ju je portugalski odbrambeni igrač nakon toga samo skrenuo, ne menja ništa, jer je nije namerno odigrao, pa ofsajd ostaje na snazi. Ken je naglasio da "Sniko" tehnologija stopostotno potvrđuje da je Matanović dotaknuo loptu prilikom prebacivanja glavom."
"Sniko" je naziv za sistem prikaza podataka koji dolazi direktno iz mikrosenzora ugrađenog u samu unutrašnjost službene fudbalske lopte. Senzor radi na frekvenciji od 500 herca, što znači da šalje podatke 500 puta u sekundi. Kada spoljna sila (kopačka, ruka, glava ili dres) napravi i najmanji kontakt s površinom lopte, senzor beleži promenu pritiska i vibracije.
U VAR sobi se taj kontakt prikazuje u obliku audio-frekvencijskog talasa (slično "kod-aut" tehnologiji u kriketu ili tenisu). Kada se na grafikonu pojavi "šiljak" (skok u talasu) u tačnom frejmu videa, to je neoboriv dokaz da je kontakt postojao.
Ovaj sistem je od ključnog značaja za utvrđivanje tačnog momenta upućivanja lopte kod , ali sluofsajda, ali i i za rešavanje misterija oko skrivenih igranja rukom ili milimetarskih skretanja lopte u kaznenom prostoru.