PRELAZZI: Pogledaj ih kako sijaju

potrebno je citati knjige da bi skapirali Prelevica gospodo. Br komentara na ovu vest govori o stanju nase nacije (navodno samo 2% ljudi cita).

Problem nedovoljnog priznavanja poetske ingenioznosti lidera grupe Blur zaista se i može rešiti putem u tekstu navedenih stihova. Jednostavno, pročita se tekst pesme "A Day in the Life" (Bitlsi) i shvati odakle je pristiglo ono što valja, i šta sve nedostaje, pa da postane zaista ingeniozno. Grupa Blur je pop sastav koji se pokušao predstaviti agresivnijim, pa i mračnijim na albumu iz 1997, tokom kriza (emotivnih i heroinskih) između pevačice alternativnijeg (ne i kvalitetnijeg) benda Elastica i Dejmona. Dejmon je hteo dokazati svojoj tadašnjoj devojci da je veći muškarac od nje, pa je počeo preslušavati ploče grupa The Fall (vođa te grupe je jedan od najboljih britanskih tekstopisaca iz osamdesetih) i Pavement. Ali, Blur se i u svojoj najtvrđoj fazi nisu lišili primesa šećerne vune. Britanska štampa ih jeste forsirala tih godina, kroz rivalstvo sa grupom Oasis, ali i jedni i drugi su kao tekstopisci ostali pod senkom britanskih grupa kao što su Suede, Pulp, Manic Street Preachers i Radiohead (iz devedesetih), odnosno, i u mnogo većoj meri, Ijana Kertisa (Joy Division), pomenutih The Fall, grupe The Smiths, Elvisa Kostela, Echo & the Bunnymen, Džonija Rotena (više iz ranog perioda postpank grupe PIL nego iz Seks Pistolsa), Gang of Four, Dejvida Bouvija, Kejt Buš, Stonsa, Bitlsa, mnogih. Nije taj nivo, jednostavno, koliko god ponekad ne delovao plitko, neoriginalno, preslatko ili napadno agresivno. Da ne zaboravimo ni na to da se kvalitet pravog liričara najbolje uoči u knjigama, crno na belo, a ne uz pomoćnike kao što su instrumenti, kvalitetna melodija i produkcija. Ukratko, postoji sijaset britanskih pesnika iz dvadesetog veka koji su zaista skrajnuti, jer pišu za papir, a ne za već stvorenu kompoziciju (što je mnogima daleko lakše). Blur su korektan, pa i solidan komercijalan bend, što je sasvim korektno, pa i solidno.

Jos uvek nema izvinjenja autora zbog uzasno potcenjivackog i nipodastavajuceg teksta u kome je Sautgejt ismejan, vulgarno uporedjen s Bajdenom i nazvan dunsterom koji ne zna sta radi i upropastava najbolji tim na svetu. Najmanje sto autor treba da uradi je da se posteno izvini i Sautgejtu i navijacima Engleske reprezentacije koji su morali to da citaju. Bilo bi zaista fer i korektno da to uradi.

Prelević ima sve konfuznije rečenice, više jedva da drži nit misli. Osnovna misao koju pokušava da kaže ovim tekstom je isprazna, a ova gomila slabo povezanih rečenica pokušava da prikrije tu činjenicu. Neverovatno je gledati kako čovek s godinama postaje