Milko: Prednost Sloveniji zbog mentaliteta; a kad smo se mi to poslednji put borili? Od '41. do '45.

Nije finale, ali kao da jeste. I za nas i za njih. Ko pobedi, sva je prilika, ide dalje. A kad prođete u drugi krug nakon dve i po decenije neučestvovanja na kontinentalnom šampionatu, to jeste ozbiljan rezultat. I za nas i za njih. U redu, nije baš ekvivalent finalu, ali svakako jeste iskorak vredan pažnje.

S druge strane, ko izgubi, dočekaće treću rundu kao autsajder. Gegaće se na ivici provalije. Emotivno i na svaki drugi način dobrano istrošen, pitanje je čemu će moći da se nada u sudaru sa Danskom, odnosno Engleskom.

Srbija protiv Slovenije, sutra (četvrtak) od 15 časova u Minhenu.

Pitali smo jednu od najvećih zvezda jugoslovenskog fudbala, Milka Đurovskog: kome daje prednost?

Maher van kategorije, južnjačke vrele krvi, nagizdan beogradskim šmekom za mangupluk, i nekadašnji fudbalski zvrk, godinama unazad živi u Mariboru. Dobro poznaje tamošnje prilike.

Uvek aktuelan, nikad dosadan.

Kao po običaju, gađa direktno, novinarskim rečnikom - u glavu.   

„Malu prednost dajem Sloveniji. Pre svega zbog mentaliteta. Oni će da se pripreme odlično. I oni što igraju i oni što budu sedeli na klupi. Ima tu finih igrača. Imaš tog Šeška, koji je dobar, imaš Šporara, koji tako lako ulazi u šanse... Malo me podseća na Zlatka Vujovića. Samo što je Zlatko bio deset puta bolji. Šporar nema tu realizaciju. Imaju strašnog golmana, pa onog Stojanovića... Kao tim moraš da ih respektuješ. Ali ako gledamo individualno, Srbija je puno jača. Nažalost, ne igraju imena“.

Jesu li Slovenci zadovoljni startnim bodom, kakav je tamo atmosfera?

„Jesu zadovoljni, mada govore da može bolje. Gledao sam utakmicu. Slovenija igra muški, timski, trude si svi do jednog. Ako nastave tako, imaju dobre šanse da prođu grupu. Sve u svemu, pošto su gubili od Danske, na bod gledaju kao na uspeh. Makar se tako meni čini, po svemu što sam mogao da vidim kroz izjave igrača i od Keka“.

Kako tamošnji mediji komentarišu minimalan poraz Srbije od Engleske? Čak je i u Srbiji bilo podosta pesimizma, da bi Orlovi mogli dosta lošije da pođu...

„Ne gledaju Slovenci potcenjivački na Srbiju, pa ni pred utakmicu protiv Engleske nisu se tako postavili. Ko je to mogao da kaže da će Srbija da bude deklasirana? Samo novinari“. 

Pa ipak, da sve štima kod nas - ne štima. U to ste svakako upućeni?

„Ima tu nekih stvari u koje ne treba da ulazim - ko je kako igrao, zašto je igrao, što neko nije igrao. To je na selektoru. Međutim Srbija ima kvalitet. E sad, nešto fali. Gledam i unazad, kroz kvalifikacije, pa još ranije. Uvek kao da nešto fali. Piksi kad je došao, na početku, sve je to dobro funkcionisalo“.

A sada?

„Ne znam... Evo ne znam kakva je sad to priča oko Tadića i zašto se diže tolika galama. Čovek je rekao da poštuje selektora i njegove odluke, ali da bi voleo da je igrao od početka. Pa svako voli da igra. Tako bi valjda svako trebalo da razmišlja“.

Ne osuđujete ga? Po vama nije ugrozio ambijent u ekipi?

„Pa recite vi meni zašto bih ga osudio? Jeste čuli izjavu? Ne ulazim u to da li je najbolji... Prvo, on je kapiten. Rekao je samo da bi voleo da je igrao od početka. I da poštuje odluku. Nije pomenuo da je ljut, da neće više da igra ili neke slične stvari. U redu, sedeo je na klupi, posle je ušao. Ja, na primer, ne bih ušao“.

Stavljate se u njegovu poziciju...

„Da! Jer ja sam takav karakter. Ne bih ušao! On je miran, fin dečko. Samo je rekao ono što mu je na duši. Zna to i Piksi. I on je bio u takvim situacijama. Vratiću se na sebe - mene kad trener ostavi na klupi, ja navijam da moj tim izgubi. Tako sam razmišljao kad sam igrao. A Tadić, videli ste kako je regaovao. Izjava sasvim korektna. Dečko samo ceni sebe“.

Situacija sa Tadićem i tom spornom izjavom podsetila je Đurovskog na neka prošla vremena, kada su nefudbalske stvari uticale učinak reprezentacije.

„Takvi smo mi. Od muve pravimo slona. Skačemo sebi u stomak. Ne razumem te stvari - to da sami sebi pravimo problem. Stalno nešto pljujemo i svađamo se. Nije ni čudo što nikad ništa ne možemo da napravimo. U tom smislu treba da se ugledamo na Hrvate. Naravno, ne mislim na ovo sada. Gledajte 20 godina unazad. Slovenci isto. Menjali su generacije, ali svi su igrali srcem za svoju državu. Mi smo talentovani, i umesto da iskoristimo, nas to koči“.

„Šta meni smeta... Što ne igramo srcem! Svi mi dole - Srbi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci. Imam utisak da igrači dolaze da se odmore igrajući za reprezentaciju. Da vide društvo i da se zezaju. Ja nisam na licu mesta, ali to se oseti“.

Po vama, moglo je srčanije protiv Engleza?

„Jeste. I srčanije i hrabrije i bolje. Slušali smo izjave pre utakmice. Svi su rekli: mi ćemo njih da napadnemo. Nisam video bogami da smo ih napali. Neko će sad da kaže: igraš koliko ti protovnik dozvoli. Pa nisam siguran da nam nisu dozvolili, nego ih nismo napali“.

U srpskoj javnosti puno se priča o Sergeju Milinkoviću Saviću kao jednom od najboljih igrača i njegovom doprinosu nacionalnom timu. Šta vi kažete - da li je problem u pogrešnoj poziciji, voljnom momentu, nečem trećem?

„Kad gledam utakmicu, ne obraćam mnogo pažnju na taktičke detalje, pravo da ti kažem. Ne bih da solim pamet nikome. Reći ću samo da kad bih se ja pitao, ako se već igra sa trojicom pozadi, moj izbor formacije bio bi 3-4-3. Čini mi se da je trenutno prevelika gužva u sredini“.

Nisu se Milku dopale ni neke izmene...

„Mitrović je za mene jedan od boljih igrača. Piksi ga je izvukao iz igre. Ne znam, možda je to bio dogovor... Po meni on može da napravi problem protivniku svaki čas. Pa i u 90. minutu. Svideo mi se Mladenović, momak koji je ušao umesto Kostića. E sad, da je tu bio još i Tadić od početka... On je lucidan, ume da gurne taj poslednji pas. Mitrović nije imao šansu jer lopta nije ni došla do njega. To je bio problem“.

Đurovski i Zahović

Iz svega se da zaključiti da je po vama trebalo da igraju i Vlahović i Mitrović i Tadić i SMS?

„Za mene je neprihvatljivo da igraš sa jednim ili dva ofanzivna igrača. Hoćeš da pobediš? Da daješ golove? Moraš da igraš bar sa tri ili četiri. Ne priznajem to što neko kaže da ne mogu da igraju zajedno Mitrović, Vlahović, Tadić i Sergej. Posle sam čuo ono što je Piksi rekao, da je hteo da sačuva Tadiću noge, da ga ima za finiš. U redu, možda je taktički zamislio nešto drugačije“.

Protiv Slovenije vi biste igrali sa svom četvoricom od starta?

„A zašto da ne? Pa to su sve fenomenalni igrači. Vlahović može da se vrati. Tadić može da se vrati. U čemu je problem? Mitrović ostaje kao onaj klasičan centarfor“.

Koga treba da se plašimo?

„Šporar je nezgodan igrač. Može da ti da dva komada očas posla. Šeška sad već svi znaju. Plus Stojanović, ako igra po desnoj strani. Njih trojica. Ali kao trener, najviše bih se plašio Šporara“.

Imate li recept za pobedu?

„Ako Srbija napadne i brzo im da gol, može da pobedi. Tu nemam dilemu“.

Dakle, još ofanzivnije nego protiv Engleske? Imate savet za Piksija?

„Prvo, protiv Engleske nije bilo nikakve ofanzive. Ali ne bih ja Piksiju da dajem savet. Ja sam uvek za napad. Toliko mogu da kažem. Ideš tako da daš gol. Primiš gol - nije problem. Daćeš tri ako si bolji. Ako su oni bolji - priznaš. I ideš dalje“.

Stojković vs Kek? Nije mali broj onih što smatraju da Slovenija ima prednost na klupi?

„Ne, ne verujem da je Kek prednost Slovenije. Nikada ne bih mogao da kažem da je Piksi slabiji selektor od njega. Kek ima priču, dobar je motivator... Piksi je pod broj jedan autoritet. Posle toga, bio je igrač na najvišem nivou“.

Piksi i Milko uoči večitog derbija 1990. godine

Stojković se tu i tamo (doduše diskretno i više po kuloarima negoli javno) susretao s osudom srpske javnosti u poslednje vreme. Dosta toga mu se zamera...

„Normalno je da krivica padne na selektora ako ekipa ne igra dobro. Tako je to u trenerskom poslu. Ali ponavljam, apsolutno se ne slažem da Slovenci imaju prednost zbog Keka. Uostalom, danas se ne radi samo o selektoru. Tu je još pet-šest ljudi koji mu pomažu. Puno zavisi i od tih ljudi. Ne donosi selektor sam odluke. Pogledajte sada Hrvate. Bili drugi, bili treći, sad odjednom Dalić ne valja. Pa nije do Dalića. Nemaju više onaj kvalitet. O tome se radi. Ne može Modrić više u 38. da bude kao nekad. Nema Rakitića, Mandžukića, Perišić više nije taj... Međutim svaki od njih daje ili je davao sve za Hrvatsku. E mi to nemamo. To je problem nas južnije“.         

Ostajete pri tome da prednost ide Sloveniji?

„Kažem, samo zbog germanskog mentaliteta. Borba, borba, borba. A kad smo se mi poslednji put borili. Samo ono od ’41. do ’45! Oni taj mentalitet imaju uvek. Mi, nažalost nemamo. A igrački smo bolji, to nije sporno“.  

Nije teško zaključiti da vam je Srbija bliža...

„Pa normalno da mi je bliža... Mada, slično je kao kad me pitaju: Zvezda ili Parizan. Voleo bih da dobije Srbija. A opet, neću mnogo da tugujem ni ako Slovenci pobede. Biće mi drago zbog njih“.