Eh, da su nam oni danas...

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Gelzenkirhena)

Mlađe generacije obožavaju Aleksandra Mitrovića i njegovo prezime dominira na poleđini dresova srpskih navijača, okupljenih na jednom od trgova u Gelzenkirhenu. Uverili smo se da mnogi nisu zaboravili ni Nemanju Matića, Dejana Stankovića ili Nemanju Vidića. Sve ih vole i njihovu opremu ponosno nose. Mada, najveći utisak tokom žurke na otvorenom, u susret premijeri sa Englezima, ostavila je pojava ljudi u dresovima nekadašnje Jugoslavije.

Onomad, kad smo se prvi put posle embarga plasirali na Mundijal i pod vođstvom Slobodana Santrača igrali na Mundijalu u Francuskoj, onda i na našem prethodnom Prvenstvu Evrope u Belgiji i Holandiji. Članovi te generacije bili su Dragan Stojković, Vladimir Jugović i Siniša Mihajlović, na trenutak „prisutni“ u Fan zoni naše reprezentacije. Makar u onim plavim majicama, sa drugačijim grbom i fontom slova. Da, izgleda nostalgično i jeste ovo zamka u koji mnogi upadnu „E, kako je bilo u naše vreme“, ali je utisak da bi nam veštine nekog od pomenutog trilinga koristile dok traje EURO.

Naročito u sudaru sa snažnim Englezima.

„Obožavao sam Stojkovića kao igrača. Sećam ga se još kad je u Veroni zalamao Špance i slao ih po burek na Mundijalu u Italiji. E, sad, kao selektor mi se ne sviđa, međutim, nisam ja neka instanca da bih mu sudio... Svejedno, kad bi mogao da igra, bilo bi bolje, ha-ha-ha“, priča Dejan, baš iz Gelzenkirhena, inače poreklom iz Mladenovca, na čijim leđima je – Mihajlović.

Za njega je ovaj turnir poseban. Em je Srbija došla u grad u kome živi i radi, em je prvi put na velikom takmičenju posle dugo vremena, jer je baš kao i naši, čekao EP 24 godine.

„Bio sam u Belgiji i gledao naše, ali tad nisam imao ovaj dres. Kasnije sam ga nabavio i za mene on ima ogromnu vrednost. Znam, znam, za neke je to krpa po kojoj su nalepljena razna obeležja. To ljudi ne razumeju. Ovaj dres je više od toga. Podseća me na vreme kad sam bio mlađi“, dodaje Dejan.

Slična sećanja naviru i njegovom sunarodniku Željku Barišiću. Takođe je iz Gelzenkirhena, rodom iz Knina. I njemu je draža ona reprezentacija, mada i ovu podržava. Obučen je u dres Vladimira Jugovića, a njegov 21-godišnji sin Leon u Stojkovićev.

„Zamislite da su nam sad takvi igrači na raspolaganju. Ma, kad bismo samo jednog imali u sastavu lakše bi nam bilo. Miha i Juga su bili fudbaleri koji, i kad ne odigraju kvalitetno, a retko se dešavalo, ostavljaju celog sebe na terenu. Zato ih cenimo“, dodaje Željko, kome je te retro dresove poklonio njegov kum Aleksandar Barišić.

Svi skupa su uživali tokom žurke na otvorenom u gradu gde će Srbija od 21 sat odigrati prvi meč na EP. Nekoliko stotina navijača se skupilo da uživa u našem melosu i nemačkim specijalitetima, poput kobasica i piva. Za početak užičko kolo, a onda hitovi Nade Topčagić, Miroslava Ilića, Danice Crnogorčević, Baje, Aca Pejovića i ostalih narodnjaka...

Bilo je tu i izliva patriotizma, klicanja Kosmetu, čula se i pesma Gnezdo orlovo, ali je utisak da su naši bili najglasniji kad je pušten hit: „Mitro’s on fire“.

Svi mu veruju. Kao nekad Piksiju, Mihi i Jugi...

Veruju i Nikola Petković, Dušan Kecman, kažu da je tu i Žarko Paspalj... Biće dosta poznatih ličnosti na stadionu Šalkea. Svi bi da uživaju. Makar kao na trgu.