Tuhelova A strana omiljene ploče

Postoji u novinarstvu korpus nepotrebnog znanja koje pre ili kasnije, kao voda kroz zemlju, pronađe put. Bio je septembar u Splitu, siv dan, bio je jedan dug razgovor sa Slavenom Bilićem, na katamaranu koji su prijatelji uvezali prekoputa hotela Ambasador. Sa nama je sedela osoba I. (pravo ime poznato redakciji) i bar a bar sa četvoricom nadobudnih muškaraca razgovarala o fudbalu. U jednom momentu dotakli smo se Tomasa Tuhela i ona je, među sva naša “pametna” smatranja, ubacila jedno sećanje na njihovu saradnju.

Nismo imali pojma u koliko će se tačnu metaforu pretvoriti nepotrebno znanje koje smo tada dobili: Tuhel je tvrdokorni ljubitelj gramofonskih ploča. Ali ne poput onih ljubitelja koji čim naprave malu kolekciju odmah otvore Instagram stranicu “vinyl lovers”; Tuhel svoju pasiju čuva, ima ogromnu kolekciju koju mnogi nisu videli. Ali I. jeste. U njoj su, osim gramofonskih ploča i najkvalitetniji ljudskom uhu dostupni stereo uređaji i zvučnici.

Tomas Tuhel je ljubitelj kvalitetnog, pomalo staromodnog zvuka.

Jedini zvuk u ostrvskim medijima tokom svakog velikog turnira je – kakofonija.

Ona je nastala još onog dana kada je objavio spisak putnika u Sjedinjene Američke Države. Novinari su naoštrili pera i krenuli da seciraju gotovo svako ime koje se našlo na spisku, a naročito ona imena koja se na njemu nisu našla. Otkud Henderson? Den Burn, koji đavo. Dobro to, ali šta će bilo kome Džed Spens? A gde je Palmer? A gde je Foden? A Gibs Vajt? Čak i za Trenta su pitali, dokoni i nepoverljivi.

“Dobro, svakako je odlučio da ovim spiskom Svetsko prvenstvo učini za sebe biti-ili-ne biti turnirom”, usaglasili su se panditi i komentatori. A onda samo pojačali distorziju na poluvremenu prve utakmice turnira protiv Hrvatske.

Tomas Tuhel (©Reuters)

Naravno da je najglasniji bio Džejmi Karager. Naravno da ga je pratio hor pametnih tviteraša. I naravno da nisu posebno utišali tonalitet ni kada je Engleska pregazila Hrvatsku u drugom poluvremenu. Remi protiv Gane, ne tako ubedljiva utakmica protiv Paname i težak preokret protiv Demokratske republike Kongo učinili su da kakofonija dostigne poznate istorijske razmere.

Selektori Gordog Albiona obično su posle takvog pritiska odlazili u gluvu sobu, ali Tomas Tuhel ima utrenirano uho. Inače prek čovek, Tuhel je kroz karijeru pokazao da će uvek biti po njegovom i da uopšte ne postoji opcija da razmišlja o planu B. Plan A je ono što je on zamislio, sve drugo je nevažno. Kada god bi neko to dovodio u pitanje, dolazilo je do razlaza. Ali do tada?

Do tada je uspevao da uradi velike stvari, da Čelsiju donese titulu šampiona Evrope, da PSŽ uvede u prvo finale Lige šampiona, da u Dortmundu drži visok nivo, da sa Majncom bude peti u Bundesligi posle ko zna koliko godina tavorenja.

Engleska šampion sveta - kvota 6,50

Ono što je sa Tuhelom sigurno jeste da nije dugoročno rešenje i da je u turnirskom sistemu takmičenja sa takvim mentalitetom mnogo kvalitetniji izbor od ideologa koji su prilagođeniji drugim formatima i drugačijim planovima.

Tako je Tuhel pred osminu finala protiv Meksika ponovo ostao miran iako su svi počeli da govore o klimatskim uslovima, o tome da na svom stadionu Meksiko nije izgubio 280 godina, o tome da je baš taj teren uklet jer je na njemu Maradona dao gol rukom; ili o tome kako nema desnog beka i nema plan B. A on je, kao i uvek, vrteo samo svoju ploču.

Muzika se dopala i navijačima (©Reuters)

A strana te ploče ima svoje sitne kvarove i nedostatke, pa kada igla na njih naiđe na gramofonu ovog leta, čuje se krčanje i puckanje. Ali samo pravi ljubitelji takvog slušanja muzike znaju da upravo takve sitne greške ponekad služe opštem utisku.

Engleska se u nekim delovima turnira možda mučila i nije izgledala ubedljivo. Štaviše, mnoge su grupne faze pod Sautgejtom bile ubedljivije, bez po’ muke. Tuhelova Engleska, međutim, plan A ispunjava tačno onako kako selektor Gordog Albiona i želi. Možda pomalo staromodno, ali pragmatično.

Engleska je u svakoj od odigranih utakmica stvarala kontinuiran pritisak na gol protivnika i davila ga kao zmija žabu. Ne enormnim i impotentnim (čekajte samo još malo) posedom, već jasnom idejom šta želi. Ona počiva na brutalno preciznoj podeli rada.

Džud Belingem najbolji fudbaler prvenstva - kvota 11,0

U njoj su Eliot Anderson i Deklan Rajs motori u srcu terena, koji pokrivaju, trče, igraju dobru odbranu i konstatno direktnom igrom prebacuju težište u poslednju trećinu rivala. Krila su tu da igraju široko, da opterećuju bokove protivničke odbrane i razvlače rivala tako da u centralnom delu engleskog napada bude više prostora.

Jer su tom delu terena su srce i duša tima. Džud Belingem i Hari Kejn. Od Kejna, engleskog kapitena, ovakve igre su očekivane, tačnije, na njih smo navikli, pa ih možda i nedovoljno hvalimo. Hari je ove sezone postigao 72 gola, ali način na koji omogućava da protivnička odbrana gravitira ka njemu, uz vrhunsku tehniku i surovu egzekuciju retko se viđa. Belingem je, sa druge strane, zapao u učmalost Realove svlačionice i niko nije znao šta od njega da očekuje.

Džud Belingem (©Reuters)

A onda je protiv Hrvatske klizao duboko na svojoj polovini, blokirao, bacao se na glavu. A onda je u svim utakmicama prihvatio da bude druga strofa A1 pesma. A onda je počeo da napada vrhunski dubinu i drugu stativu. I da dribla. I da asistira. I da se opet baca na glavu.

Zato je utakmica protiv Meksika – ona utakmica za kojoj Engleskoj nije bila potrebna viagra – bila već poznati refren. Tako to bude sa najvećim letnjim hitovima. Možda na prvih par slušanja budu čudni, ali onda uđu u uši. I nema veze što se refren ponavlja osam puta u pesmi. Ide. Vrti se.

Alan Širer rekao je da u svom životu – a iskusan je to lisac – nije bio na utakmici sa boljom atmosferom i većom tenzijom nego protiv Meksika. Engleska je vodila 2:0 i 3:1, bila je pod pritiskom, ali je refren išao svojim tokom. Kejn je bio maestralan. Džud najbolji na terenu. Vezni red je podigao broj ugraviranih konjskih snaga. Krila su radila svoje. A Tuhelovi vojnici sa spiska bili su možda i najkorisniji u tome da se Gordi Albion domogne četvrtfinala.

Hari Kejn najbolji strelac prvenstva - kvota 9,00

Odjednom su komentatori zaćutali, mada se Karager opet nažalost nije ujeo za jezik i odjednom su prestali da budu važni i klimatski uslovi i viagra i Maradonina Božja ruka i izmišljene kletve i 280 godina Meksika bez poraza. Ali to ćutanje neće dugo trajati, tek dok se slegne mamurluk zbog slavlja.

Onda će opet svi upreti prstom u novog protivnika, u Stolbakenovu Norvešku, u razgoropađenog Erlinga Halanda i Oskara Boba i Antonija Nusu i koga god vam duša ište i opet će se pitati može li ovaj desni bek i može li tim bez plana B.

A Tuhel će opet staviti na gramofon istu ploču, pojačati svoje vrhunske zvučnike i slušati istu pesmu sa A strane, pevajući isti refren sve dok bude trajalo. Krčaće, ali biće dobro.