Rađamo se sa nečim posebnim, sa željom da pokažemo svima gde su ta Zelenortska Ostrva

O, najmanji od naroda, ti afrička Crna Goro… Malo smo iskarikirali reči pesme Alfreda Tenisona upućenih ovoj našoj Crnoj Gori, ali nekako kroz razgovor sa Rikardom Gomešom, po načinu kako je govorio o svojoj domovini, paralele sa našim nekadašnjim “drugim okom u glavi” su se same javljale.

Ne samo zato što su Zelenortska Ostrva zemlja sa manje od 600.000 stanovnika (eto neke sličnosti), jedna od najmanjih koja se ikada kvalifikovala na Svetsko prvenstvo u fudbalu (dobro, CG to još nije uspela). Radi se o – ponosu. Nečemu što ljude sa tog skupa ostrva, koje stranci zovu Kape Verde ili Kabo Verde, čvrsto vezuje za grumen zemlje. Dobro, možda je razlika što Zelenortska Ostrva imaju malo bolje plaže od Crne Gore, a malo manje spektakularnih planina, ali neka posebnost u ljudima i zajednici budi asocijacije.

Evo još jedne male poveznice: fudbaleri ove afričke zemlje imaju nadimak Plave ajkule, a najbolju mušku reprezentaciju  Crne Gore – vaterpoliste – zovu ajkule. U redu, možda sad već malo natežemo argumente, ali razumećemo se, valjda...

“Sećam se, kad smo igrali kvalifikacije ranije, čak i u Africi je bilo naroda gde nisu imali predstavu gde se naša zemlja nalazi i to nam je davalo dodatni motiv. Ok, sada ćete nas upoznati”, pričao je Rikardo Gomeš u jednom delu intervjua za Mozzart Sport, kao sagovornik koji bi trebalo da nam približi svoju zemlju, reprezentaciju. To je taj deo o ponosu i nečem posebnom u njima…

Nego, hajde još malo da se poigramo:

Grupa H: Španija, Saudijska Arabija, Zelenortska ostrva i Urugvaj. I sad, zamišljamo scenu da je Srbija umesto Urugvaja. Iz prostog razloga što je u martu izgubila od Španije (0:3), pobedila Saudijsku Arabiju (2:1) i poslednjeg dana maja igrala „za prolaz“ protiv Zelenortskih ostrva. I doživela debakl u Lisabonu – 3:0.

U redu, nije bila najjača selekcija Orlova, ali nekako smo svi imali u glavi da smo jači od tima sa ostrva u Atlantiku, verovali da je on pre nas na Mundijalu čisto zato što je iz druge zone kvalifikacija. Realnost nas je još jednom ošamarila. Dakle, ispada da ne bismo prošli ni ovu grupu. To je već nekako postao znak raspoznavanja reprezentacije Srbije...

Ali, tema dana su Zelenortska Ostrva. I najpoznatiji fudbaler sa tog dela planete u Srbiji – Rikardo Gomeš. Dva mandata u Partizanu, dva puta najbolji strelac Mozzart Bet Superlige. I baš tokom tog drugog mandata, nezadovoljan statusom kod selektora, Rikardo se oprostio od državnog tima. Tišti li ga to što je mogao danas da bude na Mundijalu, odgovoriće nam kasnije.

Za početak, da vidimo kako je on video meč Zelenortskih ostrva i Srbije.

“Naši igrači su bili veoma motivisani. Svi ovde u zemlji imaju velika očekivanja od njih, zbog toga što smo prvi put deo Svetskog prvenstva. I na toj utakmici se baš videlo kako su momci super motivisani. Pogotovo je bitno što se igralo u Portugaliji, gde imamo veliku zajednicu ljudi sa Zelenortskih Ostrva, zato je bilo mnogo naših navijača na stadionu. Tako da, mislim da je to presudilo. I naravno, to što Srbija nije bila u punom sastavu, ali na kraju krajeva, to je reprezentacija, skup najboljih igrača u tom trenutku”.

Sa meča protiv Srbije (Reuters)

Kaže Rikardo, pobeda Zelenortskih Ostrva ga nije iznenadila.

“Da budem iskren, očekivao sam da će Zelenortska Ostrva da pobede, zbog atmosfere, mada nisam baš očekivao da će biti 3:0. Srbija se nije kvalifikovala za Svetsko prvenstvo i zato je ovakav rezultat normalna stvar, jer vašim igračima motivacija nije bila na maksimumu. Igrači u ovim danima više  razmišljaju o odlasku na odmor. A, sa druge strane imate tim koji se sprema za najveći turnir na svetu, tako da – nije neko iznenađenje”.

Dosta je Rikardo putovao tokom prošlog meseca po Evropi, stigao je čak i do Beograda na dan, na Nathov oproštaj za kraj karijere. Ali, skrasio se sada u domovini, gde će ispratiti Mundijal.

„Uzbuđen sam. Dobro je što sam ovde, kod kuće, da to gledam. Mogu da osetim atmosferu koju ljudi ovde prave zbog Svetskog prvenstva. To je lepa stvar za videti. Nikada ranije nisam video ovako nešto ovde. Euforija je na ulicama, možete svuda da vidite zastave, dresove, šalove, sva ta obeležja. Svi broje dane do prve utakmice. Čak se neće raditi tih dana kada budu mečevi Zelenortskih Ostrva, posao će se završavati u 12, da bi mogli ljudi da gledaju mečeve koji su u tri popodne po našem vremenu. Svi će biti kod kuće ili negde gde mogu u društvu da gledaju utakmicu. Ovde ljudi zaista vole fudbal. A, sada je to na nezapamćenom nivou. Iako je lokalni fudbal u našoj zemlji na amaterskom nivou, on je i dalje glavni sport. Bez obzira što imamo, na primer, svetskog šampiona u kajtsurfingu i vindsurfingu, fudbal je nešto drugo. Drugačija energija, drugačija atmosfera”.

Očekivanja su u narodu, kao i svuda, da se napravi još veći uspeh od pukog učešća, iako je i ovo istorijski rezultat.

“Što se tiče navijača, svi se nadaju prolasku grupe, ali ja na fudbal gledam na drugačiji način. Da, mnogi ljudi ovde govore: “Proći ćemo dalje”. I to je moguće, jer sada ima opcija i da kao trećeplasirani odeš u drugu fazu. Ali što se mene tiče, momci samo treba da uživaju u trenutku. Teško je za zemlju kao što su Zelenortska Ostrva da se plasira na Svetsko prvenstvo, a oni su to uspeli, tako da mislim da bi trebalo da uživaju u ovim danima, u svemu što im se dešava. Momci, samo igrajte svoj fudbal! Čak i za igrače to može biti dobro, u smislu što će svi pratiti utakmice na Svetskom prvenstvu, pa ko zna šta će biti posle za karijere ovih momaka? Mnogo toga može da se desi“.

(Reuters)

Neko kaže tranzicija, brza krila, direktan fudbal su glavna oružja Zelenortskih Ostrva. A, Rikardo izdvaja nešto što se ne vidi golim okom.

„Da, fudbalski gledano, tranzicija nam je najjači adut, ali ima tu još nešto. Mi igrači sa Zelenortskih Ostrva imamo nešto posebno, što je teško objasniti, pronaći prave reči za to. To je nešto u nama, sa čime svi odrastamo. Jer, mi smo mala zemlja u Africi. Čak i na našem kontinentu imate mnogo naroda koji uopšte ne znaju ni gde se nalaze Zelenortska Ostrva. Tako da je to dugi niz godina nešto što igračima daje snagu da pokažu: ”Okej, ne poznajete nas, ali sada ćete nas upoznati”. Sećam se kada smo igrali protiv reprezentacija u Africi u kvalifikacijama, to je bilo nešto što je uvek ostajalo u nama, motivacija je uvek bila super visoka. A, kada ste motivisani, kada ste srećni, stvari su bliže tome da se ostvare. I osećam da su igrači spremni da pokažu da se Zelenortska Ostrva nisu kvalifikovala tek tako, srećom. Kvalifikovali smo se jer imamo kvalitet za to”.

Možda je mogao danas i Rikardo Gomeš da bude tamo, među Plavim ajkulama na Svetskom prvenstvu. Ali, svoju završnu reč je rekao pre nekoliko godina i nije se predomislio. Mada…

“Pomešana su mi osećanja, neću da lažem. Ponekad razmišljam o tome. Razmišljam kako bi, da sam tamo, to bilo posebno za moju porodicu, za moje sinove, bilo bi nešto jedinstveno za njih. Ali sa druge strane... Ne znam zašto, ali imam osećaj da sam ostao u reprezentaciji, mislim da se u klubovima u kojima sam bio poslednjih godina stvari ne bi odvijale na isti način. Moje igre ne bi bile iste, jer je teško igrati na više frontova. Sada verujem da su stvari bolje, uravnoteženije, ali u to vreme, sa putovanjima, sa uslovima koje smo tada imali, sve je bilo potpuno drugačije. Kada se to desilo, bila je prva godina kada sam se vratio u Partizan. Igrali smo mnogo utakmica, evropske i prvenstvene dvaput nedeljno, a onda bi tokom pauza dolazila na red ta duga putovanja. U to vreme nisam zažalio zbog takve odluke. Naravno da sada postoji neki mali žal, jer je to ipak Svetsko prvenstvo, ali generalno gledano, mislim da sam doneo ispravnu odluku. Hvala Bogu dobro sam, moja porodica i ja. Kada sam odlučivao o tome konsultovao sam se sa ocem, suprugom, tako da sam bio načisto sa svim. Zato sam danas u miru sa samim sobom”.

Rikardo Gomeš u Partizanu (MN Press)

Nismo mogli da završimo razgovor, a da ne pitamo Rikarda Gomeša ko je njegov favorit za osvajanje titule.

„Oh, teško je prognozirati. Rekao bih Francuska, zbog impresivnog sastava. Ali, isto tako znamo da se često dešavalo da velika očekivanja od nekog tima odvedu sve u potpuno drugom smeru. Ali, eto, ako baš moram nekog da izaberem, neka to bude Francuska”, izabrao je nekadašnji golgeter Partizana.

Iako u Zelenortskim Ostrvima generaciju koja je izborila prvi plasman na Svetsko prvenstvo već sada zovu “Zlatnom generacijom”, nije se ona pojavila odjednom, niotkud, iznikla iz zemlje. Po sistemu “vidimo se sad i nikad više”. Rast reprezentacije trajao je u poslednjih deset godina. Od prvog plasmana na Kup Afrike 2013. godine, kada su Plave ajkule na opšte iznenađenje stigle do četvrtfinala.

Bilo je uspona i padova u međuvremenu, 2023. se ponovo došlo do četvrtfinala, a dve godine kasnije Zelenortska Ostrva nisu prošla kroz kvalifikacije. Ipak, u trci za Mundijal projurila su kroz grupu, ostavivši iza sebe veliki Kamerun, od kojeg su izgubila jedinu utakmicu u grupi.

Na kraju je ime Dajlona Livramenta ostalo na usnama svih građana Kapo Verdea, jer je u poslednjoj utakmici kvalifikacija, gde je “igrala” samo pobeda protiv Esvatinija, postigao vodeći gol i relaksirao celu zemlju. Na kraju je bilo 3:0, Zelenortska Ostrva su u velikom stilu obezbedila plasman na Mundijal. I od početka 2025. godine izgubila su samo jednu utakmicu, od Čilea. Ali, prvi korak na Svetskom prvenstvu biće im paklen – čeka ih Španija.

GRUPA H

Ponedeljak

18.00 (1.10) Španija (11.0) Zelenortska ostrva (18.00)

Utorak

00.00 (7.50) Saudijska Arabija (4.10) Urugvaj (1.48)

Nedelja

18.00 (1.10) Španija (8.50) Saudijska Arabija (30.0)

Ponedeljak

00.00 (1.48) Urugvaj (4.20) Zelenortska ostrva (7.25)

Subota

02.00 (5.30) Urugvaj (3.60) Španija (1.70)

02.00 (2.70) Zelenortska ostrva (3.05) Saudijska Arabija (2.80)