Najmanja zemlja u istoriji Mundijala... Iz veselog autobusa ne očekujte bus pred golom

„Šta da gledam ovo prvenstvo, 50 ekipa, igra tamo neki Kurasao (i onda poneka glupa šala sa igrom slova, he-he), kasno su utakmice...“.

Sigurno ste već čuli neki sličan komentar. Ali, najlakše je iz neznanja poniziti, uvrediti, biti bahat i arogantan... Što je najgore, poslednji narod koji bi u fudbalu nekog trebalo da gleda sa visine živi baš ovde i priča baš tako.

I dok će nekima Kurasao na Svetskom prvenstvu biti predmet podsmeha, za veći deo fudbalske planete je stvar divljenja i poštovanja. U suštini, svetska prvenstva i jesu to. Ono u nokaut fazi je elitni fudbal kakav gledamo svake godine na klupskom nivou. Ovo u grupnoj fazi je osveženje koje čekamo svake četiri godine i vremenom ga se uželimo. Neki su se tako zaljubili u Kamerun ’90, neki u Bugare četiri godine kasnije, nekima se u pamćenje urezao Senegal iz Japana i Koreje, nekome je bila simpatična Gana iz Južne Afrike, a nekome Maroko iz Katara...

U vremenu sportske hiperprodukcije i sveukupne zasićenosti fudbalom na malim ekranima, lekovito je da vidimo nešto novo, osvežavajuće i zanimljivo, da sami osetimo „vajb“ nekog tima, da sami procenimo i zaključimo zašto je to simpatično ili nije. To je zapravo suština svetskih prvenstava u fudbalu. Različitost. Ali, ne u onom izlizanom PR smislu koji nameću FIFA i fudbalska industrija. Mundijali su uvek - i sve su manje - priče o drugačijim, malim i hrabrima, o večitoj borbi Davida i Golijata... Proširenjem na 48 učesnika su i ovakvi dobili svoje šansu za parče sreće.

Kurasao kao najmanja zemlja (po broju stanovnika) u istoriji svetskih prvenstava dolazi da bude baš takav specifičan začin ovom Mundijalu. Onaj karipski. Jak, pun i nezaboravan. Kao njihova kuhinja koja je miks svega i svačega.
“Svaki put kada me to neko pita, kažem mu: ’Samo potraži Kurasao na Guglu’. Kada to ljudi urade, prve stvari koje vide su glavni grad Vilemstad, lepe šarene kuće i naravno... Plaže! Ljudi se oduševe i onda počnu da se više interesuju. Kurasao je za mene čist odmor i mir u glavi. Čim sletite tamo, zaboravite na sve svoje brige. Istinsko uživanje. Toplo je, lepo i samo treba da se opustite. Cele godine je savršeno vreme, oko 30 stepeni. Ne zna mnogo ljudi za našu zemlju, ali smo sada sa plasmanom na Svetsko prvenstvo, videli da je postala popularnija i kao turistička destinacija. Već je bila, ali sada se više ističe. Ovaj Mundiijal nije samo prilika za našu fudbalsku selekciju već i za celu zemlju“, počinje priču za Mozzart Sport, povremeni Kurasaov reprezentativac Jurih Karolina koji se nije našao na konačnom mundijalskom spisku.

Mambo plaža u Viljemstadu (©AFP)

Euforije ima, ali ona ne ide uz mentalitet ljudi sa ovog karipskog bisera.
“Volimo da budemo napolju, da plešemo i da uživamo u životu. Volimo da spremamo hranu koja je bitan deo naše kulture. Sveža riba, dosta voća, goveđe meso... Nije bitno u koje vreme dolazite nekome u kućnu posetu, uvek će biti hrane na stolu. I volimo da sedimo i da se družimo. Čak i ako dolazite na brzinsku kafu, domaćin će vas zadržati što duže i ponuditi hranom. Takvi smo. Opušteni. Imamo i izraz za taj naš stil života. Kažemo ‘poko-poko’ što u nekom prevodu znači lak život“.  

Dobrim igrama u banjalučkom Borcu, a posebno na evrosceni, Karolina se izborio za novu šansu u reprezentaciji nakon pet godina, igrao u Ligi nacija, sedeo na klupi u nekim kvalifikacionim mečevima, ali poslednji flter nije prošao. Biće jedan od Kurasaovih najvećih navijača ovog leta. Nema ih mnogo…

2000!!! KVOTA DA ĆE KURASAO BITI ŠAMPION SVETA

Sa populacijom od samo 156.000 ljudi raspoređenih na jednom od dva ostrva (drugo je nenaseljeno) koja čine državu, Kurasao je definitivno jedna od priča koju ne treba propustiti ovog leta. Tu su jer su to zaslužili i niko im ništa nije poklonio. Uradili su to na jedini način koji su mogli i ucrtali ovu mladu karipsku zemlju na jednu od najbitnijih globalnih mapa – mundijalsku.

Nekadašnja španska, britanska i ponajviše holandska kolonija, mnogo bliža Venecueli nego Velikim Karibima, status nezavisne države ima tek od 2010. Suverenitet nije potpun jer su i dalje pod kontrolom holandske krune za neke bitne stvari poput odbrane i inostranih poslova, ali suštinski imaju sve oblike državnosti od zakonodavne do izvršne vlasti. Godinu dana nakon nezavisnosti, nastala je i fudbalska reprezentacija pod ovim imenom. I krenula na ludo putovanje...
“Rođen sam na Kurasau, ali ubrzo nakon toga smo se preselili u Holandiju. Nisam imao ni godinu dana... U osnovi sam odrastao u Holandiji, ali nisam zaboravio Kurasao. Često smo se vraćali tamo, na svake tri do četiri godine jer imamo porodicu tamo poput babe i dede. Moj otac i dalje živi tamo. Ni ja ne znam tačno kako je sve krenulo... Mislim da je počelo i sa mnom kada sam se prvi put pridružio jer sam igrao za mlađe selekcije Holandije. Oni su već skautirali te neke momke, zvali su i mene nekoliko puta. U početku sam bio neodlučan, ali sam posle odlučio da im se pridružim. Najviše sam se savetovao sa roditeljima i u nekom trenutku sam doneo odluku da želim da igram za Kurasao i za svoju porodicu. Baba i deda su me gledali dok sam igrao u Holandiji, ali me je to navelo i na razmišljanje: ’Zamisli da igram za babu i dedu kod kuće, na domaćem stadionu’... Bila je to krupna, ali dobra odluka”, kaže Karolina.

Navijači Kurasaa (©AFP)

S obzirom da je Kurasao vekovima bio pod holandskom kontrolom, logičan sled događaja je bio da Holanđani odigraju ključnu ulogu i u razvoju fudbalske reprezentacije. Masovna imigracija sa Kurasaa koja je decenijama odlazila za Holandiju je postala bogat basen za regrutaciju. Mnogo poznatija holandska prekomorska kolonija je Surinam iz kojeg poreklo vuku ili su tamo rođeni Rajkard, Gulit, Davids, Sedorf, Klajvert, Hasselbajnk, Van Dajk i mnoga druga poznata fudbalska imena... Surinam je pre Kurasaa dobio nezavisnost i fudbalsku reprezentaciju, ali je decenijama ”hteo sve sam“ i oslanjao se na lokalne snage koje su bile nejake za nešto više kao što je plasman na SP.

Tek kada je Kurasao 2015. iznenadio dovođenjem Patrika Klajverta i zvanjem igrača iz Holandije koji nisu bili dovoljno dobri za tamošnju selekciju, počeo je i Surinam da praktikuje isti recept. Ali, Kurasao je to radio bolje i ozbiljnije. Nakon Klajverta je tu bio i Gus Hidink, ali najveći uspeh je doneo onaj najiskusniji – Dik Advokat. Nekadašnji selektor Holandije, Belgije, Rusije, pa i Srbije, se nakon drugog odlaska u penziju vratio da pokuša još sa Kurasaom. I uspeo. Biće najstariji selektor na predstojećem turniru.

Idemo realnije, kvota da će Kurasao proći grupu - 8,00

Da bi se sve to ostvarilo i da bi se igrači poput Karoline vratili korenima, trebalo je neko drugi da se prvo vrati i sve ih pozove. To je bio Gilbert Martina, obrazovan i uspešan čovek rođen na Kurasau koji se školovao u Holandiji. Vratio se na ostrvo i tamo postao jedna od bitnijih ličnosti upravljajući zdravstvenim sistemom i nizom humanitarnih organizacija. U fudbal je bio uključen kao čovek iz senke od 2002. godine, a menadžerskim sposobnostima i dobrim kontaktima je godinama pomagao fudbalskoj organizaciji u prikupljanju finansijskih sredstava i sponzorstava. Bio je jedan od najzaslužnijih za dolazak Klajverta na selektorsko mesto, što je otvorilo vrata igračima iz Holandije.

Do tada je Kurasao imao tek dvojicu, trojicu igrača koji su prošli kroz holandski fudbalski sistem i nisu bili bogzna kako uspešni. Nacionalni tim je uglavnom bio sačinjen od domaćih amatera sa ostrva. Klajvert je insistirao na proširenju reprezentativne baze na igrače iz Holandije koji imaju dvojno državljanstvo. I otvorio debatu na ostrvu… Ona je rešena na najjednostavniji i najpošteniji mogući način: prijateljskom utakmicom između “lokalaca” i “dvojnika” odigranom 2015. godine. Ovi drugi su pobedili 7:1, pokazali da je Klajvert u pravu i tako je Kurasao krenuo u lov na izgubljene sinove. Danas se na mundijalskom spisku od 26 igrača nalazi njih čak 25 rođenih u Holandiji. Jedini rođen na Kurasau je Tahit Čong, nekadašnja nada Mančester Junajteda. To je bio jedini način…

Tait Čong (©Reuters)

Ali, nije išlo lako…
“Ranije smo igrali regionalna takmičenja protiv slabijih rivala. I postepeno smo se peli na rang-listi kroz Gold kup i Karipski kup. Bili smo sve bolji i bolji i tako je počelo sve više momaka da dolazi i stavlja se na raspolaganje reprezentaciji. Usput su kao Savez postajali sve profesionalniji i sve je postajalo sve bolje i bolje. Kada su angažovali Dika Advokata, napravili su ogroman korak napred u pogledu profesionalizma. Tada je mnogo momaka koji su oklevali poput mene odlučilo da izabere Kurasao jer su videli perspektivu. Naravno da su se mnogi nadali i pozivu Holandije, ali verujte mi da su svi koji su izabrali Kurasao – doneli tu odluku srcem. Želeli su da predstavljaju porodični ponos”, kaže Karolina.

Martina je postao predsednik Saveza 2023. godine i sve se ubrzalo. Uozbiljio se i Savez je počeo organizuje putovanja igračima, da plaća neke stavri koje se podrazumevaju... Napravljen je profesionalni ambijent. Kurasao je u prvoj, lakšoj grupnoj fazi završio ispred Haitija što je bio uspeh, ali pravo iznenađenje je napravio u drugoj, težoj grupnoj fazi. Ostavio je iza sebe Trinidad i Tobago sa Dvajtom Jorkom na klupi i Jamajku koju je vodio Stiv Meklaren. Obojica su ranije bili učesnici Mundijala...
“Nisam radio sa Klajvertom, ali pretpostavljam da je to bila velika stvar kada je odabrao da trenira Kurasao. Kasnije je došao Advokat... To su ozbiljna fudbalska imena. I izazivala su pažnju na Kurasau. Onda vidiš da se Advokat pojavi u holandskim medijima i da Kurasao tako dopire do sve veće publike“, kaže nam defanzivac banjalučkog Borca.

19.00: (1,03) Nemačka (15,0) Kurasao (50,0)

Ali, mnogi od nas bi pomislili za Advokata da je star i šta mu to treba...
“Još on može! Prvi put kada me je pozvao, nisam znao šta da očekujem... I video sam da je i dalje posvećen i strastven za fudbal. Vidite ga ljutog pokraj aut linije i osetite da mu je stalo. Ume baš da se naljuti ako nešto krene po zlu. Ponekad je smešno jer svaki put kada počne sa poslom, kaže nešto poput: ’Ovo će biti moj poslednji’, a onda ode da radi drugi posao u klubu ili reprezentaciji. Mislim da mu to odgovara i kao osobi. Opušten čovek, sasvim normalan. Ali kada izađemo na teren, onda je jako ozbiljan i očekuje dobre stvari od nas“.

(©Reuters)

Advokat je na samom kraju kvalifikacija, pred meč odluke, napustio Kurasao. Zbog bolesti ćerke je život i porodicu stavio na prvo mesto. Nasledio ga je Tventeov bivši trener Fred Ruten, ali se kratko zadržao jer su usledili nesporazumi na relacijama Savezom i sponzorima i Advokat se vratio mesec dana pred SP. I računa na iste snage sa kojima je izneo veći deo kvalifikacija...
“Mislim da dobar deo vas u Srbiji zna za našeg golmana Eloja Ruma. Naravno, zbog njegove žene koja je Srpkinja i popularna je. Kapiten Leandro Bakunja je srce tima i uvek preuzima ulogu lidera. Pravi vođa na terenu. Ima mlađeg brata, Žuninja Bakunju koji je ofanzivan i tehnički dobar igrač. Jedno od imena koja bih morao da pomenem je Tait Čong. On je ponikao u Mančester Junajtedu i sjajan je igrač“, otkriva Karolina najjače Kurasaove adute.

Mi bismo još dodali Armanda Obispa, defanzivca PSV Ajndhovena, ofanzivnog beka Džošuu Breneta kojeg je ne tako dvano jurila i Crvena zvezda, nekadašnje Ajaksovo čudo od detea Rajhedlija Bazura, opasno krilo Sontjea Hansena iz Mildzbroa... Za Kurasao su ranije igrali i nekada bombastična poačanja “večitih“ Rišairo Živković i Ksander Severina, ali su im klupske karijere krenule nizbrdo i nema ih u reprezentativnim planovima. To znači i da Kuarasaov tim nije tako slab kao što bi se na prvu reklo. Svi su prošli holandsku školu fudbala, najbolje se snalaze u 4-3-3, ali na SP ih treba očekivati u 3-5-2- ili 5-4-1 u zavisnosti od situacije, rivala, rezultata...
“Imamo nekoliko kreativnih veznih igrača oko kojih je Advokat izgradio tim. On je predstavnik holandske škole, a to znači izgradnja napada iz odbrane i kreativan fudbal. Ljudima koji će pratiti Mundijal bih samo poručio: Gledajte Kurasaoove utakmice i bićete iznenađeni. Igrali smo Gold kup, osvojili Karipski kup, ali plasman na Svetsko prvenstvo je potpuno druga priča.  Zaista sam radoznao šta ćemo uraditi tamo. Naravno, bićemo autsajderi, ali mislim da možemo da napravimo iznenađenje i da budemo treći u grupi. Čast je da uopšte idemo na Svetsko prvenstvo, ali ne idemo tamo samo da bismo se pojavili i razgledali okolo... Zaista imamo dobar tim koji je kao porodica. Na osnovu toga, mislim da možemo da se takmičimo. Naravno, ima nekih teških protivnika, ali ništa nije nemoguće. I u kvalifikacijama su nas otpisivali, pa smo pobeđivali i prolazili“.

Dakle, nećemo videti defanzivnog autsajdera koji je parkirao autobus pozadi i čeka?
“Videćete holandsku školu fudbala... Imamo mi naš autobus koji nije na terenu“.

I pokazuje nam sliku autobusa koji kao da je iz nekog filma snimanog 70-ih.
“Nema prozore, imamo zvučnike koje smo mi namestili i na kojima slušamo šta želimo. Imamo i našeg vozača Marlona. Nakon plasmana na SP je jedan od sponzora koji nam obezbeđuje avionski prevoz ponudio nov, turistički autobus sa klimom, prozorima... Ali, kapiten i neki igrači uključujući i mene smo odbili novi autobus. Želimo samo naš stari bus. Osećamo vetar dok se vozimo, odvrnemo muziku do kraja i uživamo. Kao što sam rekao, ljudi na Kurasau vole da igraju, uživaju, slušaju muziku... Kad idemo na trening i odvrnemo zvučnike, ljudi na ulici znaju da ide timski bus reprezentacije i automatski nas pozdravljaju i počinju i oni da igraju. Kao jedna velika žurka. U tom autobusu imamo naše rituale“.

Većina tih navijača će ostati na Kurasau i gledati istoriju svoje zemlje na televizoru. Ali, biće ih i na tribinama u SAD.
“Na osnovu onoga što sam video u poslednje vreme, mislim da je prilično skupo za bilo koga da ide na SP. Za Kurasao ne bih rekao ni da je siromašna, ni bogata zemlja. Sredina smo, imamo dobru bazu navijača i svakako očekujem da ljudi dođu na SP jer je ovo prilika koja se pruža jednom u životu. Pratili su nas i na gostovanjima poput Jamajke. Nedavno smo ugrali u Australiji i bilo ih je i tamo. Takođe, navijaće za nas i ljudi u Holandiji. Tamo živi mnogo različitih kultura i ljudi poreklom sa Surinama, Kurasaa, Zelenortskih Ostrva, Maroka... Naviknuti smo jedni na druge i lepo se slažemo. Šteta što se Surinam nije kvalifikovao za Svetsko prvenstvo, jer zamislite da su se sve te zemlje kvalifikovale. Bila bi to jedna velika žurka u Holandiji“.

Šta god da bude na kraju, ova tri istorijska meča na Mundijalu će značiti veliku žurku na Kurasau. Biće hrane, biće ruma, plesaće se, igraće se i navijaće se. Oni su već pobedili jer ih niko nije ovde očekivao. Ni njihovi sponzori. Za razliku od ostalih reprezentacija kojima je tehnički sponzor i za koje je imao spremne nacrte dresova za SP tokom kvalifikacija, Adidas nije imao spreman mundijalski dres za Kurasao. Nije ih tamo očekivao. Niko ih nije očekivao osim njih samih.

Naravno da Kurasao ne bi bio tu gde jeste da Mundijal nije proširen na 48, da Meksiko, SAD i Kanada kao domaćini nisu otvorili mesto u kvalifkacijama manjim zemljama iz KONKAKAF zone, da nikada ne bi uspeo samo sa lokalnim snagama...  Ali, tu su. Spremni i željni da iznenade u jednoj od najtežiih grupa na SP. Zato vredi ustati makar jednu noć i pogledati jednog od najvećih autsajdera SP pre nego što donesete konačan sud da su zalutali.

GRUPA E

Prvo kolo

14. jun, 19.00: (1,03) Nemačka (15,0) Kurasao (50,0)
15. jun, 01.00: (3,60) Obala Slonovače (2,90) Ekvador (2,40)

Drugo kolo

20. jun, 22.00: (1,55) Nemačka (4,00) Obala Slonovače (6,25)
21. jun, 02.00: (1,22) Ekvador (6,25) Kurasao (14,0)

Treće kolo

25. jun, 22.00: (13,0) Kurasao (5,75) Obala Slonovače (1,25)
25. jun, 22:00: (4,90) Ekvador (3,60) Nemačka (1,75)