Igra Zmajeva postala predvidiva, Barbarez mora da odustane od tvrdoglavih ideja u veznom redu
Vreme čitanja: 3min | sub. 20.06.26. | 10:04
Demirović je van forme, Bajraktarević ne doprinosi mnogo, dok se Alajbegovićev talenat ne vidi onoliko koliko bi trebalo. Jedina uzdanica je Edin Džeko koji je na izmaku karijere i pitanje je li on dovoljan da se pobedi u utakmici odluke
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)
Posle osvojenog boda u prvom kolu protiv Kanade (1:1), javnost u Bosni i Hercegovini sa nestrpljenjem je iščekivala drugu utakmicu, ali je posle iste ostao gorak ukus. Iako su Švajcarci tek u poslednjih 15 minuta rešili pitanje pobednika, objektivno gledajući, trijumf je više nego zaslužen.
Izabrane vesti
U BiH javnosti diglo se dosta bure. Traži se krivac, razlozi i pitanje šta je moglo bolje. A kada se glava ohladila, zaključak je da je moglo i te kako.
Selekcija Zmajeva već odavno je postala jednolična. Klasična formacija 4-4-2 koju forsira Sergej Barbarez retka je u svetu fudbala u današnjem vremenu, pa je i igra reprezentacije postala previše predvidljiva. U oba meča grupne faze izabranici Sergeja Barbareza nisu uspeli da nametnu svoj ritam utakmice.
Kanada je dominirala u Torontu, a Švajcarska u Los Anđelesu, dok je igra Zmajeva bila svedena konkretno na rezultat. U prvom duelu to im je i pošlo za rukom, dok su izabranici Murata Jakina u četvrtak naveče ogolili sve mane koje BiH poseduje.
Konkretno, Švajcarska je dobila bitku na sredini terena. I te kako. Već odavno je jasno da BiH u svojim redovima nema igrača koji će u veznom redu nešto iskreirati, ili bar čuvati posed. Uglavnom su to igrači koji su trkači i kojima je primarna osobina destrukcija protivničke igre. Prvenstveno Ivan Šunjić koji koliko toliko drži kontinuitet igara i jedan je od najzahvalnijih fudbalera tima. Neodređena uloga je za Benjamina Tahirovića koji se već dugo vremena nalazi na meti kritika javnosti u BiH. Po prikazanoj igri, reklo bi se opravdano, jer fudbaler Brondbija kao da nema ulogu na terenu. Neretko se u javnosti mogu čuti salve kritika na njegovu igru, a sinoćnja utakmica je samo to i potvrdila.
Dalje, ofanzivni deo tima kao da ne postoji. Veteran Edin Džeko je i sa 40 godina na plećima pokazao klasu i skoro pa sam kreirao nekoliko opasnih napada svoje selekcije, dok su svi ostali ofanzivci bili poprilično jalovi. Krila nisu imala funkciju, napad je bio odsečen, a vezni red je trkom pokušao da nadomesti nedostatak kreativnosti i ideje. Dok je rezultat bio 0:0 to je i koristilo, ali kad je rezultatski deficit, to još više dođe na videlo.
Istina, BiH je imala niz od devet mečeva bez poraza, ali je većina od njih bila ostvarena na isti način kao i pomenute dve utakmice. E sada se postavlja pitanje postoji li plan B?
Za četiri dana BiH očekuje ključni susret u grupnoj fazi. Okršaj protiv Katara koji bi im mogao doneti plasman u nok aut fazu. Matematika je jasna. Potreba je pobeda, te nada da će to biti dovoljno za plasman među osam najboljih trećeplasiranih ekipa.
Za razliku od prethodne dve utakmice, Zmajevi ovde imaju određeni pritisak, ali i ulogu favorita. Dakle, mora se napasti, što do sad nije bio slučaj te se postavlja pitanje kako će to izgledati sa ovim igračima koje koristi Barbarez.
Demirović je van forme, Bajraktarević ne doprinosi mnogo, dok se Alajbegovićev talenat ne vidi onoliko koliko bi trebalo. Jedina uzdanica je Edin Džeko koji je na izmaku karijere i pitanje je li on dovoljan da se pobedi?
Čini se da će biti potrebni mnogo više u pohodu na pobedu, ali i da selektor možda odstupi od svojih tvrdoglavih ideja u veznom redu, te pokuša da napravi ofanzivniju reprezentaciju kojom bi plasman u nokaut fazu bio mnogo bliži.