Zoran Terzić: Sve je manje vrhunskih igračica, Rusija bi bila najkompletnija reprezentacija

Navikao je Zoran Terzić da u letnjem periodu uvek ima spakovane i spremljene kofere. Tako je i bilo preko dve decenije. Čim bi se završila klupska sezona, trofejni strateg presvukao bi se u reprezentativnu odoru i usmerio misli na novo okupljanje. Kada je posle 20 osvojenih medalja sa Srbijom odlučio da se preseli na klupu Rusije, verovatno nije ni pomišljao da će u svom kalendaru imati i previše vremena za odmor. Kako se ta situacija ponavlja već treću godinu u nizu zbog suspenzije Zbornaje komande sa odbojkaške scene, poziv Mozzart Sporta zatekao je tvorca svih najvećih uspeha našeg ženskog državnog tima u Beogradu dok je obavljao svakodnevne aktivnosti koje mu polako prelaze u rutinu. Morali smo samo malo da sačekamo da čekira sve jutarnje obaveze iz svoje beležnice.

Požurio je da pozavršava ono što je naumio, a onda je u stilu velikog profesionalca ispunio obećanje, uzvratio telefonski poziv i priznao da mu plandovanje u nekada prebukiranom rasporedu zapravo predstavlja pravo osveženje.

"Očekivao sam da će da mi bude teže, ali mi i te kako prija. S jedne strane, lepo je kada ne razmišljaš o poslu. S druge strane, bilo mi je neobično, pogotovu u početku kada bi prošlo i po pet dana bez ikakvih obaveza. Čovek se brzo i lako navikne na dobre stvari, pa počne i da uživa. Trenutno mogu da se vidim sa ljudima sa kojima nisam bio u mogućnost da se vidim godinama unazad, ali i da završim brojne privatne obaveze. Ostaje samo dilema kako ću da se vratim u stari ritam, ukoliko se ikada i budem vratio", u šaljivom tonu započeo je razgovor Zoran Terzić.

(Ne)očekivana dokolica može da mu povremeno predstavlja i problem. Možda je baš iz tih razloga pronašao različite načine da skrati potencijalnu dosadu. Jedno od rešenja bilo je i da natenane isprati sedmo izdanje Lige nacija. Najveći fokus bio mu je na mečevima Srbije, pa ne krije da bi bio zadovoljan igrama nacionalnog tima da je i dalje na selektorskoj poziciji.

"Pojavile su se mlade odbojkašice i polako ulaze u reprezentativnu priču. Ne samo da mogu da pomognu, već su u mogućnosti da igraju u prvoj postavi. Aleksandra Uzelac je duže vreme u čitavom procesu, praktično je bila na pripremama kada sam vodio ekipu. Ona je izuzetno talentovana, ali posebno mi se svidela igra Vanje Ivanović. Mogla bi da bude važan šraf u nekom narednom periodu. Ostale su uvek bile u nekoj priči, manje ili više aktuelne i ne predstavljaju iznenađenje".

SVETLA BUDUĆNOST

Pravu ocenu pred daleko eminentnije nadmetanje kakve su Olimpijske igre sačuvao je za sebe iz sasvim razumljivih i objektivnih razloga. Naime, njegov naslednik na klupi Italijan Đovani Gvideti nije želeo da računa na najjači mogući sastav u kojem bi i evidentan kvalitet perjanica trofejne generacije doneo daleko bolji rezultat nego što je 12. mesto u konačnom plasmanu.

"Bilo bi baš bez veze da pričam o Srbiji. Sve igračice koje bi trebalo da igraju u Parizu nisu bile na raspolaganju u Ligi nacija. Ne mogu da razgovaram o trenutnom stanju, odnosno da kažem da li je reprezentacija jača ili slabija. Činjenica je da se pojavljuju mlade odbojkašice, spremne da zamene iskusnije koje polako završavaju karijere u nacionalnom timu. Možda ne mogu da procenim za koje će tačno mesto da budu dostojne, ali verujem da će Srbija zbog navike da pobeđuje i u budućnosti imati uspeha".

Na pomen predstojećeg turnira u Parizu pretpostavlja da će na terenu da bude potpuno drugačiji odnos snaga. Po pitanju ambicija, uz osmeh je naglasio da je subjektivan i da njegova očekivanja idu u smeru kompletiranja kolekcije odličja sa najvećih takmičenja.

"Šansa za medalju postoji. Ako bi bila zlatna, to bi bilo fenomenalno. Srbija bi na taj način zaokružila priču i osvojila jedino nedostajuće odličje. Pravog autsajdera, osim možda Francuske i Kenije, gotovo da nema. Ostali učesnici kadri su da naprave rezultat. Srbija bi trebalo da izbori plasman u polufinale, verovatno uz Italiju, Tursku i Brazil. Nije sporno ni da je Amerika dobra reprezentacija, ali sa povratkom pojedinih iskusnih odbojkašica i ne liče na ekipu iz prethodnih godina. Slična je situacija i sa Kinom. Nisu na nivou kao što je bio slučaj na Svetskom prvenstvu 2018. Ko bi mogao na kraju da pobedi? Polufinale i finale podrazumevaju dva meča, može da trijumfuje bilo ko".

Srpska reprezentativna odbojka izdvaja se po tome što je jedna od sedam država sa predstavnikom u obe konkurencije. Osim Francuske, koja ovim dostignućem može da se pohvali samo zahvaljujući organizaciji, plasman na Igre kroz kvalifikacione turnire i preko rang liste obezbedili su još Brazil, Amerika, Poljska, Japan i Italija.

"Nije tajna da odavno spadamo u red odbojkaških sila. Muška ekipa praktično od 1995. godine, a ženska deceniju kasnije. To sada traje već duži period. Obe reprezentacije beležile su odlične rezultate i pronalazile mesto u evropskom ili svetskom vrhu. Benefit od dva predstavnika je svakako popularizacija sporta. Koliko će samo dece posle Pariza da razapne mrežu ispred zgrade i igra odbojku. Nadam se da će se samo trend nastaviti, pa da se ukrade još malo visokih igrača od košarke".

NEDOSTATAK TAKMIČENJA

Možda deluje neobično, ali Terzić će posle dužeg vremena propustiti najveću sportsku smotru. Na ličnom planu ne doživljava takav epilog kao tragediju. Ostaje veći žal što Rusija neće krenuti put Francuske, iako to ne znači da će kompletno leto proći bez okupljanja.

"Do sada sam bio četiri puta (prim. aut. kao selektor predvodio je Srbiju na Igrama u Pekingu 2008, Londonu 2012, Rio de Žaneiru 2016. i Tokiju 2021. godine), nije ni bitno da li ću ići ponovo. Krivo mi je zbog devojaka iz reprezentacije. U planu imam pripreme, ne baš standardne kao kada se igraju takmičenja. Međutim, trebalo bi da vidim te mlađe odbojkašice. Cilj je i da se odigra neki turnir ili prijateljska utakmica. Pretpostavljam da će to da bude protiv Belorusije, kao što je slučaj bio i prethodnih godina".

Svestan je da nedostatak mečeva ima negativno delovanje na razvoj talentovane generacije. Kako je nedavno istakao na „Zvezdinom forumu“, a sada je i ponovio još jednom – medalje se osvajaju ili ne, dok najveći uspeh zavisi da li ekipa u kontinuitetu može da se pojavljuje na najznačajnjim takmičenjima.

"Sigurno da pauza ima uticaja i ostavlja trag. Treba da prođe određeno vreme kada se dobije dozvola da se uigraju u taktičkom smislu i da steknu neophodno iskustvo. Naravno, to može da predstavlja problem. Možda ne baš veliki za iskusnije, one koje igraju u najjačim prvenstvima. Više se odnosi na mlađe. Valjda će proći i ta suspenzija jednog dana. Do tada će odbojkašice koje odu u inostranstvo moći da makar tamo prikažu ono što su sve vreme trenirale".

S druge strane, pozitivnu stvar vidi u sopstvenom angažmanu u Dinamo iz Kazanja. Na oku ima potencijalne kandidatkinje, među kojima se posebno ističu dame rođene u periodu od 2000. do 2003. godine.

"Sve je manje i manje kvaliteta. Nije pao nivo odbojke, ali jeste kvalitet igračica, pogotovo onih vrhunskih. Ostalo je njih nekoliko, uglavnom mlađih korektora koji su se pojavili u prethodnih pet do šest leta. Pre svega, mislim na Tijanu Bošković, Melisu Vargas, Paolu Egonu i Izabelu Hak. U Rusiji je stasala fenomenalna generacija i već sa 16 ili 17 godina igrala u najjačim klubovima. Dobar primer je Arina Fedorovceva iz Fenerbahčea ili Marina Markova koja je kao veliki talenat potpisala ugovor sa Vakifbankom. Rusija u ovom momentu ima još deset takvih. Verujem da bi to bila najkompletnija i najkompaktnija reprezentacija i da bi imala ono što nijedna druga na svetu nema. Zato je žal još veći, ali na politiku ne može da se utiče".

„PREVAROM“ DO TITULE

Kako će naredni period provesti u kombinovanom modelu rada i odmaranja, polako može da počne i da razmišlja o klupskim izazovima. U prethodnoj sezoni osvojio je titulu na magičan način, čini se u stilu Dejvida Koperfilda i u bogatu riznicu dodao novi pehar.

"Dinamo nije bio šampion od 2015. godine, odnosno zvanično ima trofej iz 2020. kada je prvenstvo prekinuto zbog koronavirusa. Međutim, do poslednje prave titule stigao je skoro pre deceniju. Razmišljanje ljudi koji vode klub bilo je da mora da se bude među četiri ekipe, a da bi eventualno finale bilo fantastično. Kada se na kraju završi na prvom mestu, to je nekako slađe i lepše. Završnica je bila zanimljiva, napeta i kvalitetna, iako je Lokomotiva bila favorit. Uspeli smo nekako da ih prevarimo u četvrtoj utakmici posle velikog rezultatskog zaostatka u prva dva seta. U nastavku serije i majstorici praktično su pale, a mi smo laganom pobedom osvojili titulu".

Javnost je Terzića i pre lovorika označila kao spasioca kadrog da vrati velikana na tron. Ambicije su u međuvremenu porasle, iako će glavni pretendenti na visok plasman želeti da izazovu šampiona i ostave bez krune.

„Ciljevi se obično postave pred početak sezone. Realno je bilo da zauzmemo jedno od prva četiri mesta na tabeli. Činjenica je i da ne može uvek da se osvoji titula, dosta kvalitetnih ekipa konkuriše za vrh. Tu su sada moskovski Dinamo i pojačana Lokomotiva, koja je vratila Irinu Voronkovu iz Ezačibašija. Želja da se igra finale, pa šta i kako bude. Svakako smo veći favoriti nego prošle godine“, zaključio je Terzić u optimističnom raspoloženju razgovor.

Piše: Uroš Selenić