Zlatna Zorana stigla u Srbiju: Radila sam kao konj i mogu da kažem da sam mirna! Sad na red dolazi pas

Englezi bi verovatno rekli ono njihovo "she is here and she is perfect". Mi bismo samo ovo perfekta morali da zamenimo sa – zlatna, mada je u ovom slučaju i jedno i drugo isto. Zorana Arunović sletela je na beogradski aerodrom u noći između četvrtka i petka, nepuna dva dana pošto je u tandemo sa Damirom Mikecom osvojila zlatnu olimpijsku medalju u kategoriji vazdušnji pištolj 10 metara.

Mikec je promenio plan i odlučio da još nekoliko dana ostane u Parizu kako bi ostalim srpskim sportistima pružio podršku, te je Arunovićeva u društvu sestre i ujedno trenera Jelene nekoliko minuta iza ponoći, sa sat vremena zakašnjenja, stigla iz Grada svetlosti u srpsku prestonicu i pred novinarima sumirala utiske posle osvajanja medalje koju je toliko želela…

"Sad sam u avionu po prvi put ostala sama. Dva i po sata. Bilo je emotivno. Salvetom sam brisala suze. Emotivan let od Pariza do Beograda", započela je Zorana svoje obraćanje opisavši svoj put do Beograda.

"Kolega Mikec je rekao da je to oko pola kilograma. Ja sam mislila da pričam o ovom kamenu (pokazuje na medalju). Koja je težina kamena koji je pao sa leđa? Neprocenjiva."

Arunovićeva je potom opisala i kako je provela noć pre finala u miksu.

"Bilo je to jedna topla noć, bez klime. Spavala sam od 1 do 4 ujutru. Više nisam mogla. Pošto ni moja sestra nije spavala, pozvala sam je i otišle smo da šetamo po selu. Nije selo bilo veliko, obišle smo ga za tri minuta…"

Osvrnula se i na pripremu pred borbu za zlatno odličje.

"Neko bi rekao da je pobeda bila rutinska, ali nikako nije bila. Ono što karakteriše Damira i mene to je - klasa! Kada ja nisam bila dobra, on je preuzimao ulogu lidera i obrnuto. Bilo je zahtevno. Za mene koja sam na 4. igrama i koja juri medalju ovako dugo - hvala Jeleni koja je tu bila da me vraća na put. I psihologu Đorđu Ćurčiću koji su mu pomogli da se "iznivelišem" da odradim sve kako treba".

Da li je to bio jedan od načina da se nosi sa pritiskom i kako se uopšte borila sa njim?

"Uh, zanimljivo pitanje. Da li je koketiralo sa srčanim udarom? Da li sam ja koketirala? Daleko, ali da je potrajalo bilo bi bliže. Da li bih promenila nešto? jedino da bude lagodnija, ali nema draži da se pobedi sa 16:14. Ovo je sjajan prikaz našeg sporta, kako treba da izgleda finale. Mi smo izgubili, mogli smo da se predamo i nismo, pa smo stigli, pa opet gubili, pa imali meč poen, i opet se nismo predali. Osim ove medalje treba da se dobije medalja za otpornost. Da li bih nešto promenila? Neku drugu medalju možda ne bih mnogo pamtila."

Jelena i Zorana Arunović (©Starsport)

Ovu definitivno hoće čitavog života, mada je u jednom trenutku izgledalo da je neće osvojiti. Turski miks vodio je 8:2 nakon čega je njena sestra Jelena pozvala tajm-aut. Šta joj je na njemu rekla.

"Ja nisam primetila da smo izgubili dva hica za po 0,1. Bila sam fokusirana šta ja radim, nisam znala da su oni to dobili za po 0,1. Dva puta nam je prišla, osim na jednom mimu što je pisalo “nisam ti ništa danas sela Slavice”. Samo sam rekla da ne mogu da smirim taj pištolj, ali moram znati šta mi je rekla".

Osvajanjem olimpijskog zlata, jedinog koje joj je nedostajalo, budući da je bila i prvak Evrope i sveta, može se reći da je ‘obrnula‘ igricu. I zato se postavlja logično pitanje – šta dalje?

"Sada dolazi na red pas. Kroz dve nedelje će da bude tu i moj pas, tako da videćete na Instagramu. Ali da, drago mi je da si ovo pomenula, ja sam sada stvarno sve osvojila. Bila mi je želja da kada budem na kraju karijere, da mogu da završim, da je krug pun. Ja, Zorana Arunović, sam prvakinja Evrope, sveta, svetska rekorderka i olimpijska šampionka. Sada sam mirna! Da me ne shvatite pogrešno, ovo ne znači da ću da završim karijeru. Izdržali smo, moglo je da ne bude ovako, naježim se kada pomislim, bilo je sreće… Sreću ne priznajem, ali je fortuna bila na našoj strani. Sve je to imalo smisla. Mislim da smo uradili sve, Sandra Perković je rekla da je radila kao konj i žao joj je što je bila peta, a ja sam radila kao konj sa tobom i žao mi je što nismo bili to - to u singlu, ali ova medalja je pokazala da ima sve smisla. Svi ti treninzi, sati koje smo proveli su imali smisla."

Ali ništa od ovoga, kako kaže, ne bi bilo moguće bez pomoći sestre Jelene.

"Mi kao sportisti često dobijamo aplauze, a mislim da njih dvoje ne dobijaju. Kad god imam priliku, gledam da oni dobiju zasluge. Da njih nema, ne bi bilo ni nas dvoje. Kad god se baci fokus na sportistu, uvek treba imati u vidu da neko ima ko je zaslužan za to", poručila je Zorana.

Stoga je reč prepustila svojoj sestri Jeleni.

"Da damo konferenciji ozbiljniji ton, ja sam to doživela emotivno. Idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bilo zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju. Ja sam sanjala da nije gotovo, presekla sam se, rekla sam da jeste. Ovo što smo pokazali u borbi za zlato je bila najbolja predstava koliko je zanimljiv streljački sport. Ovako treba da izgleda finale OI. Poslednji hitac je odlučio ko je najbolji na svetu.”, prisetila se Jelena.