Vraćaju se dani pobede u Humskoj: Trofej kao iskra, tek sada pune ruke posla imaju čelnici kluba

Godine besparice, krize rezultata, oslanjanje samo na golobrade klince trebalo bi da je prošlost Partizana. Crno-beli rukometaši su doneli trofej u Humskoj posle više od decenije posta. Srušena je velika Vojvodina u trileru na Slanoj bari posle skoro tri sata pakla, velike borbe, incidenata na tribinama, 70 minuta igre i – na kraju penal ruleta kao kulminacija meča koji ni Hičkok ne bi mogao da režira. Pehara nije bilo 11 godina u Humskoj, dok titula šampiona Srbije na stanuje u bogatim vitinama već 12.

Turbulentan period je iza Partizana ili bi trebalo da bude. Proteklog leta nova uprava je najavila novi ambizioni projekat na čelu sa iskusnim stručnjakom Đorđem Ćirkovićem koji se posle skoro devet godina vratio u srpski rukomet. Planiran je tadašnji selektor Orlova Toni Đerona, ali nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno. Početak sezone je bio posut trnjem iliti što kaže trener Partizana: „Ako imate cilj, onda je i pustinja put kojim morate da prođete“. Smelo je dan pre finala kormilar kluba iz Humske najavio da ga ne zanima drugo mesto, da Partizan mora da osvaja trofeje.

Možda je pehar stigao ranije od planiranog. To pre samo nekoliko nedelja nije izgledalo realno.

„Morate da postaviti nerealne ciljeve, jer samo tako taj put vodi do progresa. Mora tako da bude bez obzira koliki je taj pritisak. I ovde u Partizanu je tako, kakvo drugo mesto, bez obzira koliko sad to bilo nerealno, mora cilj da se postavi osvajanje trofeja“, istakao je trener crno-belih u velikom intervjuu za Mozzart Sport.

INTERVJU – Đorđe Ćirković: Nisam Hari Poter, ne zanima me drugo mesto, Partizan mora da osvaja trofeje

Osetio je Ćirković da je finale Kupa Srbije šansa za trofej, verovatno veća nego plej-ofa, mada je ovaj pehar daje krila crno-belima pred finiš sezone i borbu za titulu. Crno-beli rukometaši su u četvrtak otišli u karantin, u Sportski centar Fudbalskog saveza Srbije u Staru Pazovu, gde ima i „od ptica mleko“, gde postoje idealni uslovi za prirpemu utakmice. Psihološki je iskusni strateg pripremio tim, videla se se iskra u očima igrača i u drugom poluvremenu, kad je delovalo da je sve izgubljeno posle -5 u prvih 30 minuta.

To godinama nije bio slučaj, falio je Partizanu taj profesionalizam i sistem koji mu je doneo Ćirković, koji je osvajao trofeje upravo u Vojvodini na početku vladavine Lala u srpskom rukometu, a u dva navrata je predvodio rumunsku Konstancu, a bio je i na kormilu makedonskog Eurofarm Rabotnika.

Prethodnih godina u Partizanu, Ćirkovićevi prethodnici, pre svega Dario Krželj, izvlačili su maksimum iz mladog tima, ali to nije bilo dovoljno za trofeje. Dolaskom nove uprave proteklog leta, stvari su počele da se kreću napred, da igrači dobijaju plate na vreme, da svakog meseca legne sve na račun. Iako je Partizan imao mlad tim, gde su momci igrali za slavu, afirmaciju i ugovor posle, mirnije su glave sada kada znaš da će slovo s papira da bude preneto i na tekući račun. Rukomet je jeftin sport, ne zarađuje se milioni kao u fudbalu i košarci, pa je bitno da sve bude „pod konac“.

15.35: (1,35) Magdeburg (8,50) Melsungen (4,00)

Vreme slavlje je u Humskoj, ali već od ponedeljka, trofej Kupa Srbije treba da bude arhiviran. Pehar je iskra najave renesanse kluba, vraćanje na staze stare slave, ali tek sad sledi pune ruke posla za čelnike kluba. Prethodnih godina, pravilo je bilo da kada igračima isteknu ugovori, da odlaze. Prošlog leta su sidro su podigli golman Andrej Trnavac (Vojvodina) i levi bek Stefan Petrić (Vardar), u junu će put Francuske u Tuluz kod Danijela Anđelkovića i Uroš Kojadinović, koji je sjajnom igrama u crno-belom dresu izborio status reprezentativca i neko ko bi mogao, uz Miloša Kosa, da bude predvodnik novog talasa srpske reprezentacije pod komadom Borisa Rojevića.

Nikola Zečević i Milena Delić (©MN Press)

Test Partizan u narednom periodu je da li može da zadrži Nikolu Zečevića?! Tek su mu 22 godine, ali igra kao „mator“. Videlo se u Novom Sadu da je lider tima, da nije slučajno već dve sezone kapiten iako jedan od najmlađih. Imao je dve teške povrede za kratko vreme, letos je na juniorskom Svetskom prvenstvu u Berlinu pokidao ligament kolena u četvrtfinalu protiv Farskih Ostrva. Vratio se brže od planiranog, posle sedam meseci, hvata zalet, a u Novom Sadu je pokazao da je povreda definitivno prošlost, da energijom i srcem gura saigrače.

Ćirković: Vile su nas poljuljale, momci su verovali i kada smo imali „minus 5“

Nikad viđeno u srpskom rukometu: Kojadinović spasao Partizan kao Luis Suares Urugvaj (VIDEO)

Njemu ugovor ističe sledeće godine. On je temelj Partizana, naravno uz mlade, ali već sada iskusne igrače kao što su Ivan Mićić i Veljko Popović koji imaju nekoliko superligaških sezona u nogama. Tu su i nešto mlađe letošnje akvizicije Nikola Kovačević i Nemanja Peštić.

Naredni prelazni rok je ključan za crno-bele. Biće to i test za čelnike kluba da organizaciono i finansijski pariraju Vojvodini, da se napravi nadgradnja tima sa nekoliko iskusnih igrača, pa i ovi dani pobede (kao što kaže pesma grupe JNA) i trofej mogli da se budu nagoveštaj novog mnogo boljeg Partizana, da ovaj pehar ne bude samo incident, nego da Vojvodina dobije dostojnog konkurenta u domaćim okvirima, što može da podigne za stepenicu više i novosadske crveno-bele.

Nisu navijači još prepoznali taj moment, pozitivne promene u Partizanu. Retko dolaze oni najvatreniji na Banjici (ove sezone samo jesenas u večitom derbiju), ali bi ovaj trofej mogao da utiče da se u hramu srpskog rukometa vrati ona južnomerička atmosfera s kraja prošlog veka i početka ovog. Videlo se prethodnih godina, koliko igračima fali vatrena podrška Grobara, da ne čuje više škripu patike uglavnom puste i prazne beogradske dvorane.