Vošin uspeh nije građen preko noći, ovo bi trebalo da bude samo početak rađanja ozbiljnog evropskog kluba
Vreme čitanja: 6min | ned. 23.04.23. | 08:10
Budžet Novosađana i dalje je mnogo manji nego godišnja plata jednog košarkaša Partizana ili Crvene zvezde. Potrebna su veća ulaganja kako bi i Lale porasle, igrale bitniju ulogu u jačem takmičenju, Ligi Evrope. Trener Boris Rojević stremi i ka Ligi šampiona što je san još bar nekoliko godina
Devet uzastopnih titula u Srbiji pokazatelj su da se u Novom Sadu najozbiljnije radi, da se igra najbolji rukomet. Godinama su ljubitelji nekada trofejnog sporta bili ljubomorni na zemlje u regionu koji imaju redovne učesnike Lige šampiona, ekipe sa milionskim budžetima. Vardar je pravio čuda u eri ruskog biznismena Sergeja Samsonenka, Zagreb i Celje su takođe nekadašnji šampioni Evrope, u Mađarskoj Vesprem i Seged imaju veće od 10.000.000 evra, Rumunija ima jak Dinamo iz Bukurešta...
U Srbiji je rukomet godinama bio u drugom planu. Vojvodina kao najorganizovaniji i najplatežniji klub u domaćim okvirima dugo nije imala evropske ambicije, novac je diktirao da se okrene samo osvajanjima domaćih trofeja. Bilo je sezona kada su Novosađani i odustajali od međunarodnih takmičenja zbog finansijske krize. I ove sezone nisu želeli u jaču Ligu Evrope, odnosno da pokušaju kroz dve runde kvalifikacija da se domognu drugorangiranog takmičenje na tlu Starog kontinenta. Letos je došlo do promena u klubu, početak je bio skroman. Dinamo iz Pančeva i Metaloplastika su uplašili šampiona, najavijivali rušenje Lala, ali kako je sezona odmicala, četa Borisa Rojevića je bila sve bolja i ostavljala daleko iza sebe konkurente za tron.
Izabrane vesti
Falilo je srpskom šampionu iskorak u Evropi i to je najavljeno početkom godine. Kada je norveški Arendal pregažen na Slanoj bari sa 42:29 u prvom meču osmine finala EHF kupa, barijere su srušene, igrači i sam klub uvideli su da mogu daleko, da ni trofej nije daleko.
Slovenačko Gorenje je iznenađujuće eliminisano posle samo gola razlike u Novom Sadu. U Velenju je Voša bila otpisana, ali je odigrala najbolji meč sezone i srušila prošlogodišnjeg četvrtfinalistu Lige Evrope.
Švedski Alingsos je razbijen u revanšu polufinala sa 32:24, Vojvodina je u finalu i na pragu prvog trofeja na međunarodnoj sceni za Srbiju posle 22 godine, odnosno skoro deceniju od uspeha Metaloplastike i dolaska do borbe za pehar u Čelendž kupu, preteči današnjeg EHF kupa.
ROJEVIĆEV PEČAT I STREMLJENJE KA LIGI ŠAMPIONA
Nije Vošin uspeh građen preko noći. Boris Rojević je pet godina na kormilu kluba, vidljiv je njegov pečat. Ostaviti švedski tim na 25, odnosno 24 golova, a zna se da Skandinavci igraju brz rukomet na pogodak više, veliki je uspeh. U trenucima kada adrenalin radi, trofejni stručnjak gleda napred, ne zadovoljava se postignutim.
„Presrećan sam, za ovo smo sve ove godine radili, trudili se i sanjali nešto ovako. Predivan ambijent, hvala svima koji su došli jer ovo je stvarno neverovatno. Meni je puno srce. Što se tiče utakmice, ono što ja pričam ceo život, bez odbrane nema ništa. Nadam se da nećemo da stanemo na ovome, da ćemo da rastemo iz godine u godinu. Nadamo se da će ovaj klub doći jednog dana i do Lige šampiona i igrati uspešno i najjače takmičenje. Bavim se trenerskim poslom zbog ovakvog ambijenta, adrenalina. Treba da radimo da bi stalno igrali pred ovakvom publikom. Dogovorili smo se u poluvremenu da ako treba da izgubimo utakmicu da je izgubimo kako treba, hrabro. Drugo poluvreme smo odigrali kako treba. Dobro smo pripremili utakmicu i zaista je sve prolazilo iako nas je stizao i umor u određenim trenucima. Zaista nas očekuje jako težak protivnik, ima mesec dana do finala, sada je trenutak da momci malo proslave i uživaju u ovom rezultatu“, istakao je Rojević.
EKIPA NOVA, PUHOVSKI PUN POGODAK, MILIĆ OŽIVEO KARIJERU, ROGAN STASAVA
Letos je napravljen „reset“. Otišli su iskusni igrači, ekipa je skroz nova. Sidro su digli nosioci igre prethodnih godina, reprezentativac Srbije Jovica Nikolić, iskusni Nemanja Pribak, golman Svetislav Verkić, pivotmen Nemanja Ratković. Dvocifreni broj igrača je napustilo Slanu baru.
Odlučila se Voša takođe za iskusniji tim. Baris Puhovski je iz meča u meč pokazao klasu, zašto je najveće ime koje je igralo u Srbiji poslednjih godina. Iskustvo u Lige šampiona u dresu Motora iz Zaporožja došlo je do izražaja ove sezone. Kada je „stani pani“, kada je kriza u napadu, Belorus individualnim akcijama uspeva da probija protivničke odbrane. Iako u poznim igračkim godinama, napunio 36, svaki uložen evro vraća s kamatom, a radi se o najskupljem igraču u srpskom rukometu.
Pravi potez je bio dolazak Milana Milića iz Zagreba. Posle dve godine stagniranja u Nantu, grejanje klupe legendarnom Kirilu Lazarovu, potencijalni reprezentativac Srbije oživeo je karijeru u Voši prethodne jeseni i protiv Alingsosa u revanšu u Novom Sadu odigrao meč sezone, možda i karijere.
Ima Voša iskusne igrače u timu, znaju kao se igraju velike utakmice. Miljan Pušica je mega pojačanje u odbrani, godinama je igrao u Bundesligi. Teška povreda ga je izbacila iz ritma, skoro dve godine nije igrao, sada se vraća u reprezentativnu formu. Miloš Grozdanić je igrao u najjačem šampionatu na svetu, u Nemačkoj. Kapiten Miljan Vukovljak je dugo u klubu, Živan Pešić je takođe prekaljen rukometaš sa zavidnom internacionalnom karijerom.
Izbor urednika
Gregor Ocvirk je nekada bio najbolji junior Evrope, oscilira, ali kada treba ume da „namesti ruku“ i pogodi s 10 metara. Uspeh je tim veći ako se zna da Rojević u dvomeču skoro da nije imao Mohameda Aziza Aidija, velikog zimskog pojačanja iz Metaloplastike. Nije ga bilo u Švedskoj, u revanšu je pokušao, igrao desetak minuta, promašio četiri šuta i brzo je morao na klupu. Povreda zgloba je bila jača od želje da pomogne.
Rojević je poslednjih nedelja dobio još jednog beka u smanjenoj rotaciji, Branka Tomića. Tu je uvek pouzdano krilo Marko Vasić koje je u revanšu zamenio standardnog Darka Milenkovića. Stasava na Slanoj bari Luka Rogan. Letos je sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio evropsku bronzu, već je u planovima Tonija Đerone i pravi naslednik Mijala Marsenića i Dragana Pešmalbeka, tandema pivotmena Orlova. Riječanin Fran Lučin je sve bolji kao sezone odmiče, pravi bedem na golu. Bio je jedan od junaka pobede u Novom Sadu protiv Alingsosa.
Samopouzdanje igračima raste pred ključni deo sezone, pa ko god bude protivnik u finalu, Runar ili Nerbo, Voša ulazi sa bar 50 odsto šanse. Neće u Novom Sadu da prihvate ulogu favorita, ali norveški timovi nisu jači od srpskog šampiona.
ZNAČAJNA ULOGA MARKA VUJINA
Kockice sa igračkim kadrom su su se složile ove sezone, a i organizaciono klub jača. Veliku ulogu u klubu ima i Marko Vujin, potpredsednik zadužen za sportska pitanja. Nekadašnji as Vesprema i Kila velika je pomoć stručnom štabu i igračima. Direktor Darko Jevtić je godinama u klubu, zaslužan za mnogobrojne trofeje.
Prethodnih godina, kada je Voša dominirala u Srbiji, zvrjala je prazna Slana bara. Evropskim uspehom je probuđen i grad, javnost, konačno crveno-beli imaju pravu poršku s tribina. Konačno se traži karta više. Nisu „zagrizlu“ u Voši sa SPENS-om, ali interesovanje za revanš polufinala je jasan pokazatelj ljudima u klubu da mora da se stremi ka najvećoj gradskoj dvorani i 8.000 gledalaca protiv Norvežana u finalu, sprektakl koji bi trebalo konačno posrnuli srpski rukomet da vrati tamo gde je bio krajem prošlog veka i u prvoj deceniji novog.
Liga šampiona je još daleko, ali to treba da bude cilj Vojvodine. Naredne sezone Liga Evrope kuca na vrata Slane bare. Ovaj uspeh, i svi se nadamo, trofej, treba da bude samo početak rađanja „Evropske Vojvodine“. Početkom godine na stranicama Mozzart Sporta Marko Vujin je najavio taj projekat, tek treba Novosađani finansijski da ojačaju da bi mogli da bude konkurentni i u jačem takmičenju.
POTREBAN VEĆI BUDŽET NAREDNIH GODINA
Vojvodina ima najveći budžet u Srbiji. Bilo je problema prethodnih godina, ove je mnogo bolje. Ako želi iskorak u Evropi potrebna su znatno veća sredstva. Na ljudima u klubu je sada teži deo posla. Treba oksosnica tima da se zadrži. Većini ističu ugovori, da se već sprema za narednu sezonu. Uz tri, četiri pojačanja, Voša bi od jeseni mogla da igra bitnu ulogu i u jačoj Ligi Evrope.
I dalje Lale ima manji budžet u odnosu na timove iz regiona, kaskaju za Vardarom, Nekseom, Eurofarm Pelisterom, Celjem, Zagrebom... Ne mogu Novosađani i dalje da priušte neko bombastično pojačanje. Hteli su u Novom Sadu da dovedu Stefana Dodića, ali je mladi Vranjanac izabrao Celje. Logično, zbog Lige šampiona.
Vojvodina tek treba da izađe na tržište, da bude takmac klubovima iz regiona. Za rukomet ne treba veliki novac. Ceo godišnji budžet Vojvodine manji je od pojedinih godišnjih primanja košarkaša Partizana ili Crvene zvezde.
Finale i eventualni trofej u EHF kupu treba da bude samo početak, a ne kruna i vrhunac Vojvodine.