Vilimanović kapitenski vodio Vojvodinu do trona: Žao mi je što je kraj sezone, meni se igra još

Priželjkivao je poziv Vojvodine Andrija Vilimanović prethodnog leta. Želeo je da zaigra u srpskoj Atini, da se bori za trofeje, da odmerava snage sa jakim klubovima u Ligi šampiona i bude na radaru selektora.

Želje su mu se ispunile. Sezonu je završio u dresu Voše kao prvak Srbije i osvajač Superkupa. Pripala mu je čast da baš on podigne šampionski pehar. A od ponedeljka ga već čekaju nove obaveze, jer je na spisku reprezentacije koja počinje pripreme za Ligu nacija. 

„Takmičarska godina je bila promenljiva – mnogo divnih trenutaka, ali i ružnih. Nisam mogao ni da zamislim da ću baš ja na kraju podići pehar“, rekao je dizač Novosađana za Mozzart Sport. „Prelepo se sve završilo. Sve je drugačije kada je hala prepuna kao što je to bilo u finalu. Svi pevaju, skaču, vrište... Ne samo Vošini navijači, nego i od Spartaka. Zaista prelep ambijent za kraj ove sezone“.

Subotičani su uspeli da učine finalnu seriju interesantnom, zabeležili su i jednu pobedu, ali je u odlučujućim trenucima novosadski tim znao šta treba da uradi.

„Mislim da smo mi prve tri utakmice u seriji igrali ispod našeg nivoa. Nekako smo prelako zakoračili u ovo finale. Onda smo u trećem duelu dobili šamar od Spartaka u Subotici, koji nas je protresao. Zato smo u četvrtom okršaju bili pravi. Zadovoljan sam tom poslednjom pobedom, čak i da nije bila 3:0, bio bih srećan jer smo osvojili titulu“.

Iako su završili na pobedničkom postolju, nisu tokom cele sezone bili toliko dominantni.

„Bilo je oscilacija, zbog zdrastvenih problema koje smo imali. Ja sam povredu leđa vukao četiri i po meseca. Tek sam se u plej-ofu osetio onako kako se inače osećam kad sam skroz zdrav. Sad mi je žao što je kraj sezone, jer mi se igra još. Ostao sam nekako željan, jer nisam sve vreme mogao da pomognem ekipi“.

U nacionalnom kupu Lale su ispale u polufinalu, a u grupnoj fazi Lige šampiona su zabeležili jedan trijumf, koji nije bio dovoljan da se evropska misija nastavi.

„U Evropi smo sigurno mogli bolje. Nažalost, ni te utakmice nismo igrali kompletni. Ostaje žal što u punom sastavu nismo izlazili na teren pa da onda vidimo realnu sliku u duelima sa najjačim klubovima. Biće prilike naredne sezone... A kad je kup u pitanju, ostali zbog zbog poen količnika bez plasmana u finale. Nažalost pred prvu utakmicu sa Partizanom na poslednjem treningu se povredio korektor Parapunov, tako da nam je to mnogo otežalo. Ali, šta je tu je. Samo neka nas sledeće sezone posluži zdravlje“.

Sezona promenljiva, finiš šampionski: Lale najbolje kad je najpotrebnije

I pored toga što je imao minutažu mnogo manju od planirane, Vilimanović je opravdao očekivanja u Novom Sadu. Nagrađen je sredinom sezone i kapitenskom trakom.

„Mnogo mi je to značilo. Posle šest meseci u klubu, od toga više od četiri sam bio povređen i nisam mogao da budem na terenu koliko je trebalo, a zaslužio sam poverenje ljudi oko sebe. Očigledno da sam doprineo nekim savetima, pa su videli u meni da mogu da obavljam tu ulogu“.

Kad se sve sabere, godina je bila uspešna jer je osvojena šesta uzastopna titula.

„Mislim da smo igrali dobru odbojku. Znam da smo u svlačionici imali lepu atmosferu, da volimo da igramo zajedno... Stranci su se takođe lepo uklopili. Tačnije Parapunova i ne doživljavam kao stranog igrača, on se ne ponaša tako. Čak je i srpski naučio, pa je kao domaći. A Baranek nam je stvarno uneo neki mir. On tako nekako zrači i uvek možeš da se osloniš na njega“.

MN Press

Čelnici kluba i trener Slobodan Boškan već su najavili da očekuju jaču Vojvodinu naredne sezone.

„Mislim da je normalno da se teži ka boljim rezultatima. Ja lično imam ugovor još godinu dana i ostaću u klubu. Lepo mi je stvarno i na terenu i van njega. Prošle sezone sam bio u Turskoj, gde se nisam baš dobro proveo. Ali, sad mi život u Novom Sadu izuzetno prija i ništa ne bih menjao. Sigurno da ćemo se truditi da ostvarimo bolje rezultate, posebno u Ligi šampiona“.

Boškan: Nastavljamo ulaganja, pravimo još jači tim, želimo bolje partije u Evropi

Pre nego što se okrene novim klupskim izazovima, Andrija će nositi dres nacionalnog tima, baš kao i još petorica njegovih saigrača.

„Uvek je tako bilo da Vojvodina daje mnogo igrača u reprezentaciju. Svi mi sanjamo da igramo za nacionalni tim, tako da jedva čekam. Nema veze što ću imati kratak predah“, zaključio je Vilimanović.

PIŠE: Miljana ROGAČ