Vesna Čitaković Đurišić: Da se nisam vratila, Jedinstvo danas ne bi postojalo

Haralo je užičko Jedinstvo odbojkaškom scenom Srbije od 1994. do 2001. godine. Mnogi meštani grada na obali reke Đetinje se sa setom sećaju epskih okršaja u hali „Veliki park“ i neponovljivog trofejnog niza, tokom kojeg je osvojeno čak osam titula za isto toliko sezona. Međutim, posle blistavih svetala velike pozornice i vrednih lovorika, tmurni oblaci poigrali su se sa sudbinom šampiona i urušili zidine sportske imperije zlatiborskog kraja. Upale su Užičanke u svojevrsnu oluju, a potom je i počela njihova avantura tavorenja u nižim rangovima...

Kada se taman činilo da ih potencijalno očekuje potpuni nestanak sa odbojkaške mape, pojavila se niotkuda Vesna Čitaković Đurišić, bivša reprezentativka i odbojkašica Jedinstva, ovoga puta u ulozi dežurnog vatrogasca i krenula u oporavak velikana. Iako prognoze nisu bile nimalo optimistične, uspela je da se izbori sa brojnim vetrovima i vremenskim nepogodama i za samo četiri leta vrati „svoj“ voljeni klub tamo gde i pripada – u elitni rang srpske odbojke. Kako priznaje u razgovoru za Mozzart Sport, barem praveći presek iz današnje perspektive na prethodni period, odavno je sabrala utiske posle čekiranja superligaške vize, ali je i te kako svesna da organizaciono stanje nije bilo naivno tog jula 2020, kada je kao sportska direktorka rešila da zasuče rukave i spasi dalje propadanje nekadašnje institucije.

KRENULI OD TEMELJA

„Bez lažne skromnosti, da se nisam vratila u Jedinstvo, klub danas ne bi postojao. Bilo mi je žao što se potpuno srozao u Prvu B ligu i bukvalno bi se ugasio da nisam došla. Okupili smo se tada predsednik Milovan Bošković, generalni sekretar Boško Topalović i ja. Na osnovu uvida u stanje, imali smo mogućnost da ugasimo klub i praktično osnujemo novi. Kako je Užice zapravo mali grad i manje-više se svi poznajemo, na kraju smo uspeli nekako da se dogovorimo za dugovanja. Ljudi su imali razumevanja, pa su trenutno vraćena zaduženja iz perioda od pre deset godina. Morali smo da napravimo dobar temelj i da krenemo od pozitivnih stvari. To je u startu podrazumevalo da svi budu ispoštovani zahvaljujući brojnim prijateljima i Gradu“, istakla je Vesna Čitaković Đurišić.

Kao jedino preostalo rešenje bilo je krenuti od nule, prisetila se nekada sjajna blokerka za čije ime se i vezuju najveći uspesi Jedinstva. Otkrila je i da se nijednog trenutka nije pokajala, čak ni uplašila da se uhvati u koštac sa brojnim problemima i da je napravila pravi izbor zbog odluke da se vrati i ostane istrajna u nameri da ostvari ono što je zamislila.

„Bilo je neophodno da prođu četiri godine, to je jedan olimpijski ciklus. Ništa nije moglo da se dogodi i uradi preko noći. Kako se kaže, pao je samo dogovor u dnu njive šta ćemo, kako i kada da radimo. Pretpostavljam da kod mene nije postojao ni strah, jer sam znala da radom sa saradnicima mogu da napravim normalan dijalog, zdravu sportsku priču i na kraju stabilan klub. Ljudi iz Užica su prepoznali moju volju, želju i entuzijazam da pomognem Jedinstvu, iako je bilo i onih koji nisu verovali“.

KADA HIČKOK REŽIRA KRAJ SEZONE

Organizaciono su se popunjavale rupe u hodu, ali trebalo je i na terenu pokazati da je ekipa spremna da pronađe put ka stazama stare slave. Napete utakmice obeležile su veći deo takmičenja u Prvoj ligi. Tokom sezone je pet ekipa, što je gotovo pola učesnika u ovom rangu, ravnopravno konkurisalo za vrednu vizu. Na kraju se borba svela na samo dva protivnika – Jedinstvo i Novi Sad. Bivši prvak države se na tom putešestviju do zacrtanog cilja uzdao i u potencijalno iznenađenje, a ono se i dogodilo u 19. kolu kada je na tabeli preskočio glavnog pretendenta za prvu poziciju.

„Čitavo prvenstvo bilo je izuzetno čudno. Nekoliko klubova moglo je da izbori viši rang. Novi Sad se pokazao kao odlična, ali i mlada ekipa. Danijela Kijac, koja je kao trener predvodila Novosađanke, suočila se sa povredom prvog dizača, a neku adekvatnu alternativu gotovo da nije imala. Sve je to uticalo da naprave kiks u Valjevu protiv istoimenog protivnika. S druge strane, mi smo pobedili Beograd posle pet setova i materijalizovali njihov poraz“.

Kada je izgledalo da ništa ne može da zaustavi povratak u Superligu, kao da se u čitavu priču umešao reditelj Alfred Hičkok i u pretposlednjoj utakmici režirao novi triler.

„Kako je Novi Sad izgubio od Valjeva, tako smo i mi napravili kiks u meču protiv Crno-belih 011. Više je to bila psihološka posledica, jer su devojke još u svlačionici pomislile da su pobedile. Napravila se lepa atmosfera u `Velikom parku`, okupilo se oko 1.500 ljudi na tribinama. Sportski klubovi su doveli decu, bili su prisutni i trubači... Rezultatski jesmo izgubili, ali smo i mnogo dobili. Pre svega, nije se radilo samo o sportu, već o tome da je naš cilj bio da se posvetimo deci, da ih naučimo da ponovo idu u pozorišta i hale i da se na određeni način kulturno uzdižu.“

Poslednje kolo donelo je i pravu dramu. Postojale su dve želje, ali je isključivo prvo mesto garantovalo direktan plasman u viši rang. Trebalo je tada ostati mirne glave zbog krajnjeg ishoda prethodnog meča, pripremiti se na psihološkom planu i dati konačan sud da li su pulenke Vladimira Medenice kadre da nadigraju Borac u Čačku. Užičanke nisu želele da prokockaju i drugu priliku za povratak u najbolje društvo, iako nije bilo prijatno kada je razigrani domaćin u prvom i drugom setu pružio ozbiljan otpor i ponovo zabrinuo gostujuće navijače. Komšijski derbi završen je onako kako su svi u klubu i priželjkivali (3:1), uz slavlje koje nije dugo potrajalo. Očigledno su pojedine navike iz sportske karijere Vesne Čitaković Đurišić uticale i da u rolerkosteru emocija i pomešanih osećanja ostane pribrana, arhivira završeno poglavlje i okrene se narednim izazovima.

„Nije bilo lako, a nije se ni znalo do utakmice u Čačku da li će plasman u Superligu da bude određen na osnovu broja pobeda ili zahvaljujući set količniku. Napravili smo sijaset gluposti zbog treme, bilo je zaista neizvesno. Kako sam se osećala kada je pala poslednja lopta? Emocije, emocije, bila sam presrećna... Kao da sam dobila neku vrstu potvrde ili satisfakcije da sam uradila dobru stvar zbog svih ljudi, kako onih sa kojima sam sarađivala, tako i sa onima koji su nas podržavali. Slavila sam samo jedan dan i jednu noć, to mi je nekako postalo normalno. Sutradan je bio novi dan i sledilo je novo dokazivanje“.

„DOGOVOR“ UZ KAFICU

Pripreme za predstojeću sezonu počele su posle proslave i (ne)prospavane noći. U klub je ponovo stigao i trener Darko Zakoč, koji je, između ostalog, uz Vesnu bio i glavni protagonista u šampionskoj eri. O njegovim kvalitetima suvišno je i pričati, dok nesumnjivo sama pojava trofejnog stručnjaka svima kraj Đetinje uliva sigurnost i veru u bolju budućnost.

„Darko Zakoč je legenda naše odbojke, ali i Užica. Na prvom mestu fokus je bio na stručnom, trenerskom delu. Njegovi prethodnici, kao što su Milan Milošević, Tomislav Kukanjac i Vladimir Medenica, imaju podjednake zasluge za veliki uspeh. Ipak, njegovim dolaskom menjaju se mnoge stvari i sve bi trebalo da funkcioniše lakše i drugačije. Najviše mislim u organizacionom smislu treniranja ekipe. Znam da je prvenstveno dobar čovek i sjajan stručnjak, ali i veliki profesionalac. Nadam se da će svi iskoristiti vreme provedeno u Užicu da nešto nauče od njega. Ko zna, možda će neke od devojaka koje budu nosile dres Jedinstva obezbedii mesto u nacionalnom timu“.

Napomenula je bivša reprezentativka Srbije i da nije dugo čekala na potvrdan odgovor prilikom „improvizovanog“ dogovora saradnje. Pronađen je relativno brzo zajednički jezik, uz poklapanje obostranih želja.

„Što se kaže, viđamo se gotovo svaki dan po gradu. Seli smo na kafu, razmenili mišljenja i iskustva šta bi bilo pametno uraditi. S jedne strane su se poklopile ideje kluba, a sa druge strane njegove ambicije. Nije bilo nekog posebnog razgovora, imajući u vidu da se poznajemo i verujemo jedno drugome"

Pozadina povratka može se posmatrati i u različitoj simbolici.

„Odjeknula je vest u Užicu o povratku Darka Zakoča posle dvadeset godina. Na prvom mestu tada je bio rođendan kluba, potom tačno tri decenije od dana kada je premijerna odbojkaška utakmica u ženskoj konkurenciji prenošena iz `Velikog parka`, njegov rođendan... Sve se nekako namestilo, pa su se i poklopile kockice da baš on dođe“.

Tokom zvaničnog predstavljanja Zakoč je apostrofirao da ne bi trebalo da bude bombastičnih izjava. Iako su već tada verni simpatizeri pomislili da je Jedinstvo spremno da ponovo zagospodari odbojkaškom scenom, sportska direktorka pokušala je do detalja da objasni da epilog prvog i početak drugog mandata na klupi velikana ne mogu da budu isti i da nisu za poređenje.

„Jedinstvo je svojevremeno bilo institucija. Svi su želeli da igraju u tom klubu. Situacija je sada drugačija, naročito kada se godinama nešto urušava, a problemi guraju pod tepih. Na kraju to dovede da se niko od mlađih generacija ne seća starog Jedinstva. Dosta stvari se iz tih razloga promenilo. Problem je i dalje u mladim igračima. Više su zainteresovani da budu u velikim klubovima i sede na klupi, ali i da istovremeno nastupaju u Superligi. Naravno, u međuvremenu su se promenile pojedine stvari. Prošle godine su se čak devojke same javljale da dođu na probu, dok je ove totalno drugačija priča“.

PREŽIVETI U DRUŠTVU NAJBOLJIH

Kao jedan od prvih poteza, koji je novi – stari trener najavio na konferenciji, trebalo bi da bude rad sa mladim naraštajima i povratak u period kada su devojčice iz ovog kraja imale bitne uloge u različitim reprezentativnim selekcijama. Kada dođe do ispunjena tog cilja, onda će i moći da se priča i razmišlja o značajnijim rezultatama.

„Klub gotovo deset godina nije imalo mlađe kategorije, barem je tako stanje bilo kada sam se vratila. Sada imamo selekcije, ali i odlične trenere. Pre svega, mislim na naše bivše odbojkašice kao što su nekadašnji kapiten Jasmina Mazalica i Aleksandra Avramović. Na taj način vratili smo pojedine osobe koje su i igrale u Jedinstvu, a cilj je da crpimo igrače upravo iz naše škole odbojke“.

Potvrdila je i Vesna na kraju razgovora da je rano pričati o ambicijama, onim koji donose i borbu za trofeje. Misija urušavanja i propadanja uspešno je završena, a prva sledeća je opstanak u Superligi.

„Verujemo da možemo da budemo konkurentni, odnosno da se makar suprostavimo klubovima poput Železničara, Uba, Jedinstva iz Stare Pazove i Crvene zvezde. Cilj je da kao novajlija preživimo i zauvek ostanemo u ovom rangu takmičenja. Pripreme smo već zakazali za početak avgusta, a igračice su odavno upoznate sa planom i programom. Naredni period trebalo bi da provedu u aktivnom odmoru, pa je pretpostavka da će doći sa željom da rade i napreduju. Na moju veliku sreću Darko je ponovo u Užicu. Gotovo je kompletiran i tim. Imamo povratnicu kao što je Marija Tomašević, u pregovorima smo i sa bivšom igračicom i reprezentativkom Jovanom Vesović. Prethodno smo dogovorili saradnju sa dva srednja blokera i korektorom. Ostalo je da se iskristališu te sitnice, a onda ćemo i zvanično da predstavimo pojačanja“, zaključila je Vesna Čitaković Đurišić.

Piše: Uroš Selenić