Veljko Mašulović - trenirao fudbal, prešao na odbojku sa 15 i za šest meseci dobio poziv Zvezde

Levoruk je, visok preko dva metra, ima dobre fizičke predispozicije, a poseduje i sportsku drskost... Veljko Mašulović (21) ove sezone je jedan od najboljih igrača domaćeg prvenstva, a posebno ga izdvaja napadački potencijal. Pažnju selektora je već skrenuo, Igor Kolaković ga je video na delu - očekuje se da tokom narednih reprezentativnih akcija dobije i veću šansu da pokaže šta zna. Njegov sedam godina stariji brat Nemanja takođe je odbojkaš i član nacionalnog tima. Bili su nekada Grbići, Petkovići, Kovačevići... Sada priliku da ostave trag imaju i Mašulovići.

Veljko već drugu sezonu igra za subotički Spartak. Izborio se za važnu ulogu, ogromnu minutažu i pridobio veliko poverenje saigrača i trenera. Dobre partije su postale za njega uobičajena stvar, a jednu od najboljih pružio je u petak protiv Vojvodine. Presudio je ekipi koja je ove sezone već uzela dva trofeja - postigao je 21 poen, uz odlične procente napada i prijema. Prošao je 17 lopti, a dobio 22 (77 odsto), a uz to ostvario 77 odsto pozitivnog prijema (46 idealnog).

"Nismo očekivali da bude baš 3:0. Možda po rezultatu deluje da je lagano, ali nije uopšte bilo tako... Oni su odlična ekipa, osvojilu su Superkup i Kup, imaju sjajnu energiju. Mladi su i željni dokazivanja, pa nije uopšte lako igrati sa njima. Drago mi je da smo dobili tu utakmicu i na takav način. Idemo dalje, da se što bolje spremimo za naredne mečeve i za plej-of. Verujem da možemo da idemo sve do finala", rekao je Veljko Mašulović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Do kraja ligaškog dela protivnici Spartaka su Mladi radnik, Niš i Takovo. Trentno Subotičani imaju skor 11-8 na šestoj poziciji.

"Ako budemo na našem najboljem nivou, onda možemo da se izborimo sa svakom ekipom. Mislim da mnogo zavisi od toga šta ćemo mi da pokažemo. Tokom sezone smo imali mnogo oscilacija, ali na to su uticale i povrede... Ja sam na početku bio povređen, posle dizač Vulikić, trebalo nam je vremena da se svi skupimo i kompletiramo. Nadam se da će do kraja sve biti kako treba - i kad je tim u pitanju, a i kada je reč o mom individualnom napretku. Do sada mogu da kažem da sam zadovoljan".

Spartak je prošlog leta promenio trenera - umesto Ivice Jevtića stigao je mladi Raško Jovanović. Bila je to velika promena za sve u Subotici...

"U početku je bilo veoma teško, jer smo navikli na prethodnog trenera. Kako je vreme prolazilo prilagodio se i Raško nama, a i mi njemu. Sad je sve pod kontrolom, nema nikakvih problema. Gledamo svaki trening da iskoristimo maksimalno, da napredujemo što više i igramo sve bolje".

(©Nemanja Vasiljević)

Veljko je u ovaj klub stigao tokom leta 2022. godine - sada definitivno može da kaže da je napravio pravi potez.

"Bio sam u ekipi Niša, koja je tada ispala iz Superlige. Tako da sam sigurno uradio dobru stvar dolaskom u Suboticu. Bio je to pravi tajming... Napravio sam mnogo ovde, značile su mi ove dve godine. Kada bih vratio vreme, uradio bih isto - mogu da kažem da sam dobio džekpot. Krajem prošle sezone sam se ustalio u postavi i postao jedan od vodećih igrača. Posle toga je stigla i reprezentacija kao nagrada. Celo leto sam radio sa nacionalnim timom, to mi je mnogo značilo. Sve ukupno - ove dve godine u Spartaku su mi savršene i ništa ne bih menjao. Videćemo šta ću sledeće sezone...".

Odavno je poznato kakav kvalitet Veljko poseduje u napadu, ali ono što je važno - sve bolji je i na prijemu.

"Pa u poslednje dve godine više radim na tom elementu, jer mi je bio veliki problem. Napad sam uvek imao - tu su presudne moje fizikalije i ta leva ruka. Prijemu i odbrani sam morao da posvetim mnogo vremena... Uspeo sam da napredujem uz veliki trud i rad. Nije to još kako treba, ali bolje je".

Mladi Mašulović nije od početka pokrivao poziciju primača servisa...

"Kada sam tek krenuo bio sam korektor", pojasnio je Veljko i kako se odlučio za ovaj sport. "Sa odbojkom sam počeo u Nišu, prvi klub se zvao Desetka. Prvo sam trenirao fudbal, čak sedam godina. Govorili su mi i ranije da bi trebalo da pređem na odbojku, nagovarao me i brat, ali ja nisam želeo. Tek kada sam video da nije to to u fudbalu, spontano sam prešao i zavoleo. Srećan sam što sam promenio sport i napravio definitivno pravu stvar. Krenuo sam u prvom razredu srednje škole, sa 15 godina. Igrao sam finalni turnir za pionire i kadete, videli su me iz Zvezde i pozvali da pređem. Taj poziv je stigao posle šest meseci treniranja".

Veljko Mašulović brojao čak do 29, ali Radnički se radovao u Kragujevcu

Mašuloviću stigla nagrada za odlične partije u martu

U crveno-belom taboru je već bio sedam godina stariji Mašulović.

"Oni su čuli za Nemanjinog brata. Došli su na finalni turnir i videli me. Stigao sam u Zvezdu, na početku bio sa bratom, a posle je on otišao u Vojvodinu. Ja sam ostao još godinu dana u Beogradu... Mnogo mi je značila ta epizoda, imao sam sreće da naiđem na Nenada Živanovića. On je sada prvi trener odbojkašica Partizana. Mnogo mi je pomogao, sa njim sam radio žestoko, svako slobodno jutro smo koristili da treniramo individualno. Značio mi je mnogo i zahvalan sam mu jer da nije bilo njega - ne bi bilo ni mene. Napredovao sam baš i vrlo brzo ušao u prvi tim Zvezde. Bio sam tu kratko i onda se otvorila opcija da se vratim u Niš. To je za mene u tom trenutku bila prava stvar".

Možda bi se nekome činilo da je napravio jedan korak unazad...

"Ma ne... Otišao sam u Niš u trenutku kada je klub bio veoma dobar. Dobio sam šansu da igram sa 18, 19 godina... Trener Svetozarević mi je dao priliku. Završili smo ligaški deo na trećem mestu, posle smo ispali u plej-ofu. Tamo sam na neki način i napravio prvi profesionalni korak. Za mladog igrača je veoma bitno da igra, tako da je sve bilo super. Druga sezona je bila druga priča - nije bilo para u klubu, nisu doveli pojačanja, tako da nije bilo uspešno, pa je usledilo ispadanje iz Superlige".

Dolazak u Spartak ostaće povezan i sa prvim utakmicama u dresu A reprezentacije.

"Svi su mi pričali da bih mogao da dobijem poziv, ali nisam očekivao da će tako brzo da se desi. Znao sam da će treniranje sa seniorskim timom biti velika stvar za mene. Otišao sam tamo da se pokažem u što boljem svetlu... Pa makar bio samo dva dana - cilj mi je bio isti. Trener je video koliko sam se trudio i ostao sam celo leto - neočekivano skroz. Bio sam baš srećan".

Imao je Veljko uz sebe i starijeg brata.

"Na početku priprema nije bio tu zbog povrede, kasnije se priključio. Mnogo mi je pomogao - i tada i generalno u karijeri. Da nije njega bilo - ne bi bilo ni mene danas ovde gde sam. On mi je i brat i prijatelj i uzor... Zna da mi kaže kad grešim, ja takođe mogu njemu da kažem šta god me muči. Zahvalan sam mu mnogo i nadam se da ću nekako moći da mu vratim za sve".

Mašulović mnogo pomogao, njegova želja za pobedom značila timu

Mašulović u Sloveniji prešao igricu: Dve sezone smo bez poraza na tri fronta, to nisam mogao ni da sanjam

Zajedno su Mašulovići sanjali da će jednog dana zaigrati za Srbiju.

"Naravno da smo o tome pričali, uvek je to bilo negde u glavi... Samo je u poslednje vreme postajalo realnije. Bili smo zajedno na jednom vikendu Lige nacija, ali nismo igrali. Nemanja je imao problem sa leđima... Nadam se da će se desiti da budemo na terenu, bilo bi lepo. Roditeljima je puno srce kad nas vide. I oni su uložili mnogo truda i rada, sve su priuštili samo da nama bude lepo. Želeli su da nam omoguće da radimo ono što volimo. Da nije bilo njihove podrške, ne bismo uspeli u sportu. Brinuli su prvo o Nemanji, pa su sve kasnije lakše prolazili sa mnom. Znao sam koje greške ne treba da napravim. Stvarno sam zahvalan i roditeljima i bratu".

Nemanja je uspeo da dogura sve do prvenstva Italije - prethodnog vikenda je završio sezonu u Kataniji.

"Vratio se posle teške povrede i imao stvarno odličnu sezonu. Njegova ekipa nije zauzela dobro mesto, bili su poslednji, ali nadam se da će za narednu takmičarsku godinu naći bolji klub. Svakako je ispunio san - oduvek smo želeli da igramo u Italiji. Po mom mišljenju to je najbolja liga na svetu. Voleo bih da zajedno zaigramo u reprezentativnom dresu, a i u klupskom jednog dana. Što da ne i sledeće sezone".

Pre klupske sezone, obojica se nadaju uspešnoj reprezentativnoj. Muški nacionalni tim čeka izazovno leto - u Ligi nacija će se boriti za plasman na Olimpijske igre.

"Ja sada treniram što bolje, da bih zaslužio poziv za pripreme. Svakako, i ako ja ne budem u reprezentaciji, navijaću za njih i nadam se da će se kvalifikovati za Olimpijske igre. Uvek ću biti uz njih, bio tamo ili ne. Želim im stvarno svu sreću", podvukao je Veljko Mašulović za kraj.

PIŠE: Miljana ROGAČ