Velimir Petković preuzeo Zagreb: Znam odlično gde sam došao

Najavljeno – ozvaničeno. Na večito užarenu klupu Rukometnog kluba Zagreb seo je Velimir Petković, legenda jugoslovenskog, još preciznije banjalučkog rukometa, stručnjak sa 30-godišnjim bundesligaškim stažom, a do skora selektor reprezentacije Rusije. Trener starog kova, što je potvrdio i u maltene prvoj izjavi na zaničnom predstavljanju u Zagrebu:

"Ja sam veliki radnik, ako treba 24 sata sam u dvorani i igrači koji me budu pratili biće sa nama, koji ne budu, jasno da neće. Sigurno da ima stvari koje se mogu promeniti, posebno u odbrani. To je neki moj znak, svaka moja ekipa je igrala dobru obranu, a to je ključ, jer ako samo postižete golove, razlika je uvek ista, a ako imate dobru odbranu, onda možete napraviti puno. U napadu možemo malim izmenama napraviti neke novosti. Tranziciju Zagreba moram pohvaliti, to je pohvala za bivše trenere, za kondicione trenere, tu ću samo tražiti još malo agresivnosti u završnici. Ono što je još stvar koju radim jeste da puno razgovaram sa igračima, to mi donosi puno dragocenih saznanja," poručio je 68-godišnji stručnjak.

Njega posebne niti vežu sa Božidarom Jovićem, aktuelnim glavnim menadžerom kluba:

"Meni je ovo i najteža i najlakša situacija. Velimir Petković je zaslužan za moju karijeru, trenira me od 10. godine. Poznajem ga 40 godina, uvek ga nazivam mojim trenerom i znao sam da će jednog dana biti trener Zagreba. Evo, sada se to dogodilo. Rekao je - spreman sam, uslovi nisu bitni, vidim potencijal u timu, vidim da mogu više i bolje, spreman sam da dođem sutra. Trajao je razgovor dva minuta. Pred nama je rad, utakmice. Sada je nedelja reprezentacije, možda i dobro, a onda u ponedjeljak zasukati rukave. Sve što smo razgovarali sa trenerom, slažemo se u 99 posto slučajeva", pojasnio je Jović.

Prisetio se i Petković jedne anegdote sa Božidarom Jovićem:

"Ne znam je li trenutak da se to ispriča, ali evo... Lino Červar je rekao da je izmislio 5-1 obranu, a 1991. smo je mi odigrali sa Jovićem kao prvim visokim igračem, bez treninga. Ne kažem da sam ja izmislio tu obranu, slučajno se dogodilo, posalo sam čak taj video Joviću i rekao - evo, pokaži Linu da nije bio prvi, haha. Naravno, nismo je mi tako perfektno igrali kao što je Lino kasnije s Vorijem, Metličićem, Duvnjakom... Ali smo je igrali, haha.”

Svestan je prekaljeni strateg očekivanja u prestonici Hrvatske i veruje da će ih ispuniti:

"Lepo je ovo sve čuti, to su reference koje te preporuče, ali sada sledi posao i dokazivanje. Drago mi je što sam seo na klupu evropskog velikana, to Zagreb za mene jeste, bez obzira što možda trenutno rezultati nisu kao pre. Dolazim iz inostranstva, znam koliko to ime napolju znači tako je i za mene ovaj klub ostao jedno veliko ime. Znam da je teško raditi u Zagrebu, jer su očekivanja velika. Ja sam uvek bio prijatelj kluba, imao sam veliki broj igrača koji su ovdje prošli, nikada nisam prekidao taj kontakt, tako da ne dolazim u neku novu sredinu, bio sam često u Zagrebu, često i na tribinama, sa svim trenerima od pre sam u dobrim odnosima, sa Jovićem kontakt nikada nisam prekidao. Kao iskusan trener, mogu reći da sam otprilike snimio situaciju u ekipi, normalno je da svaki trener donosi nešto svoje, sigurno ću pokušati nešto svoje doneti. Svaki trener se žali na vreme, nema se vremena, ali kako je meni, tako je i svim trenerima, pogotovo onima koji imaju klubove koji igraju u evropskim takmičenjima. Znam kakva je ekipa na terenu, ali puno mi znači kakva je atmosfera u svlačionici, tome posvećujem puno pažnje, to moram tek upoznati. Ostale stvari, rukometne, mislim da mi neće trebati puno vremena da promijenimo neke stvari koje možemo u kratkom roku. Spreman sam za velika očekivanja, radim maksimalno profesionalno, pošteno, nadam se da rezultati ni ovde neće izostati", zaključio je Velimir Petković.

Pred rukometašima Zagreba sada je repezentativna pauza, onda 13. novembra gostovanje Poreču, pa petodnevne mini pripreme u Mariboru, kao vid upoznavanja sa novim trenerom, uoči dva vezana susreta na domaćem terenu u Ligi šampiona, protiv Magdeburga, odnosno Nanta.