Hrvatska je najveći rival Srbije u bazenu, uz Mađarsku, ali kada dođe do finala – ishod može da bude samo jedan. Završavalo se uvek na identičan način, završavalo se zlatom za Delfine.

Nijednom otkako se takmičimo pod ovim imenom, od raskrštanja sa svim državama bivše Jugoslavije, na velikim takmičenjima nismo izgubili u finalu od Hrvatske. Taj poslednji korak, taj završni udarac je zaštitni znak srpskih vaterpolista na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim šampionatima. Kada dotle dođu, scenario se sam crta i piše.

Zajednica Srbije i Crne Gore otišla je u istoriju davne 2006. godine, i samostalno su Delfini bili i ostali vaterpolo sila. I to kakva! Isto važi i za Hrvatsku, velika sportska nacija, pogotovo u bazenu, međutim, na prvi direktan obračun za zlato su se načekali.

Sudbina je udesila da do toga dođe tek na Svetskom prvenstvu u Kazanju. Dva velika prijatelja na dve klupe, Dejan Savić i Ivica Tucak, dva sjajna tima, ali u bazenu je postojao samo jedan. Teđak poraz doživela je Hrvatska, bila je potučena – 11:4. Apsolutno nikakve neizvesnosti nije bilo.

Prvi put su se Srbija i Hrvatska sastale u tom finalu 2015, naredni put kroz godinu dana na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Imali su susedi skoro pa pojednako moćan tim kao u Londonu, gde su osvojili zlato, ali nisu bili prvi favoriti, to je bila – Srbija. Mučila se u grupnoj fazi, osećala ogroman pritisak u prvom delu takmičenja, ali kada ga je prebrodila i ušla nokaut fazu – sve se promenilo. Za 180 stepeni.

ZLATNA ŽILA KOJOJ NEMA KRAJA! Srbija gazda vaterpola, Hrvati deklasirani

Najveća vaterpolo nacija na svetu

Niko nikad kao Manda, Sava i Jakša kapiten

Znali su to svi, imali su na umu da u jednom trenutku mora da klikne. Zato su i kalkulisali u poslednjem kolu, izbegavali Srbiju. Hrvatska je došla do trećeg finala Olimpijskih igara i, kao u Atalanti, morala da čestita. Samo ne Španiji, nego ljutom rivalu, najvećem suparniku – 11:7.

Dušan Mandić je terorisao odbranu i golmane Hrvatske, a njegov nastup u Rio de žaneiru je bio pod upitnikom zbog zdravstvenih problema. Dejan Savić ga je štedeo u grupi i uspeo da izvče najbolje iz levorukog bombardera u nokaut fazi. Naročito u finalu, gde je torpedovao loptu u četiri navrata.

Gubio je dva puta Ivica Tucak u finalu od Dejana Savića, a danas se upisao i Uroš Stevanović. Iako je Hrvatska reztultatski bila bliža u odnosu na Olimpijske igre od pre osam godina, a pogotovo kada se vrati film na Kazanj, zapravo nije bila ni blizu – 13:11. Sve vreme su srpski vaterpolisti imali prednost, kontrolisali su meč, povlačili konce i ispisali novu stranicu vaterpolo trilogije.

Za sada je ovako u finalima tri najveća vaterpolo takmičenja: Srbija – Hrvatska 3:0!

##NAJAVA_MECA_8262904##

500