Vasović: Na Malti plaču i čupaju kosu od sreće što su bili bolji od svog ljutog rivala

Shvatio sam da sam postao igrač kada...
“Prelazak u seniorski tim splitskog Jadrana bio je uvod u ozbiljnu karijeru, nastupi za Crvenu zvezdu u dve vezane šampionske sezone signal da imam potencijal za velika dela, evropska titula s Bečejem potvrda da sam na pravom putu... I tako redom, do povlačenja iz bazena. Tek posle svega toga sam shvatio da sam bio pravi igrač. To jest neko za koga su treneri znali šta im mogu doneti, računali na to i koristili u igri”, rekao je Jugoslav Vasović.

Najponosniji u karijeri sam bio...
“Imao sam sreću da igram s mnogim velikim vaterpolistima u mnogim velikim ekipama i klubovima, da budem akter mnogih velikih pobeda i uspeha. Pa, ipak sam najponosniji bio u vreme dok sam se vaterpolom bavio u manjim timovima, poput jednog s Malte. Neverovatan je osećaj kada ljudi oko tebe plaču i čupaju kosu od sreće što su bili bolji od svog ljutog rivala. To je neka posebna emocija. Neobična, da ne kažem čudna, meni naviknutom da stalno idem na pobedu, ne brojim ih i ne padam u euforiju zbog njih. Drago mi je, eto, što sam doživeo i tu stranu sporta, pomogavši drugima da ostvare njihove snove i ambicije.

Hteo sam da ostavim vaterpolo kada...
“Imao sam pregršt kriznih situacija, od najranijih do poznih igračkih dana. Ali nijedan od njihovih povoda i razloga nije bio tako jak i ozbiljan da bi me oterao iz vode. Previše sam voleo da igram vaterpolo i bio isuviše tvrdoglav da bih digao ruke zbog nekog problema, nezadovoljstva ili povrede”.

Ovo još nikome nisam rekao, ali...
“Sve lepo i pozitivno dospelo je u javnost, pre ili kasnije. Ono loše i ružno što sam prećutao o nekome ili nečemu i sada ću zadržati za sebe. Ne zato što se bojim da bilo šta kažem nego zbog toga što mislim da je besmisleno otvarati stare teme”.

Jedino žalim što...
“Ne žalim za neiskorišćenim šansama, porazima, neosvojenim trofejima, nedobijenim pozivima, nerealizovanim transferima... Krivo mi je jedino ako sam nekoga nehotice, ponašanjem ili verbalno, povredio. A sigurno jesam”.

Da sam mogao da promenim nešto u igri, promenio bih...
“Da mi je sadašnje pameti, pa da onom mladom Jugoslavu Vasoviću objasnim zašto mora manje da priča tokom igre. Nerviram se kada danas gledam momke koji prave istu glupost, jer znam ono što u njihovim godinama nisam – da na taj način remete sebi koncentraciju. Nisam umeo da kontrolišem tu naviku, pa sam kažnjavan od sudija, trenera, klubova... Bespotrebno.

Da mogu da vratim vreme...
“Nema bezgrešnih života, a ja sam od onih što više biraju srcem nego glavom. Neka bude da sam zato grešio više nego što je trebalo. Ali svaka greška je bila moja odgovornost, moja škola, moje iskustvo. To sam (bio) ja”.

Četiri reči koje govore sve o meni...
“Ja sam jedan temperamentni i emotivni ludak s Banjice”, zaključio je Vasović.

(FOTO: MN Press)