Vasić: Prevrtanje u Riju, korona u Tokiju, nek nas pogleda sreća u Parizu
Vreme čitanja: 3min | čet. 29.07.21. | 04:03
“Naravno da ostaje velika žal, uvek svi žele medalju. Mi smo je najviše i hteli, ali treba biti realan"...
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Tokija)
Kako je operacija Japan počela za veslače Vasića i Mačkovića, sjajno se završila. Pozitivan test na koronu, karantin, period bez treninga, pa povratak u trenažni proces tek pred start Olimpijskih igara i na kraju osvojeno peto mesto. Nije mogao da se raduje naš dvojac bez kormilara zbog osvojenog petog mesta, ali je staloženo prihvatio da zbog svega u ovom trenutku nije mogao bolje.
Izabrane vesti
“Naravno da ostaje velika žal, uvek svi žele medalju. Mi smo je najviše i hteli, ali treba biti realan. Posle svega što se dešavalo, veoma je težak period iza nas. Ali, mislim da smo uspeli da se dignemo posle svega, povratimo se u prvoj trci i udjemo u polufinale. Imali smo prednost što je vreme pomereno za jedan dan, da se još više vratimo u život, ali to nas je posle koštalo jer nismo imali dan izmedju polifinala i finala. Danas se osetilo da nismo uspeli da se oporavimo posle jučerašnje trke. Ovo je ogroman uspeh, biti peti na Olimpijskim igrama, pogotovo u ovakvoj situaciji gde smo svašta prošli”, počeo je Miloš Vasić.
Bolje vreme Vasić i Mačković ostvarili su u polufinalnoj trci.
“Mi danas nismo mogli da budemo na nivou na kom smo bili juče, osetilo se to… Možda smo i dobro startovali, ali nismo uspeli da teramo čamac kako treba da bude u drugom delu trke. A uvek smo tu imali prednost i uvek smo trke dobijali dan za danom. Danas nas je koštalo ovo što smo imali. Ali, idemo dalje. Imali smo tešku godinu što se tiče funkcionisanja u klubu i Savezu. Mislim da treba da se zahvalimo Božidaru Maljkoviću i Vanji Udovičiću što smo dobili podršku da se odvojimo od Saveza novog i da nam Nikola postane trener. Mislim da smo na dobrom putu - osvojili smo evropsku medalju, plasirali se posle 17 godina u finale na OI”.
Njihov trener Nikola Stojić doneo je poslednje finale Srbiji na Olimpijskim igrama u veslanju.
“Postigli smo isti uspeh, on je dva puta bio peti sa Višackim i Stegićem. Uspeli smo bar to da dostignemo. Sada treba da se dignemo i da nastavimo da radimo za Pariz, to je već za tri godine. Mislim da ne bi trebalo više da bude prereka, u Riju sam imao prevrtanje što se isto retko dešava. Juče se isto ovde dogodilo, olimpijski prvaci Norvežani su se prevrenuli. Očigledno se ne dešava samo nekim nebitnim veslačima već i onima koji osvajaju medalje. Sad se desila korona u najgorem trenutku kad je mogla da se desi. Ali šta je tu je, valjda će u Parizu sreća da nas pogleda”.
Za jednog člana porodice Vasić su se Igre završile, a drugog tek čekaju najveće borbe. Naše košarkašice među kojima je Miloševa supruga Sonja danas igraju meč dugog kola grupne faze.
“Nadam se da će Sonja uspeti da se digne iz svega ovoga, ipak im duže traje takmičenje. Bar da bude u drugom delu na svom nivou i da donese još jednu medalju. Ne mogu da ostanem da gledam zbog mera, prekosutra putujemo dalje. Mnogo teških trenutaka je bilo, izdržaće ona i ovo. Ima još pet utakmica do kraja karijere”.
Kad se podvuče crta, posle dramatične situacije koje je prethodila OI, Vasić mora da bude zadovoljan.
“Kad bolje razmislim, treba da se osećamo kao pobednici. Mi smo bukvalno 21. jula saznali da ću veslati. Mnogo ljudi ne zna šta smo sve prošli. Od izlaska iz izolacije imao svaki dan neki pregled, što u Olimpijskom selu, što u bolnicama sa strane. Nije bilo našim doktorima lako da donesu odluku, pogotovo što se ne zna šta korona može da donese. A ovo je veoma težak sport, gde si sve vreme u crvenoj zoni, što se tiče izdržljivosti. Ja sam se dobro osećao, ti pregledi su pokazali da smo dobri, ali do samog kraja nismo nismo znali da li ćemo veslati. Imali smo strah kako će to izgledati na trci, treba biti realan, samo finale sa svim tim okolnostima je pobeda”, zaključio je Miloš Vasić.
PIŠE: Miljana ROGAČ