Utabanom stazom: Odbojkaši Zvezde bi stopama fudbalera i košarkaša

Vratili su se na Marakani slavni dani prošlosti... Crvena zvezda je posle osam godina ponovo osvojila titulu. Verovatno na nikad slađi način – pobedom nad večitim rivalom u majstorici finala plej–ofa. Velike zasluge na ishod u "ljutoj" borbi sa Partizanom pripisuju se i treneru crveno–belih Ivici Jevtiću. Ostvario je ovaj Požarevljanin već u debitantskoj sezoni ogroman uspeh, pobrao lovorike u domaćim okvirima i visoko podigao lestvicu pred novu.

Kada bi se osvrnuo na prethodni period, priznao bi perspektivni stručnjak da je iza njega napornih nekoliko meseci i manjak vremena za odmor. Osim klupskog angažmana, bio je i deo srpske delegacije na Olimpijskim igrama u Parizu. Kao član stručnog štaba selektora Igora Kolakovića umnogome je doprineo da se Orlovi posle više od deceniju plasiraju na najveću sportsku smotru na svetu. Iako je bio lišen mogućnosti da zbog "silnih" obaveza u nacionalnom timu da sebi oduška i uživa uoči okupljanja, čak i nema nedoumicu da li je izabrao pravu profesiju.

"Bukvalno sam išao sa akcije na akciju. Kada se završilo prvenstvo, priključio sam se reprezentaciji i obavljao funkciju pomoćnog trenera. Nacionalni tim se posle dužeg vremena plasirao na Olimpijske igre. Kvalifikovanjem je napravljen dobar rezultat. Kako je neki zacrtani cilj ostvaren, povećali su se apetiti. Naravno, činjenica je i da je ekipi nedostajalo određenog kvaliteta. Maksimum u ovom trenutku je upravo ta deveta pozicija. Čim se privela kraju reprezentativna sezona, imao sam pet ili šest slobodnih dana dok se nisam priključio pripremama Crvene zvezde. Međutim, izabrao sam trenerski poziv i radim ono što volim. Zato i svakom treningu pristupam sa puno zadovoljstva i elena", istakao je Jevtić u razgovoru za Mozzart Sport.

Oprostila se Srbija od Grada svetlosti početkom avgusta, ali su utisci i dalje sveži... Emocije izaziva i sama pomisao na doživljeno iskustvo. Kako napominje 41–godišnji strateg, praktično je putovanjem u Francusku ostvario snove. Tokom igračkih dana nije dobio priliku da debituje, potencijalno i osvoji olimpijsku medalju. Nastavak karijere u trenerskim vodama, uz odličan rezultat sa odbojkašima Crvene zvezde, doneo je i šansu da se u nešto drugačijoj ulozi pojavi na toliko željenoj sceni.

"Pre nego što sam otišao na Igre, slušao sam različite priče o tome kako su se proveli sportski radnici koji su bili u Pekingu, Londonu, Rio de Žaneiru i Tokiju. Dok se nisam uverio i sam, nisam imao pravu sliku u svojoj glavi. Prezadovoljan sam kako je sve izgledalo. Počevši od smeštaja, preko menze, pa sve do susreta sa sportistima. Tražila se karta više za većinu događaja. Najupečatljivi trag su puni stadioni, ali i medalja najboljeg tenisera Novaka Đokovića. Pre svega, mislim na način na koji je stigao do uspeha i proslavio zlatno odličje, došavši da bude sa svima nama u Selu. Nešto što se doživljava samo jednom u karijeri i nikad više".

Znao je da će pre ili kasnije morati da se prešalta u realnost, ujedno i krene tamo gde je stao u protekloj sezoni. Prozivku je obavio sada već odavno. Koliko je posvećen ostvarivanju vizija zamišljenih u svojoj galvi, potvrđuje da polako pravi i određene analize neposredno pred glazuru i zvaničnu premijeru.

"Počeli smo da radimo od prvog avgusta, otprilike šest dana pre ostalih klubova. Možda je trebalo i ranije da se okupimo zbog nastupa u Ligi šampiona, ali nismo mogli da uklopimo termine. Do sada i jesmo, a i nismo imali dovoljno vremena da uradimo ono što smo želeli. Morali smo da radimo po ubrzanom ritmu usled svih predstojećih obaveza. Ipak, nema prostora za bilo kakvo kukanje i traženje izgovora".

Prezadovoljan je urađenim zbog čega zahvalnost duguje i novom saradniku...

"Sve je odrađeno po dirigentskoj palici kondicionog trenera Lazara Denića. Imali smo odličnu saradnju i u mladoj reprezentaciji Srbije. Opravdao je visoka očekivanja. Prvotimci su i više nego dobro trenirali. U skladu s tim, nadamo se da će biti spremni za ono što im uskoro predstoji".

Teži deo priprema tokom kojeg je fokus bio na kondiciji gotovo je zaboravljen. Na redu je i drugi, daleko zanimljiviji za igrače. Upravo ta faza uključuje i brojne prijateljske mečeve.

"Do sada smo odigrali tri utakmice. Prvu protiv Partizana smo izgubili, dok smo u međuvremenu dobili Mladi radnik i subotički Spartak. Kako smo počinjali, tako je i rastao kvalitet naših izdanja. Polako i tehničke stvari dolaze na svoje mesto, ali se i podiže moral i uigranost".

Značajna provera bio je i Memorijal "Miodrag Mija Todorović" u Topoli. Crvena zvezda je na gostovanju u Topoli odigrala dve utakmice. Na kraju je trijumfom nad Partizanom zauzela treću poziciju.

"Bliži nam se takmičarski deo sezone, pa je i prijateljsko takmičenje bilo bitno. Gledali smo kako funkcionišu odbrana, blok i napad. Sada već ulazimo u proces kada moramo da razmišljamo o rezultatima. Pričamo i sa igračima da polako sebi stvaraju neku vrstu obaveze i pritiska".

Ništa neobično, pošto će Jevtićevi puleni već 19. septembra odigrati i premijerni meč prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Omonija iz Nikozije će najpre ugostiti srpskog prvaka na Kipru. Samo pet dana kasnije na programu je i revanš u Beogradu. Aspiracije su da se krene stopama košarkaša i fudbalera, koji su prethodno izborili učešće u elitnim evropskim takmičenjima.

"Pustili smo pipke da vidimo kakav je roster protivnika, koliko su igrača promenili u odnosu na prošlu sezonu... Kontaktirani su i pojedini naši treneri koji rade na Kipru sa ciljem da daju dodatne informacije. Fudbaleri i košarkaši svake godine zadaju nove zadatke i postavljaju više ciljeve. Trudićemo se da ih pratimo, a da li ćemo uspeti u tome zavisi od mnogo faktora. Da li imamo šanse? Smatramo da imamo, jer nam je i žreb bio naklonjen. Na nama je da pružimo što bolje partije i da nam posle dvomeča ne bude žao zbog epiloga. Eventualni plasman u Ligu šampiona bio bi uopšteno veliki podstrek za srpsku odbojku".

Ukoliko se ne pridruže kolegama iz crveno–bele porodice, pažnja će biti usmerene ka izazovima u otadžbini.

"Svaki trofej je bitan. Trebalo bi da se ponašamo i da uđemo sa takvim mislima u svako takmičenje, iako pojedina dolaze u nezgodno vreme. Nećemo tražiti izgovore, ali nećemo ni praviti razliku između Superkupa, Kupa i Superlige. Želimo da se borimo, pa čak i ako možemo da osvojimo sve pehare. Kada je reč o prvenstvu, u poslednjih pet sezona isto toliko ekipa konkuriše za visok plasman. Tako će biti i ove. Ko će uspeti da bude najbolji, videćemo... U konkurenciji su Zvezda, Partizan, Vojvodina, Radnički i Karađorđe. Garantujemo da ćemo se boriti, kao i da može da nas pobedi isključivo kvalitetnija ekipa".

Osvrnuo se Ivica kao predvodnik branioca krune na promene u sastavu i odlaske Dušana Nikolića, Nikole Petrovića, Dušana Lopara, Veljka Boharova, Nikole Žugića... Opremu su u odnosu na tu generaciju, koja je i donela titulu, zadužili, između ostalih, Aleksandar Blagojević, Aleksandar Gmitrović, Rus Ivan Lukjanenko, Stevan Simić, Filip Stoilović...

"Sigurno je da ne možemo da merimo koja je ekipa ili postava bolja. Da li je to prošlogodišnja ili ovogodišnja? Skroz su različite, ali podjednako kvalitetne. Ovo je i prilika da zahvalnicu dobiju svi igrači koji su učestvovali u osvajanju šampionata. Želja je bila da ih zadržimo, mada je većina odlučila da nastavi karijeru u inostranstvu. U razgovoru sa generalnim direktorom Nikolom Rosićem došli smo i do određenih pojačanja. Ažurni čelnici kluba ispunili su težnje stručnog štaba i dogovorili se sa novim članovima. Plan je da se popnemo za stepenik više. Shodno tome, očekivanja su ista, a možda čak i veća u odnosu na proteklu sezonu", zaključio je Jevtić.

Piše: Uroš Selenić