Uroš Borzaš: Neću da mi karijera bude kao rolerkoster, hoću kontinuitet i veću minutažu u Pelisteru

„Sanjao sam o ovome. I to ne jednom, nego milion puta. Za ovakve utakmice se živi, što se mene tiče mogu sutra da batalim rukomet“, rekao je srpski reprezentativac Uroš Borzaš posle gola karijere 9. marta ove godine, kada je u poslednjim trenucima meča bombom srušio Norvešku u Novom Sadu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Od momka iz Ade, koji je prošle godine na Evropskom prvenstvu u Segedinu debitovao za Orlove, očekujemo mnogo u godinama koje slede. Na momente ume da zablista, da pokaže raskošni potencijal. Fali mu i dalje kontinuitet igara na visokom nivou. Ima 24 godina, više nije klinac, Srbija s pravom tek očekuje pravog Uroša Borzaša.

Nije mnogo igrao u Tuluzu dve sezone, posle Mađarske, gde je boravio od svoje 12. godine. Osetio je prošle sezone šta znači Liga šampiona u dresu norveškog Elveruma. Iako je imao potpisan ugovor do 2024, napustio je Skandinaviju ovog leta i vratio se na Balkan, u redove makedonskog šampiona Eurofarm Pelistera. Igraće opet u evroeliti, protiv giganata evropskog rukometa.

O problemima u Elverumu, o novom klubu, prvim utiscima, gde vidi se sebe za nekoliko godina, o reprezentaciji Srbije govorio je za Mozzart Sport levi bek Orlova u Doboju, gde se prethodne nedelje održao najjači turnir na svetu ove godine. Barselona je pobednik, dok su Bitoljčani bili šesti.

INTERVJU – Uroš Borzaš: Gol karijere, probio sam barijeru, srce uvek kucalo samo za Srbiju

Otkud Eurofarm Pelister, kako je došlo do saradnje sa klubom iz Bitolja?

„Ljudi iz Elveruma su pokazali nezadovoljstvo mojim igrama posle Svetskog prvenstva u Poljskoj. Prvi deo sezone sam, po mom mišljenju, odigrao dobro i konstantno. Oni su iz nekih svojih razloga to videli drugačije i ja sam imao priliku da odem tada. To se desilo 14. februara. Prelazni rok se završavao dan kasnije. Nisam uspeo da nađem klub, pa sam ostao do juna. Nisam igrao do finala plej-ofa. Tu sam odigrao dobro, ali nažalost nismo osvojili titulu protiv favorizovanog Kolstada. Kada se završila sezona dogovorili smo se da prekinemo saradnju, došlo je do sporazumnog raskida ugovora i završio sam u Bitolju“, objasnio je Borzaš.

Zašto Pelister? Kakvu su prvi utisci o klubu?

„Poklopile su moje ambicije i Pelisterove. Dobro se radi u Bitolju, nadam se velikoj minutaži. To je ono što meni treba u ovom trenutku. Bio je stresan period za mene i porodicu u Elverumu. Želeo sam da se to što pre završi, hteo sam da promenim sredinu. Još jedan plus za Eurofarm Pelister je što sam sada bliži kući. Već 11 godina sam u inostranstvu. Malo sam se i uželeo da budem na Balkanu, da osetim taj mentalitet i super se osećam ovde“.

Nije pomogao ni gol Norveškoj u Novom Sadu da promene mišljenje ljudi u Elverumu?

„Taj gol sam dao kasnije. Bio sam presrećan, nadam se da će biti još mnogo takvih pogodaka i pobeda“.

Da li je Liga šampiona glavni razlog što ste u Bitolju?

„Nije bilo presudno, ali je veoma bitno. Liga šampiona je najjače takmičenje na svetu, svi žele da igraju tu. Meni će to biti druga uzastopna sezona u evroeliti. Grupa je jaka, biće sprektakli u Bitolju, puna dvorana, uvek je lepo da se igra u takvom ambijentu. Igrao sam ranije u Bitolju, samo se tad klub zvao Eurofarm Rabotnik“.

Da li smatrate da je ova sezona ključna za vas, posle ne baš uspešnih u Tuluzu i Elverumu?

„Ne znam da li je ključna, ali važna sigurno jeste. Moram da dokažem da mogu da igram na visokom nivou. U Tuluzu nisam uspeo zbog mojih grešaka, u Elverumu se tu svašta dešavalo. Bitno mi je da igram i zbog reprezentacije. Nije mi bilo potrebno vreme za prilogađavanje. Eurofarm Pelister je najstabilniji klub na Balkanu. Zasad je sve odlično“.

INTERVJU – Timur Dibirov: Mladi ti ne daju da ostariš, posle 35. godine svaka sledeća sezona je poslednja

INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji

INTERVJU – Miloš Kos: Dres Srbije je uvek bio moja želja

Kako gledate na 11. mesto na Svetskom prvenstvu u Katovicama? Uspeh ili ne?

„Sigurno je da smo mogli bolje. Žal i dalje ostaje za tim mečom protiv Norveške. Prvo poluvreme smo odigrali fantastično, u nastavku smo neobjašnjivo pali. Smatram da smo posle dve i po godine rada sa Tonijem Đeronom zaslužili više. Dobro, svi znaju da mi sanjamo medalju. Bilo bi lepo da smo došli do četvrtfinala, to bi bilo dobro za samopouzdanje“.

Da li je vreme da se napravi iskorak u Nemačkoj na Evropskom prvenstvu u januaru naredne godine? Javnost sada želi više...

„Nismo više klinci. Ja imam 24 godine, Milosavljević 25, Jovica Nikolić je mlađi, ali je već iskusan, igra u Bundesligi. Još se od nas možda ne očekuje da nosimo selekciju. Tu su i dalje iskusniji Lazar Kukić, Petar Đorđić, Miloš Orbović, Mijajlo Marsenić, braća Ilić, Bogdan Radivojević, ali treba kad uđemo da ostanemo u istom nivou, da ne padne ekipa kad oni nisu na terenu“.

Atmosfera u selekciji je sada odlična, nema više trzavica, otvaranja Pandorinih kutija posle svakog neuspeha? Slušali ste verovatno o tome prethodnih godina?

„Ne znam kako je bilo pre. Sada je to neverovatna atmosfera, presrećan sam kada dođem na okupljanje. Sve su to dobri ljudi, najbolji s kojima sam igrao. Čast mi je da sam tu. Kada izgubimo, bude tu doza nezadovoljstva kod svih, ali ne padamo, ne okrivljujemo jedni druge, ostajemo zajedno, pravi smo tim“.

Da li tim bilding pomaže toj koheziji? Ovog leta ste opet bili na okupu?

„Počeli smo s tim okupljanjima prošle godine posle pobede nad Slovenijom u baražu za SP. Okupimo se kad god imamo prilike na Fruškoj gori. To je sada već tradicija, prelep je osećaj. Družimo se i van terena. To vam daje dodatnu energiju, zbližimo se. Provedemo vreme bez stresa, plana i programa“.

Imate li čestu komunikaciju sa selektorom Tonijem Đeronom?

„Praktikujem pre nego što potpišem novi ugovor, da popričam s njim, bitno mi je njegovo mišljenje. On ima redovnu komunikaciju sa svim igračima. Znamo Tonija, on prati svaku utakmicu“.

Uroš Borzaš na SP u Katovicama protiv Holandije (©Starsport)

Ukazuje li vam na greške?

„Toni je direktan čovek. Kaže ti šta treba da radiš. On je iskren sa igračima. Naravno, ukazuje mi na greške. Odbranu popravljam koliko mogu. Moram konstantno da igram. Moja boljka dosad je bila što dve, tri utakmice odigram na vrhunskom nivou, a onda zatim padnem. Ko mene je cela karijera bila kao rolerkoster. Znam da moram da igram u kontinuitetu dobro“.

Pratite li srpske klubove?

„Da, pogotovo sam Vojvodinu pratio kada je igrala EHF kup protiv norveških ekipa. Drago mi je da je donela trofej u Srbiju posle 22 godine. To pokazuje da imamo potencijal za rukomet. Voša će biti konkurentna i u Ligi Evrope. Ovde u Doboju je pobedila Celje, Zagreb, Monpelje... Ozbilja ekipa, igra agresivnu odbranu i čini mi se da se zna i u napadu šta se radi. Sjajna ekipa, dobar trener... Verujem da će i ostali klubove da je prete. Mi smo pre Doboja igrali sa Partizanom u Beogradu i izgubili smo. Svi misle da je slabiji ove sezone. Objektivno, bez Zečevića jeste, ali videlo smo da ti momci rade dobar posao. Kojadinović je bez premca najbolji igrač Partizana. Ako ovako nastavi, biće top igrač. Pivotmen Mićić je odličan, tu je i Veljko Popović, Grk Markatatos“...

INTERVJU – Alem Toskić: Dodić i Antonijević biseri, ako ne postaneš bolji igrač u Celju, onda imaš neki problem

Vošino pumpanje mišića

Da li biste igrali za neki naš klub? Stefan Dodić je rekao da mu je to velika želja.

„Zašto da ne, Voleo bih. Žao mi je što u Srbiji dosad nije bilo klubova koji žele da napadaju vrh u Evropi. Vidim da se sada situacija popravlja“.

Gde vidite sebe za nekoliko godina? Možda Bundesliga?

„Nije mi Nemačka san. Naravno, svako bi voleo da igra recimo u Kilu ili Barseloni, najvećim klubovima. Zasad, ne vidim sebe u Bundesligi, ali možda za godinu, dve“, zaključio je Borzaš.