Upoznajte srpskog kralja Teksas holdema

Teksas holdem je vrsta pokera u kojem milioni ljudi širom sveta vide pre svega dobru zabavu, ali i mogućnost da se zaradi nešto novca. Upravo to je privuklo i junaka naše priče, Vladicu Božinovića koji nije slutio šta donosi sutra. A to sutra mu je donelo neverovatan uspeh. Na prvom turniru Svetskog poker tura na kojem je učestvovao, u austrijskom Badenu uzeo je prvo mesto koje mu je donelo novčanu nagradu od, za naše prilike astronomskih 271.258 evra, ali i plasman na finalni turnir koji se u maju održava u glamuroznom hotelu "Belađo" u planetarnoj prestonici kocke – Las Vegasu!

Vladicu su karte "pratile" bukvalno od malih nogu. Otac i majka, fakultetski obrazovani ljudi nisu igrali poker, ali jesu bridž u čemu su višestruki državni šampioni. Krv nije voda…
"Bridž je verovatno najkomplikovanija kartaška igra na svetu. Uči se celog života i nema novca, to je stvar prestiža. Roditelji su se takmičili sa dosta uspeha. Kratko je trajalo moje interesovanje za bridž, bio sam tada dosta mali i vrlo brzo sam se okrenuo ka drugim stvarima. Ne znam ni pravila. Što se tiče mene i pokera, znali su od početka. Imao sam podršku. Bili bi doduše srećniji da sam se opredelio da završavam fakultet i krenem u drugom pravcu, međutim pošto je krenulo kako je krenulo maksimalno su stali uz mene. Bilo je teško studirati i igrati profesionalno poker u isto vreme", iskren je u razgovoru za MOZZART Sport nesvršeni student prava...
"Ne kažem da nije nemoguće. Jednom od mojih drugova to polazi za rukom, svaka mu čast, ali su takvi primeri retki. Svako ima pravo na sopstveni izbor. Ja sam realno već na početku studija bio svestan da ću se baviti pokerom."

Prvi kontakt sa pokerom Vladica je imao u srednjoj školi. Počelo je bezazleno, s drugarima. Kod kuće je imao mali komplet žetona, špil i krenulo se sa, što bi se reklo, s "kafanskim" pokerom. Odlazak na ekskurziju u Grčku i pauza za šoping u jednoj prodavnici bio je prvi korak ka teksas holdemu. Kupio je komplet karata i žetona.
"Nismo mi odmah počeli s Holdemom. Igrali smo i dalje običan poker, međutim, u kutiji je bilo uputstvo za njega. Malo sam proučio, popričao s ocem i starijim bratom i uglavnom, dopalo mi se. Igrao sam kod kuće iz zabave. I kako to ide, proširilo se na društvo, kraj, bila je to neka sitna lova, oko 300 kinti. Pobednik je vodio na klopu i piće. Holdem, da se razumemo je vrlo zarazan."

U junu 2007. godine u Srbiji je otvaren prvi veći teksas holdem poker klub. Mogao je da dođe, praktično, ko god hoće.
"Imali su igru tri puta nedeljno, od osam uveče do šest ujutru. Odatle sam krenuo... Poker sam u to vreme i dalje igrao redovno, istina više kao hobi, zabavu, ali je bilo i nešto novca. Ništa što bi moglo da nagovesti da ću jednog dana od njega živeti. Imao sam za džeparac. Posle nekog vremena posvetio sam se više tome."

Internet je sastavni deo teksas holdem "obrazovanja". Postoji mnoštvo sajtova na kojima ima raznih vrste treninga, lekcija, igara…svega što može da bude u svrsi usavršavanja.
"Učio sam osnovnu matematiku pokera i to je tada za mene bila revolucija u znanju. Vremenom sam se nadograđivao. Pronašao sam nekoliko ozbiljnijih knjiga preko interneta. Postoji jedna za koju možemo da kažemo da je Biblija pokera, autor je najčuveniji svetski igrač, Dojl Branson. On je već u ozbiljnim godinama, predstavlja američku legendu. Ta knjiga je malo i prevaziđena, ali je i dalje odlična za početnu edukaciju, zove se Super sistem."

Ne postoji dan, datum, konkretna situacija iz koje se poluprofesionalno može pretopiti u profesionalno. Jednostavno se dogodilo vremenom. Definicija profesionalca je prilično široka, ali opet i krajnje jednostavna.
"Šta znači profesionalno? Da radiš samo to, da se baviš isključivo time, da živiš od toga. Živim sam, zarađujem sam. Nema tu neke starosne granice, Važna je samo igra. Brzo se uđe u svet pokera. Ne znam kako bih objasnio te odnose. Recimo, ljudi protiv kojih igram, sa njima se i družim. Može se dogoditi da svako veče jedan drugom uzimamo određene količine novca, ali sutradan sedimo i pijemo kafu."

Postoje brojni turniri i keš igre na kojima 23-godišnji Beograđanin ima svoje mesto. Osvajao je mnoge. Prvi veliki turnir kod nas je održan 2010. godine, Belgrade challenge. Pobednik je bio, pa nije teško pogoditi...
"Imao sam tada ideju da je to samo jedan od turnira u nizu. Dobro je bilo što mi je doneo značajnu novčanu sumu i pomogao mi da učestvujem na jačim igrama. Ključ uspeha u pokeru su psiha i samopouzdanje. Egoizam je praktično zabranjen i može da ima ozbiljne posledice. Nema opuštanja! Samopouzdanje se jača isključivo pobedama, ne osvojenom količinom novca. Važan je dobar ritam, sedneš za sto, ne praviš mnogo grešaka, jednostavno, ide ti."

Mnogi laici bi rekli: "Ma poker je kocka, dovoljno je imati sreće". Naravno da nije tako jednostavno. Vladica je je još jedan dokaz da ta magična igra mora da se uči temeljno, ali i da se "živi". Vitalno je poznavanje same igre, suštine, strategije, matematike, prepoznavanje situacija, tipova igrača, iskustvo...
"Na prvi pogled Teksas holdem je vrlo jednostavan. Može da se nauči za pola sata. Komplikovana je „dubina“ odigravanja. Događa se veliki broj situacija koje su dijametralno različite. Za nekog ko se bavi profesionalno, sreća praktično ne postoji. Mogu ja sad da sednem sa nekim, odigram tri ruke i da me pobedi. Ok, imao je sreće. Ali ja sam odigrao nekoliko miliona ruku, a sreća ne može da te prati na duže staze. Na bilo kojem turniru je važno da ne razmištalje unapred. Fokus mora da bude trenutan. Ide se iz ruke u ruku, dan po dan, nivo po nivo, igrač po igrač. Drugačije bi bio napad na psihu. Morate da se prilagodite. Postoji reputacija i respekt protivnika, što mora da se prevaziđe."

Turnir u Badenu je svakako najjači na kojem je Vladica učestvovao. Ulaz je koštao 3.300 evra, učestvovalo je 254 igrača.
"Možete učestvovati na bilo kojem turniru na svetu, osim nekoliko vrlo retkih pozivnih, ukoliko imate sredstava. Novac za Baden mogao sam da odvojim i ranije, ali nije to jedini trošak. Tu su i put, smeštaj, transport... Niko vam ne garantuje uspeh na live turnirima koji su za mene najlepši oblik pokera. Postoji nešto što se zove benk rol i to su sredstva koja vam služe samo za poker. Benk rol vam određuje gde ćete učestvovati. I kada sam stekao uslove za učešće na velikom turniru odlučio sam da pokušam u Badenu. Turnir je trajao pet dana."

Mnogo toga u životu Vladice Božinovića promenilo se posle Badena. Ipak, on se ne zanosi. Nema nameru da krene isključivo ka jakim turnirima. Ističe da to može da bude pogrešan i poguban put.
"Ne želim da se zanosim. Sve mora da bude postepeno. Sigurno da ću češće učestvovati po turnirima u inostranstvu, očekuje me put u Maltu, Bugarsku, pa Barselonu. Plan svakako postoji, a moj kranji cilj je da nađem sponzora. Recimo, veliku kompaniju koja se bavi pokerom i koja bi stala iza mene. Postao bih njihov igrač, njihov profesionalac. Na primer, imao bih obavezu da učestvujem u promociji te kompanije, davao intervjue, nosio na majici brend i slično. Za to bih dobio kompenzaciiju da igram na određenom broju turnira, oni bi plaćali učešće, putne troškove i to nije uopšte zanemarljivo. A opet igraš apsolutno 100 odsto za ličnu zaradu", kaže Vladica.

VIVA, LAS VEGAS!

Las Vegas, sjaj i glamur Amerike, kolevka pokera i mnogih drugih igara. Turnir u "Belađu" počinje 18. maja.
"Najviše me trenutno muči papirologija oko dobijanja vize, ali se nadam da će to da bude u redu. Profesionalno, čeka me verovatno jedan od najtežih turnira na svetu s najboljim svetskim igračima. Ne postoji limitiran broj učesnika. Prošle godine ih je, čini mi se bilo 118. O novcu i prestižu da ne govorim", zaključio je Vladica Božinović.

Piše: Milan Vuković, Foto: MOZZART Sport