U Kragujevcu nema zaustavljanja: Konačan cilj je titula prvaka Evrope, ništa drugo nas ne zadovoljava

Treneri stvaraoci, oni koji su u stanju ne samo da prepoznaju talenat, već da odrade završni proces razvoja igrača, spadaju u posebno cenjenu kategoriju u svakom sportu. U tu grupu, kada je u pitanju srpski a može se reći i evropski vaterpolo, spada Uroš Stevanović, koji godinama unazad radi neverovatan posao u Radničkom iz Kragujevca.

Plodovi sistemskog rada u klubu iz srca Šumadije i te kako su vidljivi poslednjih godina. Mlada ekipa, stasala pod Stevanovićevom dirigentskom palicom, kroz svega nekoliko meseci kompletirala je tri važna trofeja, osvojila Regionalnu ligu, uzela šampionsku titulu u Srbiji, a onda trijumfovala na nikad kvalitetnijem Fajnal foru Kupa Srbije, gde je očitala lekciju timu snova sa Novog Beograda, projektovanog da uspostavi dominaciju u domaćem i evropskom vaterpolu.

Projekat koji se godinama razvija u Kragujevcu ima nešto drugačiji motiv. Ne ide se po svaku cenu na rezultat, iako oni jesu konačan cilj, već je uspostavljen sistem pravljenja igrača koji će činiti okosnicu državnog tima u narednim godinama, pa se Radnički u ovom trenutku s razlogom može smatrati motorom ovog proslavljenog srpskog sporta.

Ono što se desilo u utorak na Dorćolu, kada je posle preokreta potopljen tim Vladimira Vujasinovića, okovan istinskim vaterpolo zvezdama, doživljen je u široj javnosti kao veliko iznenađenje. Ipak, u Kragujevcu ništa što se dešava nije iznenađujuće. Sve je deo kvalitetne organizacije kojom rukovodi predsednik Jugoslav Vasović, a na delu tamo gde je najbitnije, u samom bazenu i oko njega, sprovodi Uroš Stevanović.

"Jednostavno, kada igraš protiv protivnika koji je favorit, koji ima najbolje svetske igrače na svakoj poziciji, moraš da imaš pre svega ogromnu želju. Sve svoje manjkavosti moraš da nadoknadiš agresivnošću u svakom segmentu, u pozicionoj igri sa igračem manje i više. Moraš da nadoknadiš nedostatak individualnog kvaliteta u odnosu na protivnika, da budeš daleko iznad svog maksimuma. Dugo radimo zajedno, većina igrača, neki su tu sedam, neki pet, neki tri godine. Otišao nam je samo jedan igrač na kraju prošle sezone, to je ekipa koja je navikla na kvalitetan rad. Imamo ogromno iskustvo i što se tiče Fajnal fora Jadranske lige, gde smo prošle sezone pobedili Mladost, pa Jug u finalu, zatim u domaćem prvenstvu, gde smo izgubili prvi meč od Šapca, potom se plasirali u finale, bili na ivici ambisa u finalu protiv Novog Beograda, a onda pokazali da smo najbolji", počeo je razgovor za Mozzart Sport Uroš Stevanović.

"ŽELIMO DA ODBRANIMO TITULE NA JADRANU I U DOMAĆEM PRVENSTVU"

©StarSport

Trofeji koji se uporno nižu jedan za drugim nikako neće zadovoljiti Kragujevčane, već samo predstavljaju dodatni pokretač da se nastavi dalje istim pravcem.

"Trofej u Kupu Srbije je nama bio cilj. Možda početak nije bio idealan, zbog objektivnih razloga. Možda su neki rezultati u dosadašnjem toku sezone bacili u nedoumicu druge kako da gledaju na nas. Bili smo daleko od neke željene angažovanosti, a to drugo poluvreme u meču protiv Barselonete pokazalo je put kojim želimo da idemo".

Traženje prave forme do finalnog turnira u Dorćolu, možda je uticalo da se Radnički ne svrsta u ulogu glavnih favorita za trofej, ali niko nije smeo unapred da potceni ili otpiše aktuelnog šampiona Srbije.

"Ne, ne mislim da nas je iko potcenio, ja te momke iz Novog Beograda izuzetno dobro poznajem i poštujem, sve su to fantastični igrači i veliki profesionalci. Gubili smo sa 0:3, vratili smo se u igru i došli do preokreta, a kako se utakmica bližila kraju oni su bili sve nervozniji, a mi rasterećeniji, što smo na kraju krunisali osvajanjem trofeja. Možda su drugi sumnjali u naš kvalitet i naše ambicije, ali mi nismo. Naše ambicije su da idemo na sve trofeje, videćemo koliko je to moguće. Naša želja pred početak sezone je bila da osvojimo Kup, ali i da odbranimo titule prvaka u Jadranskoj ligi i domaćem šampionatu".

Stevanović je vrhunac dosadašnje karijere doživeo na Svetskom prvenstvu u Pragu ove godine, gde je osvojio zlatnu medalju sa juniorima Srbije, a u timu imao šestoricu igrača Radničkog. Na poslednjem spisku seniorske selekcije Dejana Savića našlo se pet igrača Radničkog, što dovoljno pokazuje kolika je koncentracija kvaliteta i potencijala prisutna u Kragujevcu.

"To je već na drugima da ocene, mi radimo na našim planovima koje smo zacrtali. Radimo kako smo zamislili, pred nama je jasan cilj i pravac rada. Ima tu i mnogo problema, ali naš cilj je jasan, a to je titula prvaka Evrope. Nadamo se da ćemo u godinama pred nama uspeti da ga ostvarimo. Ovi momci imaju lepu budućnost. U klupskom vaterpolu je osvajanje Lige šampiona najveće dostignuće, ništa drugo nas ne zadovoljava. Ova sezona u elitnom takmičenju je za nas velika škola,ona ne govori dovoljno o našem kvalitetu, već predstavlja organziacioni i svaki drugi izazov. Daleko smo od Fajnal ejta, ali daleko od toga da smo digli ruke u ovih preostalih osam kola. Želimo da poboljašamo sliku u odnosu na početak sezone".

Posle ozbiljnog jačanja Novog Beograda, podizanja kvaliteta Partizana i Crvene zvezde, sačuvane okosnice tima u Kragujevcu, javnost je domaće prvenstvo proglasila najjačim u Evropi. Ipak, rezultati koje srpski klubovi ove sezone postižu u Ligi šampiona pokazuju da je potrebno vreme da bi se donosili takvi zakjučci.

"Dobro ste rekli, javnost je tako očekivala, ja to nisam video u izjavama nijednog kluba. U Novom Beogradu su samo rekli da imaju najviše ambicije u svim takmičenjima. U našoj ekipi samo trojica-četvorica igrača imaju iskustva u Ligi šampiona, sa toliko debitanata neozbiljno je očekivati nešto više. Javnost je tako želela, ali suočavamo se sa velikim naporima, turnirsko igranje Jadranske lige, veliki broj utakmica, previše je to za sve ove ekipe. Ima premalo prostora za treninge između utakmica, što je preko potrebno ovim igračima. Jednostavno, dolazi do rezultata koji bacaju senku na celokupan rad. Domaći šampionat, za koji ne bih rekao da je najjači, ima dosta kvalitetnih ekipa, sa kojima su okršaji izuzetno zahtevni. Vojvodina i Šabac takođe imaju kvalitet i ne mogu da se potcene".

"NAJTEŽE JE BILO U TREĆOJ SEZONI, KADA SU POBEGLI LJUDI KOJI SU VODILI KLUB"

©StarSport

Uroš Stevanović je u Radničkom bez prestanka od 2013. godine i u Kragujevcu je prošao praktično sve što jedan trener može da prođe u karijeri. Prethodni projekat stvaranja moćnog tima, koji je osvojo LEN Kup Evrope i igrao finale Lige šampiona potpuno je propao. Klub je sa vrha pao na samo dno i krenuo od najnižeg ranga takmičenja. Ali Stevanović i Vasović nisu digli ruke, osetili su da postoji ogroman potencijal u mladim igračima i krenuli su da podižu Radnički iz pepela. Sada se o tome govori kao o neverovatnom poduhvatu.

"Najteže je bilo u trećoj sezoni, kada su ti ljudi, koji su vodili klub, pobegli. Ostali smo Jugoslav i ja, to je bila teška sezona, bez ikakve nadoknade. Situacija je u Srbiji bila daleko od nivoa vaterpola u svetu. Radnički se ugasio, nije bilo puno izbora, Partizan je tonuo sve dublje, Crvena zvezda je igrala u Zrenjaninu, Šabac je tek oformio ekipu, Novi Beograd nije ni postojao... Videli smo ogroman potencijal od te dece koja su počela da treniraju onda kada je napravljen taj prethodni veliki tim. Imali smo sve druge mogućnosti, gotovo nov bazen i fenomenalne uslove. U tom trenutku i Jugoslavu i meni je bilo najbolje da ostanemo sa ljudima koji su nas potom ispratili do cilja".

U teškim okolnostima sa kojima se klub u jednom trenutku suočio bilo je pomisli i za dizanje ruku od svega, bez obzira na ogromnu želju za uspostavljanje makar optimalnih uslova u klubu.

"Bilo je, posebno te 2016. godine kada smo igrali Letnju ligu i sa našom decom izborili plasman u Prvu B ligu. I pored svih obećanja koja su nam data, ništa nije ispunjeno. Sve se promenilo 2017. godine kada je tadašnji gradonačelnik Radomir Nikolić uveo klub u gradsku svojinu, izmirena su sva prethodna dugovanja i ispunjena sva obećanja".

Od ekipe iz prošle godine otišao je samo Strahinja Rašović, ali je okosnica sačuvana. Čak je i sjajni srpski reprezentativac bio odlučan da ostane i nastavi zajedno da radi na projektu Radničkog, ali je zajedno sa svima u klubu doneo odluku da pređe u Novi Beograd.

"Prevashodno, kada se pojavio ovako ambiciozan Novi Beograd, podignut je i kvalitet drugih klubova. Svi su se organizaciono digli, pomoć države, a pre svih predsednika Vučića, bila je nemerljiva. Nama nije bilo teško da zadržimo tim. Svi naši igrači, koji su imali ponude klubova da odu za veći novac su ostali. To je želeo i Strahinja Rašović. I ne samo da je želeo da ostane, već smo imali i usmeni dogovor da odigra još dve sezone. Ali, dobio je ponudu koja se ne odbija od Novog Beograda. Seli smo i pričali uz ručak, a onda zajednički došli do dogovora da je zbog njegove karijere najbolje da u tom trenutku prihvati ponudu", zaključio je Uroš Stevanović.