Terzić posle bronze: Osećam se dobro, ljudi treba da shvate da je svaka medalja uspeh

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije ponovo se okitila odličjem na Evropskom prvenstvu. Nakon poraza u polufinalnom okršaju protiv Turske, izabranice Zorana Terzića pokazale su karakter, izdigle se iznad šoka i u borbi za treće mesto savdalale selekciju Poljske rezultatom 3:1 po setovima. Prvo odličje za našu selekciju od 2023. godine donelo je preko potrebnu stabilnost novom talasu reprezentativki, a kormilar nacionalnog tima nije skrivao zadovoljstvo reakcijom ekipe.

Sumirajući utiske neposredno po završetku meča, trofejni stručnjak najpre se osvrnuo na sopstveno zdravstveno stanje, s obzirom na to da mu je u jednom trenutku tokom meča pozlilo, zbog čega je nakratko morao da se povuče sa klupe.
„Dobro, sve je okej. Nikakvih problema nije bilo“, kratko i u svom stilu poručio je Terzić.

U nastavku razgovora naglasio je da u današnjoj odbojci nijedno postolje ne sme uzimati zdravo za gotovo.
„Uspeh je svaka medalja. To ljudi treba već jednom da shvate i definitivno je tako. Možda će u neko skorije vreme uspeh da nam bude i peto, šesto ili sedmo mesto, ili prvo – zavisi sve od ekipe, od drugih ekipa i tako dalje. Trenutno je situacija takva. Ono što mene raduje jeste da smo samo jednu utakmicu na prvenstvu odigrali slabo. Nažalost, to je bila polufinalna. Sve ostalo smo igrali zaista dosta dobro. Ovu današnju mislim da smo odigrali i najbolje od svih utakmica. Držali smo neki ritam tokom cele utakmice, osim možda onih desetak poena kada mene nije bilo tu. Šalu na stranu, zadovoljan sam zaista ovom današnjom igrom.“

Razočaranje nakon polufinalnog okršaja bilo je veliko, pa je i sam selektor priznao da je strepeo pred duel sa izuzetno motivisanim rivalom koji je po svaku cenu želeo prekretnicu u međunarodnim okvirima.
„Moram da priznam, iskreno govoreći, da su me devojke iznenadile. Nisam očekivao, pošto je nama uvek negde u glavama zlato, zlato, zlato, kako god to već ide, i onda kada izgubiš polufinale – padneš. A Poljakinje su želele ovu bronzu više od ičega. One nisu uzele medalju već godinu i po, otprilike. Mislio sam da će zaista biti mnogo, mnogo teško da ih dobijemo danas. Međutim, devojke su me demantovale. Odigrale su mnogo bolje nego juče, hvala Bogu. Gore nije ni moglo. I pobedile su. Srećni smo i zadovoljni.“

Za podmlađeni sastav Srbije, u kom su mnoge igračice prvi put preuzele nosilačke uloge na velikom takmičenju, ova bronza predstavlja neprocenjivu školu i odskočnu dasku za predstojeće izazove.
„Mnogo je značajna. Zaista, zaista mnogo, jer te devojke moraju da shvate prvo jednu stvar – da medalje ne dolaze tek tako, same od sebe. One su uglavnom gledale na televiziji kako su Maja, Tijana, Brankica, Raša i to društvo osvajale medalje. Njima je to izgledalo kao da je lagano. Sada treba da vide kako to izgleda i da vide da nije lako, s jedne strane. A s druge strane, mnogo je dobro kada osvoje medalju, baš zbog toga što dobiju na samopouzdanju i vide da mogu. Sada je naše da im od te dve varijante nađemo neku sredinu, koja nije ni na jednu ni na drugu stranu. Ali to je već naš deo posla.“

Kada se podvuče crta pod čitav šampionat, jedina prava žal ostaje za slabijim izdanjem u polufinalu, gde je splet okolnosti i pritisak prepune dvorane u Turskoj presudio našoj selekciji.
„Vrlo je prosto. Ja sam juče posle utakmice to rekao, a posle današnje utakmice još sam sigurniji u to. To je bila naša najlošija utakmica u dugo, dugo godina na Evropskom prvenstvu. Mislim da još od 2009. nismo odigrali lošiju utakmicu na Evropskom prvenstvu. Pogodilo se nekoliko loših stvari. Pogodilo se da te nove igračice, koje zaista nikada nisu osvajale, igraju polufinale u Turskoj pred ne znam koliko hiljada ljudi. Pogodilo se da je Tijana odigrala nešto slabije. Bože moj, i ona je čovek, nije Supermen, naravno, i njoj se to dešava. Kada se sve to uzme u obzir, normalno je da smo izgubili. Nema tu sada priče šta je falilo, neki igrač i tako dalje. Igrači jesu nedostajali, nažalost, pogotovo srednji blokovi. Meni ogromno žaljenje ostaje za tim. Minja, Hena i sve druge su zaista odradile svoj posao fenomenalno, ali mislim da bismo bili mnogo jači još sa Majom Aleksić u našem timu.“

Uprkos svim preprekama, povratak kući sa medaljom oko vrata donosi preko potrebne bodove na svetskoj rang-listi i mir pred naredne reprezentativne akcije.
„Ja se vraćam zadovoljan, apsolutno. Ne samo zbog medalje, nego i zbog načina na koji smo je osvojili, protiv jedne zaista dobre ekipe Poljske. Značiće nam to mnogo i za FIVB rang-listu, za kvalifikacije za Olimpijske igre i tako dalje. I zbog toga jesam srećan. Naravno, i zbog medalje. Srećan i zadovoljan ja sigurno jesam“, zaključio je Terzić.