Svetski šampioni anestezirani, Granados neumoljiv: Splićani bez ideje u Beogradu

Isparčali su odgovorni vaterpolo sezonu, osmislili trodelni kalendar – klupske, reprezentativne, pa klupske akcije – i još kada je predstavljeno kako će sve izgledati, najblaže rečeno bilo je diskutabilno. Beogradski večiti derbi potvrdio je da je pauza i te kako uticala na igrače koji nisu dobili pozive u državne timove, a drugačije se, ali ne u pozitivnom smeru, iodrazila i na one koji su tri meseca bila pod tenzijom. Barem kada je reč o onima što su se borili za medalje na planetarnom i kontinentalnom šampionatu.

Hrvatska se okitila evropskim srebrom i svetskim zlatom, a Jadran iz Splita može da se podiči sa sedmoricom na najvišem stepeniku pobedničkog podijuma u Dohi, plus sa srebrnim Lukom Bukićem, koji bi bez ikakve dileme bio deo postave na Svetskom prvenstvu da nije bilo povrede. Ali, sve to ostavilo je trag na reprezentativcima, bili su isceđeni u Beogradu, apsolutno ništa nisu bili u stanju da promene protiv u bazenu protiv Novog Beograda – 15:11.

Jadran je jednostavno bio neprepoznatljiv u glavnom gradu Srbije. Nije to bila ni bleda senka onog tima koji je jesenas sa svima da se nosi, osim sa Ferencvarošem. Svi su se utopili u sivilo, ni Jerko Marinić Kragić, najbolji strelac Lige šampiona i jedna od udarnih igala hrvatske reprezentacije, nije uspevao da se izbori sa čuvarima iz novobeogradskog kluba u prvom poluvremenu. Jednostavno, kompletan napad je zatajio, a dvostruki evropski šampion nije sklopljen tako da mu je odbrana glavni adut.

Za čitavo prvo poluvreme Novi Beograd primio je samo dva gola. Jedan je spakovao Loren Fatović i taj pomalo ide na dušu čuvara mreže Lazara Dobožanova – u nastavku drastično popravio utisak – dok je drugi dao Matijas Biljaka u finišu druge deonice. Između je postojao samo jedan tim. Daleko bolje delovao je srpski šampion, nisioci su, iako takođe mahom jednako vreme proveli u selekcijama, bili svežiji, vukli su racionalnije poteze i praktično zatvorili sve prilaze golu.

Situacija se delimično promenila u nastavku, Jadran je prodisao, međutim, šest golova deficita gotovo da je nemoguće nadoknaditi protiv tima kalibra kakav je Novi Beograd. Naročito kada je u dobrom delu meča sevalo sa svih strana. Jer, ne samo da su Alvaro Granados i kapiten Filip Filipović, igrači koji imaju najveći uticaj na igru ekipe uz Nikolu Jakšića, bili raspoloženi, nego veliki srpski talenat Vasilije Martinović i Miloš Ćuk, koji se zalečio tokom reprezentativnih akcija.

Pitanje je da li bi Jadran i uhvatio kakav-takav priključak i bio iole konkurentan da među stativama nije bilo minijatura golmana Mate Anića. Na Svetskom prvenstvu u Dohi je bio junak Hrvatske u penal-serijama, a u beogradskom dvoboju je u nekoliko navrata vadio kestenje iz vatre, skidao zicere i došao do dvocifrenog broja odbrana još sredinom trećeg kvartala. Bio je jedina svetla tačka splitkog kluba.

Sve u svemu, još jednom od derbija nije bilo ništa. Jadran je na startu četvrtfinala Lige šampiona – druga faza takmičenja, svaki tim igra šest utakmica u grupi – tek nešto bolje prošao od kragujevačkog Radničkog u srpskom šampionatu. Očigledno da je Novi Beograd pronašao put i način da brzopotezno oporavi reprezentativce. A, ima i do kvaliteta. Individualnog. Alvaro Granados ponovo je bio dominantna figura, dao je šest golova i sasvim moguće da će kada se završi prvo kolo biti prvi strelac elitnog takmičenja.

LIGA ŠAMPIONA – DRUGA FAZA (ČETVRFINALE)

GRUPA A

Petak

Pro Reko – Marselj 15:8

Novi Beograd – Jadran Split 15:11

GRUPA B

Subota

Barseloneta – Breša 12:8

Ferencvaroš – Olimpijakos 11:9