Svetski fenomen Hrvatska i finale kao stvoreno za golmane

Čuvena zlatna mađarska generacija je s kraja prošlog i početka ovog veka tri puta uzastopce bila pobednik Olimpijskih igara. Srbija ih je dva puta zaredom na njima bila na najvišem stepeniku i tri godine niko ništa nije mogao mašineriji Dejana Savića, bez obzira gde su bili instalirani bazeni i koje takmičenje se igralo. A, po jednom parametru Hrvatska je u vaterpolu svetski fenomen.

Za dve decenije održano je čak 11 planetarnih šampionata i Hrvati su čak deset puta bili među četiri najbolja. Samo na Svetskom prvenstvu u Fukuoki nisu ušli u polufinale. U Dohi će u džep staviti osmu svetsku medalju, nepoznanica je samo kog sjaja. Pred veliko finale (15.30) pitanje je samo da li će Italija moći kao Srbija ili će se ponoviti Budimpešta i Melburn.

Hrvatska je u poziciji da treći put postane svetski prvak, već drugi put u manje od mesec dana igra za titulu – bez kontinentalne ostala sredinom januara u Zagrebu – a sada joj protivnik daleko više ‘leži’. Španci su im rak-rana, ne i Italijani. Tu je situacija obrnuta, dijametralno suprotna. Italijane su dobili u finalu kontinentalnom šampionata kada su ga prvi put organizovali, takođe i na Olimpijskim igrama u Londonu za prvo zlato. Zatim dva puta u Barseloni – za svetsku i evropsku bronzu. Šlag na torti je polufinale u Splitu.

Sve velike utakmice pripadale su Hrvatima, na tome mogu da temelje optimizam. Od Italijana su poslednjih godina gubili samo u ranijim fazama takmičenja ili Svetskoj ligi i Svetskom kupu, a utakmica u Dohi biće kao stvorena za golmane.

Iza Marka Bijača je ponovo više nego dobar turnir. Odbranjenim petercima srozao je samopouzdanje srpskim vaterpolistima u četvrtfinalu, pogurao Hrvatsku do borbe za medalje i tamo u osnovnom delu meča protiv Francuske zabeležio dvocifren broj intervencija. Krucijalno bi za ekipu Ivice Tucka moglo da bude kakvu partiju će pružiti čuvar mreže Olimpijakosa i u kolikoj meri će mu poći za rukom da osujeti pokušaje svestranog Edoarda di Some i najboljeg italijanskog igrača – Frančeska di Fulvija.

Frančesko di Fulvio (©Reuters)

Nemali broj puta je Frančesko di Fulvio igrao loše utakmice, imao enroman broj promašaja. Znao je da povlači nerezonske poteze, čak i po sedam puta da raspali sa distance, međutim, jedna dobra lopta dovoljna mu je da reši utakmicu. Tako je bilo protiv Grčke u četvrtfinalu, kada je u finišu isplivao kontru i izborio peterac, koji je realizovao Andrea Fondeli, da bi se u poslednjem minutu digao posle faula i rasparao mrežu.

Trenutak nepažnje skupo bi mogao da košta Hrvate, a posebnu pažnju moraće da obrate i na supertalentovanog Frančeska Kondemija. Prešao je iz Ortiđe u Pro Reko, usavršio igru pod komandom Sandra Sukna i igra odlično na turniru u Dohi. Daje golove, asistira, puni sve kolone… U polufinalu sa Španijom opetertio je Alvara Granadosa, primorao ga da napravi peterac, kao i nešto kasnije Alberta Munarisa. Sličnog oigrača Ivica Tucak ima u Marku Žuveli.

Ante Vukičević (©Reuters)

Izdanak dubrovačke fabrike pravi je univerzalac, sposoban da ugrozi protivnika i šutem sa distance, ali i spuštanjem kod stative. Veliku dubinu daje Hrvatskoj u napadu, kao i bek Rino Burić, koji će često uplivavati na drugog centra i praviti pometnju pred golom Marka del Lunga. Upravo će od njega, kao i od Marka Bijača, mnogo toga zavisiti. Na najvećim iskušenjima biće kada se sa vode budu dizali i potezali Jerko Marinić Kragić, Konstantin Harkov i Loren Fatović.

Što se tiče golmana su barabar. Takođe i na zgodnoj strani, manje-više gledajući i celu spoljnu liniju. Prednost Hrvatske biće centri – Luka Lončar i Josip Vrlić. Sidraši su najslabija tačka Italija, bitke na dva metra lomiće finale.

SVETSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U DOHI:

Subota

FINALE:

15.30: (1.85) Italija (6.50) Hrvatska (2.55)

MEČ ZA BRONZU:

Španija – Francuska 14:10

MEČ ZA PETO MESTO:

14.00: (1.90) Grčka (6.50) Srbija (2.45)

MEČ ZA SEDMO MESTO:

Crna Gora – Mađarska 14:14, petercima 2:4