Svetski, a naš - uživajmo dok traje

Polako ponestaju reči kada se opisuje ono što radi na terenu Marko Podraščanin. Srednji bloker vrhunske klase, rekorder po broju utakmica u dresu Srbije, ikona u italijanskoj odbojci... Od sinoć u biografiji piše i - klupski evropski šampion.

Definitivno bi bila greota da je ovakav igrač u nekom trenutku podvukao crtu, a da u vitrinama nije bilo evropske klupske titule. Pravda je zadovoljena - pa je Srbin sinoć podigao trofej i to kao kapiten Trentina. Jedno od najlepših večeri u karijeri, zapravo u životu. Imaće u budućnosti dupli razlog da slavi 5. maj - jer pored toga što je njegovoj ćerki Mili rođendan, sada je to datum i kada je došao do prvog pehara u Ligi šampiona.

Sve se podesilo kako je želeo - odigrali su odlično svi njegovi saigrači, funkcionisao je Trentino kao mašina, taktiku je odlično pripremio trener Fabio Soli, Podraščanin je osvojio poslednji poen i na kraju podigao šampionski pehar. Ovo je bilo treće finale za Marka u dresu istog tima, pre toga je jednom do istog stepenika stigao sa Peruđom. Tek iz četvrtog puta popeo se na tron.

Bio je strpljiv. Verovao je u uspeh. Uz mlađe igrače kao da je stalno pio eliksir i godine brojao unazad. Sinoć je već na startu utakmice pokazao koliko njegovo prisustvo znači Trentinu. Znao je koliko je bitno otvaranje, jer je u prošlosti upravo početni čin određivao dalji tok meča. Pet poena je uzeo u prvom setu - to je fantastičan učinak za srednjeg blokera. Postavio je dva bloka, uspešno završio još tri napada i u velikoj meri uticao da i saigrači krenu njegovim stopama. Kao najiskusniji preuzeo je odgovornost, otklonio je početne stege i poveo ekipu ka trijumfu.

(CEV)

Meč je okončao sa osam poena, od toga pet iz bloka. Namestilo se da baš on i završi utakmicu - poslednji blok bio je samo šlag na već napravljenoj torti. Bacio se na kolena i radovao kao dete. Bio je to trenutak koji je sanjao godinama... Priželjkivao je da se desi, ali niko nije mogao da mu garantuje da će stvarno do njega i doći.

Bolni su bili porazi u prethodnim finalima, a kako su godine prolazile šanse za titulu su postajale sve manje. Marko je znao da na kraju ove sezone napušta Trentino - rekao je da će ostati u Italiji, ali je pitanje da li će novi tim biti na takvom nivou da će ponovo biti moguć napad na najvredniji evropski pehar... Bio je svestan kakvu šansu ima sada sa Mikjeletom, Lavijom, Sbertolijem... Bila je to definitivno prilika koja nije smela da se propusti.

Kraljevski oproštaj Podraščanina! Prva evropska titula u džepu, rastanak nije mogao biti lepši

Godina ispunjena emocijama za Podraščanina: Rastanak sa Trentinom, pa poslednje reprezentativno leto

Prošle sezone isti tim je bio šampion Italije, a na početku ove takmičarske godine čini se da je igrao još bolju odbojku. Dugo je Trentino bio prvoplasirani tim u Italiji, a onda je u najnezgodnijem trenutku doživeo peh, koji mu je poremetio mnogo toga. Povredio se dizač Sbertoli, bez njega je bilo veoma teško igrati plej-of. Izgubio je Markov tim polufinale od Monce i to u majstorici, iako je vodio 2:0 u seriji. Posle toga je poražen od Milana u duelu za treće mesto. Nisu momci iz Trenta imali sreće, ali...

Fortuna se okrenula, pa su sinoć ipak na najlepši način završili sezonu. Bilo je to treće finale Lige šampiona za Trentino u poslednje četiri godine. Dva puta im je na žulj stala Zaksa, ali treći pokušaj bio je dobitan. Savladali su Jastrežebski, ekipu koja iza sebe ima sjajnu sezonu. Sinoć im Poljaci nisu mogli ništa, sem da pruže ruku i čestitaju već posle tri seta. Zanimljivo, jedna stvar povezuje ova dva tima. I Jastrežebski je isto bio na korak do titule prošle sezone, ali izgubio je od Zakse.

(CEV)

Marko Podraščanin je odigrao poslednji meč za pamćenje i tako završio četvorogodišnji mandat u ovoj opremi. Posle Lubea i Peruđe, dobio je kapitensku traku i u Trentinu. Igra u Italiji već 17 godina, a šampion je bio sa sva tri kluba - dva puta u dresu Lubea i po jednom kao član Trentina i Peruđe. Uzimao je kup tri puta u ovoj zemlji, šest puta Superkup...

Osvajao je Čelendž kup, bio je dva puta blizu pobede i na Svetskom klupskom prvenstvu, a sinoć je došao do najznačajnijeg klupskog trofeja.

Sve što je uradio je za divljenje. Kad god bude rekao da je kraj - završiće se svakako jedna neverovatna priča. Iako je na putu bilo trenera koji su još pre neku godinu mislili da je njegovo vreme prošlo - Marko je pokazao da su se grdno prevarili. Sija i dalje ta zvezda. I sijaće...

(CEV)

Sada na red dolazi nacionalni tim. U dresu sa grbom Srbije Podraščanin je dva puta bio šampion Evrope, uzeo je zlato i u Svetskoj ligi, ima bronzanu medalju sa SP, plus još tri bronze sa EP... Jedan je od onih koji je uvek bio tu za reprezentaciju. Nije pričao o umoru, povredama... Bio je isti i kada se pobeđivalo, a i kada su gubilo. Bio je presrećan posle velikih pobeda, a ujedno nije imao nikakve izgovore posle teških poraza... Bio je i ostao pravi primer za sve.

Čini se da u Srbiji mnogi nisu ni svesni veličine nekih sportista koji su im tu pred očima. Kada se budu povukli i bude prošlo nekoliko godina, onda će se sigurno izvlačiti brojke i prepričavati šta smo nekada imali. Neke nove generacije će se upoređivati sa starim i nikad neće biti dovoljno dobre.

A zapravo ne treba čekati ta vremena, već treba sad uživati u sadašnjosti, u onome što Marko Podraščanin predstavlja i demonstrira. Ima 36 godina, činjenica je da neće još dugo igrati. U reprezentaciji će biti još samo ove godine... Polako se bliži i taj oproštaj.

Svetskog, a našeg - Marka Podraščanina.

Pa, uživajmo dok traje.

PIŠE: Miljana ROGAČ