Svanulo i Zerenu, Aleksandra Uzelac surovo iskrena: Sad se lakše diše...

Kada je Zeren kupio mesto od Čukurove, ispunio je san da postane član elitnog društva kakva je Sultanlar liga. Overena viza administrativnim putem za "zelenim" stolom umesto na terenu, kao da je klubu iz Ankare nametnula ulogu favorita. Međutim, debitantsku sezonu u najjačem takmičenju u Turskoj otvorio je sa četiri vezana poraza. Javnost je pomalo i bila razočarana ostvarenim rezultatima, ali konačno je svanulo i ambicioznom kolektivu.

Glavne zasluge za prekid crnog niza otišle su baš na adresu srpskih odbojkašica. Ništa neuobičajeno, pošto su i uoči premijernog nastupa Aleksandra Uzelac i Brankica Mihajlović dočekane sa statusom velikih zvezda. Postavljalo se samo pitanje trenutka kada će se efikasne partije odraziti na epilog utakmica.

U međuvremenu se i dogodilo ono što je Zeren priželjkivao. Pronašao je način da se pomeri sa nule. Naprasno je katastrofalan niz zamenjen izdanjima koji su doprineli trijumfima u poslednje dve runde. Prvo je u dramatičnom meču nadigran Aras (3:2), dok je potom savladan i Kuzejboru (3:1). Koliko se olakašanje osetilo među uzdanicama trenera Stevana Ljubičića otkrila je u razgovoru za Mozzart Sport upravo jedna od predvodnica, Aleksandra Uzelac.

"Posle poraza na red su došle i pobede. Sada se lakše diše. Bilo je baš teško na početku. Osim neuspeha, morale smo da se suočimo i sa kvalitetom protivnika. Igrale smo već na startu protiv Ezačibašija, Vakifbanka i Galatasaraja, koji su ujedno pretendenti za titulu. Možda smo niz prekinule u duelima sa nešto slabijim rivalima. Ipak, važno je da smo ispunile ono što smo planirale", istakla je Aleksandra Uzelac.

Čak ni (ne)objektivna predviđanja da će učinak da bude bolji nisu uticali na stvaranje dodatnog pritiska ili gubitak vere da se nalaze na željenoj stazi.

"Očekivale smo da krenemo nešto lošije zbog renomea protivnika. Samim time smo posmatrale te utakmice kao test da vidimo gde se nalazimo i na čemu moramo da radimo u narednom periodu. Naravno, sve sa zadatkom da unapredimo igru. Pozitivno je bilo da smo na osnovu mečeva mogli da dobijemo realnu sliku naše forme. Štaviše, nismo ni prikazale toliko loše partije. S druge strane, odlično smo i trenirale. Zato i nismo sumnjale da ćemo se izvući posle poraza".

(© OK Zeren)

Ključan u procesu bio je prvenac.

"Okršaj protiv Arsa bio je bitan zbog samopouzdanja. Kada smo u nekom momentu gubile 2:1 u setovima i 14:7 u četvrtom, nismo planirale da olako odustanemo. Doduše, vrzmazle su se misli po glavi da li ćemo stvarno da vežemo i peti poraz. Na kraju smo napravile preokret, pokazavši da možemo da se borimo sa svima".

Porasle su sada i ambicije... Karika Zerena ne može da obeća trofej, ali se u nastavku nacionalnog prvenstva nada ravnopravnoj borbi.

"Cilj je plasman u plej-of. Treba samo vremena da se uigramo kao tim. Nismo još uvek na maksimumu, tek u predstojećem periodu očekujemo da pokažemo šta i koliko možemo. Prva sezona u najboljem rangu je specifična. Svi znamo koliko je takmičenje u Turskoj kvalitetno i jako. Napravile smo u međuvremenu osnovu, ujedno i dobile motiv da još više radimo".

Pored scenarija koji se ponavljao u megdanima sa istanbulskim gigantima, Aleksandra nije mogla da se otme utisku da je gotovo u svakom od kola igrala protiv sunarodnica. "Tradiciju" je načela Jovana Brakočević Kancijan, a onda su se nastavili mali derbiji sa Tijanom Bošković, Jovanom Stevanović, Katarinom Dangubić i Biankom Bušom, uz susret sa bivšim selektorom Đovanijem Gvidetijem.

"Baš mi je bilo drago da vidim brojne srpske odbojkašice. Potpuno drugačija situacija u odnosu na prethodno iskustvo u Brazilu. Zanimljivo je da se međusobno nadmećemo i nadigravamo. Uvek bude prijatno da se vidite sa nekadašnjim ili aktuelnim reprezentativnim saigračicama. Najlepši deo je posle mečeva, pogotovu kada bude prilike da se malo družim i ispričam sa njima".

Posebnu zahvalnost duguje i klupskoj saigračici.

"Ne mogu da opišem koliko mi znači što je Brankica Mihajlović sa mnom od prvog dana u Zerenu. Prihvatila me je kao da se znamo deset godina, a zapravo smo se upoznale tek u Turskoj. Deli mi savete, uvek je uz mene. Na kraju se ispostavilo i da dosta vremena provodimo zajedno. Otvorena je za priču, pa mogu da joj se požalim ako me bilo šta muči. Kako profesionalno, tako i privatno. Upravo je na taj način i potvrdila ljudske kvalitete".

(© OK Zeren)

A osvrnula se i na još jednu osobu iz otadžbine.

"Ništa mi ne pada teško kada mogu da računam i na srpskog trenera Stevana Ljubičića. Pre svega, zbog poznavanja istog jezika je i bolja komunikacija na relaciji između igrača i stručnog štaba. Definitivno mi znači da se međusobno razumemo zbog čega je proces prilagođavanja umnogome drugačije nego da je stranac na klupi".

Ne krije da se upravo zbog srpske kolonije odavno aklimatizovala na život u Turskoj.

"Slično je kao kod kuće! Baš mi se sviđa Ankara. Nije mi bilo neophodno previše vremena da se naviknem. Tu je Brankica, uz ostale naše predstavnike. Nemam osećaj kao da sam u inostranstvu".

Iako se rado seća iskustva iz brazilskog Fluminensea, presrećna je da je iza sebe, između ostalog, ostavila i naporna putovanja.

"Kako je većina klubova iz Istanbula, sada često idem i autobusom na utakmice. Slična situacija se nije događala u Južnoj Americi. Zanimljivo je i uporediti šampionate. Oba su izuzetno jaka i kvalitetna. Imajući u vidu da u Turskoj igraju poznatije odbojkašice nego u Brazilu, čini mi se da je i moja motivacija na višem nivou. Međutim, u prvi plan bih istakla putovanja kao olakšavajuću okolnost", zaključila je Aleksandra Uzelac.

(© CEV)