Srpski vaterpolo ima perspektivu: Mišović "spustio roletnu", Martinović izrešetao Hrvate

Kada Dejan Savić kaže da je sve pod kontrolom i da nema razloga za brigu, jer srpski vaterpolo ima perspektivu, nađe se još po koji skeptik. Ali, ko je odvojio oko i ispratio igre juniora na Svetskom prvenstvu u Pragu, bez trunke razmišljanja će klimnuti glavom na tu konstataciju. Srbija ima blistavu sadašnjost i svetlu budućnost. 

Seniori - olimpijski šampioni. A, juniori? Oni u češkoj prestonici jurišaju na svetsko zlato. Ali, od medalja u mlađim katergorijama bitnije je šta će senirska reprezentacija dobiti od ovih mladih Delfina i ima li tu materijala. I te kako,samo biće potrebno vreme da stasajub i uvere selektora Srbije da zavređuju mesto među 12 ili 13 igrača u A reprezentaciji (u zavisnosti je li reč o Olimpijskim igrama ili Svetskom prvenstvu i Evropkom šampionatu). 

Potopila je juniorska reprezentacija Srbije u Pragu selekciju Hrvatske (12:10) i plasirala se u polufinale Svetkog prvenstva. Sve je bliža Delfinima nova medalja, a neki od njih osvarivanju snova - nastupu u seniorskom državnom timu. Imali su najkvalitetniji juniori tokom leta priliku da rade sa zlatnom generacijom srpskog vaterpola, da pokupe nešto čarolije od Prlainovića, Pijetlovića, Filipovića, Aleksića, Mitrovića, Mandića i ostalih momaka. 

Na Svetskom prvenstvu ta škola daje rezultate, ali i to što ove momke Uroš Stevanović poznaje u dušu. Radnički, Crvena zvezda, Partizan, Novi Beograd i Vojvodina, svi oni doprineli su rezultatu u Pragu, jer su treneri najvećih srpskih vaterpolo klubova danonoćno radili na razvoju momaka koji bi u Los Anđelesu 2028. godine trebalo da budu predvodnici Srbije. 

Reprezentacija Hrvatske dobila je lekciju na turniru u Puli od Srbije, dobila ju je i u Pragu na Svetskom prvenstvu. Vreme je da se mladi Delfini navikavaju na “El klasiko”, da steknu rutinu pobeđivanja, jer ove okršaje će voditi na svakom velikom takmičenju. Srbija i Hrvatska su vaterpolo velesile, putevi će im konstantno biti ispreprepletani, a ništa bolje nego kada se još u nižim uzrastima rivalu “utera” strah u kosti. 

Pitaju se mnogi ko će to naslediti Gojka Pijetlovića i ko će postati prvi golman kada se penzioniše Branislav Mitrović... Danas su, možda dobili odgovor: Vladimir Mišović. Golman Crvene zvezde je imao neverovatnih 15 odbrana protiv Hrvatske i nagovestio je da bi u nadolazećim godinama mogli da ga gledamo u A selekciji. To je radio i tokom čitave prošle sezone. Bravurama je vadio Crvenu zvezdu, blistao je u Kupu Srbije, koji su crveno-beli osvojili, oprobao se i u LEN Kupu Evrope, a na Svetskom prvenstvu iz meča u meč potvrđuju da će Dejan Savić ozbiljno moći na njega da računa. 

Nije samo Mišović blistao. Naprotiv, kompletan tim Srbije izgledo je kompaktno, a u napadačkom segmentu igre dominirao je Vasilije Martinović. Momak rođen 2003. godine je u četvrtfinalnom dvoboju napunio mrežu Hrvata. Postigao je četiri gola i bio najefikacniji u našem nacionalnom timu.

Srbija je u jednom momentu imala i četiri gola prednosti, ali nije sve išlo kao po loju. Dosta dobro su se držali Hrvati tokom većeg dela susreta, uspeli su da uhvate priključak na kraju, priđu na minus dva golovima sa distance, ali je onda Vladimir Mišović “spustio roletnu”. I potopio snove Hrvatske o preokretu.

Hrvatska – Srbija 10:12 (1:3, 5:3, 2:3, 2:3)

HRVATSKA: Pavić (6 odbrana), Burburan 2, Čondić Kadmenović, R. Akrap 2, Babić, Stahor 1, Tomasović 3, D. Akrap 1, Penava, Trubnjak, Žuvela 1, Vukojević, Jurišić. 

SRBIJA: Mišović (15 odbrana), Branković 1, Stanojević 2, Pljevančić, Gak, Mitrović, Radulović 2, Milojević 2, Martinović 4, Gavrilović, Jakšić, Radović 1, Popadić.