Srpski borci na OI: Legija stranaca, čovek koji može da postane GOAT i devojka koja obećava

Od kada Srbija kao nezavisna država nastupa na Olimpijskim igrama, samo u Pekingu 2008. godine nijedan takmičar iz borilačkih sportova nije uzeo medalju. Negde se podrazumeva i već u startu računa da će se neki rvač, bokser, tekvondista, karatista ili džudista popeti na jedno od tri pobednička podijuma. Pogledom na istoriju učešća pod zastavom bivše države dolazi se do saznanja da je od Rima 1960. pa do Seula 1988. (ukupno osam uzastopnih Olimpijskih igara) predstavnik naše zemlje donosio jednu ili više odličja iz plemenitih veština. Do danas ukupno 34! Što samo potvrđuje tezu da su borci, uz vaterpoliste, naši najtrofejniji i najjači aduti.

Tako će biti i u Parizu gde će nas predstavljati 17 boraca. Najviše ima džudista - šest (Nemanja Majdov, Aleksandar Kukolj, Strahinja Bunčić, Marica Perišić, Milica Nikolić, Milica Žabić), zatim pet rvača (Stevan Andrija Mićić, Aleksandar Komarov, Georgi Tibilov, Mate Nemeš i Hetik Cabolov), te po tri boksera (Vahid Abasov, Natalija Šadrina, Sara Ćirković) i tekvondista (Aleksandra Perišić, Stefan Takov, Lev Kornev). Bio bi ovaj tim još i brojniji da karate nije povučen sa programa posle Tokija.

Ono što je posebno zanimljivo, i što pojedinima ozbiljno bode oči jeste podatak da od osam naturalizovanih olimpijaca, čak sedam stiže iz borilačkog esnafa (samo je veslač Nikolaj Pimenov iz druge branše).

U prethodnih nekoliko godina, još za vreme prošlog olimpijskog ciklusa su čelni ljudi naših Saveza odlučili da "posrbljuju" sportiste mahom iz Rusije i iskoriste nepovoljnu geopolitičku situaciju. U tom segmentu su prednjačili rvači kojima se takva politika relativno brzo isplatila pošto je u Tokiju Gruzin Zurabi Datunašvili osvojio bronzu i tako ne računajući košarkašicu Danijel Pejdž postao prvi strani sportista koji je osvojio olimpijsku medalju za Srbiju. Ove godine bi taj broj mogao da se poveća.

RVANJE: SRBIN KOJI NE ZNA SRPSKI, TRI RUSA I JEDAN OD BLIZANACA NEMEŠ

U Parizu će nas predstavljati pet rvača, što je rekord kada su u pitanju učešća od samostalnosti (i najveći broj u poslednjih 30 godina). U Tokiju je bilo četiri, u Riju tri, u Londonu tek jedan, a u Pekingu dvojica. Na poslednja dva nastupa su donete medalje. Davor Štefanek zlatnu i već pomenuti Datunašvili bronzu. Nema razloga da ne mislimo da taj trofejni niz ne može da se nastavi, tim pre s obzirom na skorije rezultate naših predstavnika.

Najveća snaga leži u Stevanu Andriji Mićiću, Srbinu iz SAD-a koji je rođen, obrazovan i rvački edukovan preko Atlantika. Po dedi vuče korene iz Bijeljine, iako je odrastao u Arizoni gde mu se porodica nastanila. Ne priča srpski, ali od malena gaji običaje iz zemlje svojih predaka kao što je slavljenje slave i ostalo. Za Srbiju nastupa od 2018. godine (u juniorskom dobu bio reprezentativac SAD) i do sada je najveći uspeh ostvario lani kada je na SP u Beogradu osvojio zlato čime je samo najavio ogromne ambicije u Parizu.

Sem toga ima i bronzu sa planetarnog takmičenja, kao i dve sa prvenstva Evrope uz srebro sa Evropskih igara 2019, to jest dva treća mesta sa Mediteranskih. Ovo će mu biti druge Igre, a u Tokiju je ispao odmah na startu. Nastupa u slobodnom stilu do 57 kilograma, a na borilište će izaći 8. avgusta od 11.30.

Njegov kolega u istoj disciplini samo višoj kategoriji (do 74 kg) biće Rus Hetik Cabolov. A malo je falilo da ne bude i da umesto njega u tim uskoči Iranac Ali Arsalan. Ipak, posle uložene žalbe, suspenzija je skinuta momku iz Vladikavkaza, bronzanom sa prošlogodišnjeg SP-a koji je usled greške u proceduri i propuštenog doping testiranja, bio u opasnosti da preskoči takmičenja na kojem kao i Mićić ima dobre šanse da se dokopa medalje.

Stevan Andrija Mićić (AFP)

Član je RK Partizan, za našu reprezentaciju nastupa od 2021. i ima i bronzu sa kontinentalnog šampionata u Zagrebu 2023. U opremi Rusije je čak bio planetarni prvak 2014, kao i pobednik Zlatnog gran prija 2018. Ima 32 godine i ovo mu je poslednja šansa da se domogne postolja na najvećoj sportskog smotri.

I dok smo tek ove godine postali konkurentni u slobodnom stilu, u grčko-rimskom smo već duže vreme ozbiljna sila. Dovoljno je reći da su od 2013. godine, naši rvači na svakom velikom takmičenju bili okićeni. Sada će ponovo deo tima kao i pre tri leta biti Mate Nemeš, brat blizanac Viktora.

Momak iz Sente je od 2021. do 2022. ostvario ono što je malo ko objedinivši titule svetskog i evropskog prvaka. Ipak, mnogi misle da je njegov "prajm" prošao, ima 31 godinu i očekivalo se da bude kandidat za medalju u Tokiju, međutim tada je razočarao ispadanjem u prvom kolu. Sada sa iskustvom, ali i ogromnim motivom dolazi u prestonicu Francuske, da pokaže svima da greše i na najlepši način zaokruži uspešnu karijeru. Učestvuje u kategoriji do 67 kilograma, a takmičenje otvara 7. avgusta u 11.30.

U isto vreme istog dana će na tatami izaći i srpski Rus Aleksandar Komarov (do 87 kg). U pitanju je 25-godišnji borac iz Sankt Peterburga koji predstavlja najnoviju akviziciju Saveza s obzirom da od ove godine nosi dres Srbije. I odmah je uspeo da u njemu postane šampion Evrope, a o kakvom talentu se radi govore i rezultati u mlađim uzrastima gde je konstantno osvajao svetske i evropske titule. Imaće debi na jednom ovakvom takmičenju tako da će za njegov nastup pre svega biti važna mentalna priprema. Kvalitet ima, bez sumnje. Inače, oženjen je bivšom srpskog rvačicom Nevenom Vulović sa kojom živi u Kragujevcu. Otud je i član Radničkog.

Poslednji deo rvačkog tima je Georgi Tibilov (23). Pogađate, još jedan Rus. U martu 2023. je pristupio srpskom timu i odmah uzeo dve medalje: bronzu sa SP u Beogradu i sa EP u Zagrebu. Nastupaće u kategoriji do 60 kilograma, 5. avgusta od 15.00 što znači da će probiti led.

DŽUDO: MAJDOV PRVO IME, DAME MOGU DA IZNENADE

Džudista će biti najviše. Rekordnih šest predstavnika, po tri u muškoj i isto toliko u ženskoj konkurenciji. Činjenica da se olimpijska norma u džudou najteže uzima s obzirom da je potrebno da u dve godine do Igara budeš među 20 na svetskoj rang listi, ovu brojku čini još impresivnijim dostignućem. Dosada su samo Slavko Obadov 1976. i Radomir Kovačević četiri godine kasnije uzimali medalje na OI i to bronzane.

Najviše nada se polažu u Nemanju Majdova, momka koji je drugi nosilac u kategoriji do 90 kilograma. Što će reći da je ozbiljan kandidat za samu završnicu. Kako i ne bi bio kada se radi o jednom od najboljih džudista na planeti. Ima tek 27 godina, a u riznici ima svetsku, evropsku, kao i titule na Grend slemu i Grand priju. Svim najjačim takmičenjima. Praktično mu ostaje još samo zlato sa OI pa da i zvanično postane najveći svih vremena (GOAT) što se tiče džudista, ali uopšteno i boraca u zemlji (sličnu priliku ima i rvač Nemeš).

Neverovatno šta je momak iz Istočnog Sarajeva sve prošao. Prošle godine je imao šestu operaciju kolena i bilo je pitanje da li će uopšte da nastavi karijeru, ali se on ne samo vratio, već i u Monpeljeu postao evropski prvak, i sada ima šansu da mu novi boravak u Francuskoj opet bude za pamćenje. Najavio je da u Parizu ide sa "krstom i mačem", ali i verom u Boga. Ima razočaravajuće iskustvo iz Tokija kada je ispao u prvom kolu, tako da sada može nešto da izvuče iz toga.

Debitant na Igrama će biti Strahinja Bunčić u kategoriji do 66 kilograma. Dosada mu je najveći uspeh bronza sa EP u miksu, dok je u pojedinačnoj konkurenciji dvaput bio peti. Biće ovo za njega veliko iskustvo.

Marica Perišić (MN Press)

Ne i za Aleksandra Kukolja, najiskusnijeg u našem timu. Biće mu ovo treće OI. Prethodna dva puta je stizao do osmine finala. Ima evropsku titulu i svetsko srebro, kao i nekoliko zlata na Grand prijevima i Grend slemovima uz najsjajnije odličje na Mediteranskim igrama. Ovo mu je možda i poslednja šansa da se domogne medalje na Igrama.

Kada je reč o damama, Milica Nikolić i Marica Perišić će drugi put zaredom biti deo najveće smotre. Sada će nastojati da prođu dalje od osmine finala. Potajno se u Perišićku (do 57 kg) gleda kao u nekoga ko može da napravi vredan rezultat. Uz sebe ima mladost, evropsko srebro i dva zlata na Grand priju.

Što se tiče pet godina starije Nikolić, ona će se nadmetati u kategoriji do 48 kilograma, ima bronzu na EP 2018, dok je na SP najviše bila petoplasirana. U ovoj godini je uzela srebro i bronzu na Grand slemovima.

Najstarija među njima je Milica Žabić, još jedna članica Crvene zvezde (uz nju to i Perišić, Majdov i Bunčić). Prvi put će biti deo ovakvog takmičenja, a zanimljivo je da je uporedo sa džudom trenirala sambu i bila najbolja na svetu u juniorskom uzrastu. Kada je reč o džudou, tu ima jedno zlato sa Grend slema iz 2022. Na kontinentalnim i planetarnim šampionatima se nije okitila odličjem, a nastup u Parizu će za nju biti nagrada za dobar rad.

Takođe, ova šestorka će učestvovati i u miksu, gde isto tako nisu bez šansi.

Više o žrebu pročitajte OVDE.

BOKS: SARA DA POKAŽE DA TALENAT POBEĐUJE NEISKUSTVO

Kod boksa stoji nesigurna sudbina oko pitanja da li će i u budućnosti biti deo olimpijske porodice. Dok se to ne desi, i ako se uopšte desi, bilo bi lepo da prvi put još od asova poput Slobodana Kačara ili Matea Parlova zasija neka olimpijska medalja na grudima sadašnjih generacija.

Nekada je to bila sigurica, ali ne više. Mada, Nina Radovanović je u Tokiju osvajanjem 5. mesta bila jako blizu. Sada će ono što ona nije uspela pokušati da ostvare Sara Ćirković, Natalija Šadrina i Vahid Abasov.

Reklo bi se da se poslednjih godina, amaterski boks previše oslanja na "uvozne" borce koji su Srbiji istini za reći doneli mnogo medalja.

Samo Abasov je kao Srbin postao evropski šampion 2022, kao i drugi na Evropskim igrama naredne godine. Kao uvertiru za Igre je osvojio bronzu na kontinentalnom prvenstvu u Beogradu u velter kategoriji dok će u Parizu nastupati u drugoj (do 71 kilogram). Prva borba mu je na programu 31. jula od 20.48.

Inače, biće ovo prvi put još od 2012. i Aleksandra Drenovka da će Srbija imati muškog predstavnika na OI.

Tu su jače dame. Počev od Nine pa sad do Natalije i Sare. Prva je ruskog porekla, iz Burjatije, od aprila 2020. nosi dres naše reprezentacije. Učestvovala je na brojnim velikim takmičenjima, a na Evropskim igrama u Krakovu je osvojila srebrnu medalju i vizu za Pariz. Takođe, na EP u Beogradu se okitila najsjajnijim odličjem tako da u vrhunskoj formi stiže na najvažnije takmičenje u životu. U ring ulazi 29. jula malo posle 11.00 u kategoriji do 60 kilograma.

Natalija Šadrina (MN Press)

Ipak, javnost u Srbiji najviše nade, ali i simpatija gaji prema Sari Ćirković, ultratalentovanoj bokserki za koju se predviđa da će vladati svojom divizijom (bantam) u godinama koje slede i to u profesionalnom boksu.

U roku od godinu i po dana je pokorila Evropu i svet. Krajem novembra 2022. trijumfovala je na Svetskom prvenstvu omladinaca u Benidormu i Srbiji donela medalju koja se čekala čak 23 godine. U novembru naredne godine uzela je još jedno zlato. Ovoga puta na Evropskom prvenstvu mlađih seniorki. A onda mart 2024. i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Italiji, gde je ostvarila normu. Za kraj tu je i zlato sa EP seniora u Beogradu gde je potvrdila koliko je jaka fizički i mentalno. Biće Pariz poseban test za devojku iz Bratunca, članicu BK "Obilić" iz Zvornika i istinsko čudo od bokserke koja mnogo obećava. I mnogo vredi.

U mlađim uzrastima se redovno kitila medaljama na velikim turnirima. Ne pamti ženski boks u Srbiji kada je imao jedan ovakav biser, zato nije ni čudo što je mnogi vide kao potencijalnu senzaciju iako ima tek 20 godina.

Izlazi na megdan 27. jula negde oko 15.45.

Više o žrebu pročitajte OVDE.

TEKVONDO: MLADOST NAJVEĆA SNAGA

Penzionisanjem velike šampionke Milice Mandić i padom u formi Tijane Bogdanović, srpski tekvondo je od sigurne medalje za kratko vreme došao do toga da strepi da li će uopšte imati predstavnika u Parizu. Na kraju su vizu izborili Aleksandra Perišić, Stefan Takov i mladi Rus Lev Kornev.

Teško da bilo koga od njih možemo da svrstamo među ozbiljne kandidate za odličje, ali ko zna, ovakva takmičenja uvek donesu nešto neočekivano. Ipak, mladost je ono što krasi pomenutu trojku s obzirom da zajedno jedva prelaze prosek od 22 godine života.

Inače, ovo će biti prvi put da će srpski tim biti brojniji u muškim takmičarima. Čak, štaviše prvi put još od Londona 2012. da neće samo žene činiti ekipu. Kad kažemo žene mislimo na Milicu i Tijanu koje su osvojile po dve medalje na OI i uradile dosta za dva života.

Sada će pokušati da bar polovinu toga dostignu Takov, Kornev i Perišićka.

Stefan Takov (MN Press)

Da krenemo od dame koja je lani bila prva na Evropskim igrama i Gran priju, dok u kolekciji ima i srebro sa SP-a i dve bronze sa EP-a. Ovu drugu je osvojila baš ove godine u Beogradu. Takmiči se u kategoriji do 67 kilograma, a prva borba joj je zakazana za 9. avgust od 09.00.

Što se muških tiče, za 19-godišnjeg Korneva će poseta Gradu svetlosti biti lepo iskustvo. Kako je on samo istakao, medalju cilja u Los Anđelesu 2028. Do tada će vredno raditi pod budnim okom trenera Dragana Jovića u TK "Galeb". Lepa stvar je što se već potrudio da nauči jezik. Treba još reći da jedva punoletni momak učestvuje u kategoriji do 58 kilograma, 7. avgusta od 09.10.

Sa druge strane, Takov već sa ozbiljnijim pedigreom dolazi pod svetla najveće pozornice. Lani je bio drugi na svetu, 2022. prvi u Evropi. I to tek što je ušao u seniorske vode. Što govori da u njemu čuči ozbiljan potencijal. Samo ostaje da vidimo da li će ga isporučiti već u Parizu.