Srpska rekorderka sa Tenesija izabrana na draftu: Kada Amerikanci nešto žele, oni to i ostvare...

Čvrsto su rešili Amerikanci da pokrenu profesionalnu ligu u odbojci za dame, ujedno je i poistovete sa nacionalnim prvenstvima u muškoj i ženskoj košarci, hokeju na ledu, bejzbolu i američkom fudbalu. Pronašli su investitore, uložili silan novac, obezbedili logističku podršku, a čak su ubedili i domaće igračice da budu deo debitantskog izdanja. Pored LOVB (League One Volleyball), koji će doživeti premijeru u januaru 2025. godine, gotovo u istom terminu će startovati i druga sezona PVF (Pro Volleyball Federation). Prethodno je u takmičenju, inače, osnovanom od kvoterbeka i osvajača Superboula Trenta Dilfera i odbojkašica Sesil Rejno i Lori Korbeli, održan i draft. Čuvenu lutriju, kao svojevrstan pandan NBA izboru, obeležila je i Srpkinja Nina Čajić (23)...

Ništa i neobično. Ime mlade Subotičanke se sa posebnom pažnjom izgovara u sportskim krugovima "preko bare". Do sada je kao udarna igla Tenesija na poziciji primača servisa obeležila nadmetanja najjačih koledža. Dugačka je i lista njenih dostignuća. Među pomalo neverovatnim dometima izdvojio se individualni učinak protiv Zapadnog Mičigena. Oborila je tada i rekord u modernoj eri Univerziteta, zabeleživši čak 42 poena.

Nina Čajić (© Privatna arhiva N. Čajić/Tenesi)

Može da se pohvali u biografiji i da je tek druga u istoriji Nacionalne asocijacije studentskog sporta (NCAA) koja je prebacila magičnu brojku od 40 u utakmici odigranoj u četiri seta. Verovali ili ne, samo je u jednom od perioda upisala 20 realizovanih akcija. Promovisana je odavno i u najveću zvezdu sopstvenog tima. Ne samo da je na vrhu liste poenterki (421), nego prednjači i po asovima (39). Koliko je dominantna, potvrđuje da je brojnim bravurama 480 puta donela radost saigračicama, odmah ispred Pejton Čapman, koja se istakla sa "svega" 259. Štaviše, superiornost se ogleda i da je na 24 od 26 mečeva imala dvocifreni skor.

Sasvim je onda uobičajena pojava da je bila prva Evropljanka izabrana na kompletnom draftu. Zavredela je na kraju da bude 28. pik u četvrtoj rundi, obezbedivši mesto u rosteru Indi Ignajt kluba.

"Nisam imala pojma do poslednjeg momenta da li ću da budem izabrana ili ne. Sve je počelo od utakmice kada sam ostvarila učinak od 42 poena. Treneri su čuli za mene, počeli i da se raspituju", istakla je Čajićeva za Mozzart Sport.

Nina Čajić (© Privatna arhiva N. Čajić/Tenesi)

Preliminarne i bezazlene razgovore sa američkim stručnjacima obavila je tek pre dva meseca.

"Krajem septembra i početkom oktobra su se javili prvi treneri. Postavljali su pitanja da li sam voljna da igram PVF, ali i kakvi su mi planovi po završetku koledža. Osim što su pohvalili moju igru u proteklom periodu, zanimalo ih je i da li sam već pričala sa drugim agentima".

Priznala je da se u međuvremenu javila i dilema. Poslednja godina studija grafičkog dizajna primorala je Ninu da prilikom odluke uključi sve raspoložive opcije.

"Razmišljala sam da se vratim u Srbiju. Kada se ukazala potencijalna prilika da ostanem, pričala sam i sa bratom Lukom. Imajući u vidu da je i on igrao odbojku u Americi, znao je iz iskustva čemu mogu da se nadam. Saznala sam preko njega dosta korisnih informacija, između ostalog, da sezona traje od januara do maja i da bih mogla da zaradim više novca nego za polusezonu u otadžbini ili Evropi".

Upoznala se potom i sa specifičnim procesom.

"Pravila u NCAA takmičenjima nalažu da ste automatski prijavljeni kada ste četvrta godina studija, pogotovu ukoliko ste zainteresovani da se pojavite na draftu. Zato i treneri zovu i vole da se raspituju. Ceo događaj sam gledala na Jutjubu. Onako najiskrenije, nisam ni znala čemu da se nadam. Pisali su mi tokom večeri i roditelji, brat, prijatelji… Nestrpljivo se čekalo. Na kraju se ispostavilo da sam odabrana od Indi Ignajta".

Veličinu uspeha shvatila je po sabiranju utisaka. Ipak, previše vremena da se čestito raduje nije ni imala zbog obaveza i dužnosti na dva fronta.

"Neverovatno je da sam pronašla mesto među samo 40 igračica. Prijavljeno je bilo puno dobrih odbojkašica, pogotovu domaćih. Pokazalo se da je koledž odbojka jako zanimljiva. Reč je o zaista velikoj sceni. Polako pokušavam da rešim papirologiju i dobijem radnu vizu zbog prelaska u Indijanu. Prethodno imam da odigram još nekoliko utakmica sa Tenesijem. Dakle, izborom se nije i zvanično završila avantura u jugoistočnom delu države".

Ne zna ni kakve bi aspiracije trebalo da gaji uoči priključenja novom klubu.

"Nemam nikakva očekivanja! Želim samo da unapredim igru. Naravno da sam svesna odlične prilike koja se pružila. Vodim se mišlju da se takmičim na vrhunskom nivou i vidim koliko brzo mogu da usvojim, eventualno i naučim neke nove stvari. Budućnost je isključivo u vezi sa odbojkom. Želim da živim od nje".

Oduševljena je i odjekom u javnosti. Kako LOVB-a, tako i PVF-a. Ubeđena je i da je pitanje trenutka kada će ambiciozni projekti preuzeti primat u odnosu na Stari kontinent.

"Naučila sam jednu stvar u Tenesiju. Kada Amerikanci žele nešto da postignu, oni će to i da urade. Imaju sjajne uslove, posebno finansije. Stekao se utisak da bi takmičenja mogla da dođu na nivo NFL ili NBA lige, uglavnom zbog bogatstva i izobilja benefita. Naredne godine bi trebalo i da daju konačan sud da li su stvarno uspeli u ostvarivanju zacrtanih planova".

Nina Čajić (© Privatna arhiva N. Čajić/Tenesi)

Prisetila se pred izazov i dana kada je zakoračila u ispunjenje američkog sna.

"Nisam razmišljala sve dok moj brat Luka nije otišao. On je stariji četiri godine. Govorio je da je odlična ideja, odnosno da postoji dosta mogućnosti i da ih treba iskoristiti. Znala sam i da u Srbiji nisam bila najbolji igrač. Nisam mogla samo tačno da pretpostavim šta mogu da uradim i koliki ću nivo odbojke da prikažem. Bilo je značajno da sam imala nekoga iz bliskog okruženja, a da je istovremeno prošao sličan proces".

Pre Tenesija, kalila se u Tausenu...

"Najpre sam bila na malom Univerzitetu blizu Baltimora. Više podseća na školicu, pošto nije ni učestvovao u većim takmičenjima. Nekako se namestilo da je sjajan izbor za tadašnji nivo odbojke. Kada sam već odlučila da igram profesionalno, agenti su napominjali da bi trebalo da nastupam u jačem takmičenju. Potvrdili su mi da su zadovoljni mojom, ne i igrom protivnika sa kojima sam se nadmetala. Poslednju godinu sam tako i odlučila da provedem u Tenesiju, koji je i deo jedne od najjačih konferencija".

Nema i dilemu da je povukla vizonarski manevar.

"Čim sam se prebacila u Tenesi, znala sam da sam dobila šansu da se istaknem. Sećam se i utakmice na kojoj sam osvojila 42 poena. Bila sam veoma ljuta zbog poraza u prethodnoj. Rešila sam da se iskupim za neuspeh. Pričala sam sa dizačem, jasno rekla samo mi daj lopte u napadu. Nisam ni imala pojma da sam zabeležila preko 40. Napravila sam prvi uspeh, a i sebi dokazala da mogu da igram baš dobro. Čak i kada sam ljuta".

Nina Čajić (© Privatna arhiva N. Čajić/Tenesi)

Uvidela je po dolasku i kakvu popularnost uživa ženska odbojka.

"Ne znam ni kako bih opisala šta sam zatekla i sa čim sam se suočila. Uslove koje dobijam kao sportista su fantastični. Od opreme, hrane, pune stipendije…. Ništa ne fali, plus imam i određenu finansijsku nadoknadu. Opet, koliko ljudi vole da prate odbojku, potvrđuje da su tribine uvek pune. Navijači dolaze gotovo na svaki meč. Na kraju je značajan i podatak da svaki koledž ima arenu sa 20 do 30.000 sedećih mesta".

S druge strane, bila je i pomalo nostalgična, pogotovu krajem kalendarskih godina.

"Kada je brat otišao, uvidela sam da mu je bilo teško. Međutim, napravio je ime od sebe, to mi je i bila motivacija. Kada sam opet ja sletela u Njujork, nisam znala šta se dešava. Bila sam uzbuđena, istovremeno sa prisutnom željom da se osamostalim. Javili se se u tom periodu i teški dani, nedostajanje porodice. Svi su slavili nešto u krugu bliskih ljudi, a ja sam zimi ostajala sama i čekala Božić. Podsećala sam u tim trenucima sebe, praktično se i bodrila, zašto sam došla u Ameriku. Naravno, sporadično su dolazili mama, tata, sestra i brat. Drago mi je i na koji sam način izgurala čitavu priču".

(© Privatna arhiva N. Čajić/Tenesi)

Poslala je i poruku svima koji se eventualno "lome" da li da krenu sada već utabanom stazom.

"U Srbiji nema baš uvek mogućnosti da se igra odbojka na vioskom nivou. Mogućnost da studiraš i igraš u isto vreme je fantastična. Ne znaš ni da li će ti nekada biti od koristi diploma. Sportska karijera je nepredvidiva, uvek postoji mogućnost i povreda. Upravo se u Americi nudi šansa za obrazovanje, što nije slučaj u Evropi. Svi koji žele da studiraju, a da ne napuste odbojku, treba da znaju da postoji puno škola, klubova. Svima preporučujem da dođu. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog doživljenog isksutva".

Dok polako misli preusmerava na PVF, stremiće i ka jednom od ciljeva.

"Želja je da odigram sezonu do maja, ali i da se izborim za mesto u reprezentaciji. Volela bih da igram za Srbiju".

Zato i ne razmišlja o ostalim ponudama.

"Do sada su se javljale i druge reprezentacije. Jedna od njih je Crna Gora. Međutim, znam gde sam rođena i odrasla. Samim time i za koji državni tim planiram da nastupam", zaključila je Čajićeva.