Srpska bajka u Lisabonu – Đorđić: Prvi put sam zaplakao; Kukić: Napravili smo čudo
Vreme čitanja: 10min | čet. 02.06.22. | 08:00
Tandem naših bekova za Mozzart Sport govorio o najvećem uspehu u karijeri, ali i ispisivanju istorije portugalskog rukometa. Petar: Ne mrdam iz Benfike, našao sam ovde svoj mir. Lazar: Oproštaj iz snova
Benfika je pobednik Lige Evrope. Ova vest na početku sezone mogla bi da bude realna kada je fudbal u pitanju, ali ko bi rekao da će lisabonski Orlovi da osvoje drugorangirano rukometno takmičenje na Starom kontinentu. Portugalci i rukomet, nekada nije išlo u istu rečenicu, ali ova zemlja sa Iberijskog poluostrva krupnim koracima ide ka evropskom vrhu.
Reprezentacija je prošle godine prvi put u istoriji izborila Olimpijske igre u Tokiju i to rušenjem moćne Hrvatske na Svetskom prvenstvu u Egiptu. Benfika je u konkurenciji nemačkih “ala” Magdeburga, Fuhse Berlina, francuskih Nanta i Tuluza, danskog Gudmea, poljske Visle, hrvatskog Neksea osvojila ovo takmičenje. Uz španskog golmana ruskog porekla, najkorisnijeg igrača (MVP) Sergeja Ernandeza, junaci Lisabona su srpski asovi, Lazar Kukić i Petar Đorđić. Odigrali su naši reprezentativci u crvenim dresovima Orlova sezonu iz snova, gazili sve, a na završnom turniru pred svojim navijačima podigli trofej, prvi u istoriji portugalskog rukometa.
Izabrane vesti
Tandem srpskih bekova postigao je 194 gola u Ligi Evrope. Petar Đorđić je sa 109 pogodaka na deobi prvog mesta u ovom takmičenju sa hrvatskim levim bekom iz Neksea, Halilom Jaganjcem.
Kakvo je čudo Benfika ostvarila govori podatak da su prošlog leta igrali dva kruga kvalifikacija, izbacili moćni Rajn Nekar Leven, kasnije izborili plasman u grupnu fazu, da bi eliminisali Tuluz i Gorenje u nokaut rundi i stigla do završnog tunira. U subotu je oduvana Visla Plock sa 26:19 u polufinalu, a onda je napravljen još jedan podvig u borbi za pehar, pobeđen je i Magdeburg, šampion sveta i budući prvak Nemačke (bod u poslednja tri kola mu treba za titulu i svrgavanje Kila s trona) posle 70 minuta drame u Altis arena – 40:39. Benfika je postala tek drugi klub koji nije iz Nemačke, osvajač ovog takmičenja. Skraćenjem Lige šampiona pre dve godine, Liga Evrope bila je nikad jača, zanimljivija, što daje još više značaj trofeju tima iz portugalske prestonice.
Posle nekoliko (ne)prespavanih noći, srpski tandem iz Benfike za Mozzart Sport govorio je o istorijskom uspehu.
“Više sam se pribojavao Visle u polufinalu. Poljski tim mi je bio i favorit na završnom turniru. Umalo je pobedio Kjelce u domaćem prvenstvu, a ovaj tim je možda i prvi favorit za titulu na F4 Lige šampiona. Finale je bilo nešto drugo. Kao što kaže Murinjo, finale se ne igra, nego pobeđuje. Bili smo opušteniji u borbi za titulu, autsajderi, nismo imali šta da izgubimo. Bog nas je pogledao na kraju. Magdeburg je cele sezone igrao konstantno, dobio je Barselonu u finalu Supergloba, pobegao Kilu šest bodova u Bundesligi. Počeli smo sezonu od kvalifikacija. Niko nije mogao da predvidi da ćemo doći do završnog turnira, a ne da ga osvojimo. Prošle sezone smo ispali već u kvalifikacijama. Ovo je neverovatan uspeh”, rekao je Petar Đorđić.
Kukić se nadovezuje na saigrača iz kluba i reprezentacije.
“Napravili smo pravo čudo. Kada sam pričao dan kasnije sa Petrom, tek shvatim šta smo uradili. Više smo se spremali za Vislu, znajući kakvu igru forsira naš rival u polufinalu. Nekako smo svi smatrali da imamo šansu protiv Magdeburga, da nam više odgovaraju, iako se radi o najboljem timu u Evropi i svetu. Nismo imali mnogo vremena ni da se spremimo za finale. Ujutru smo gledali rivala, analizirali ga, kasnije imali lagani trening. Naravno, trener Ćema nas je upoznao do detalja s rivalom. Fizički je Magdeburg bio jači, imao je više snage. Mi smo dali poslednji atom snage, umor nas je sustigao u finišu, jedva smo stajali na nogama. I navijači su nas digli kada je bilo najteže”.
Veber daje gol u finišu drugog poluvremena, činilo se da je kraj – da je Magdeburg na tronu. Ostalo su samo tri sekunde do kraja. Trener domaćeg tima Ćema Rodrigez zatražio je tajm-aut. Loptu je uzeo u svoje ruke šabački bombarder Đorđić, dodaje do pivotmena Aleksisa Boržesa koji uz zvuk sirene daje gol za produžetke. Činilo se kao uigrana akcija.
“Ćema je crtao jednu akciju, pa drugu, nismo znali uopšte da li je ostalo tri ili pet sekundi. I sudije su menjale odluku”, kaže Kukić, a Petar priznaje:
“Nije bio takav dogovor. Lopta je trebalo da ide do mena, da je šutnem. Morate u deliću sekunde da odlučite. Video sam krajičkom oka da je Aleksis podigao ruku. Morao sam brzo da reagujem. Imao sam soluciju da šutnem, ali koja je verovatnoća da postignem gol sa 18 metara? Dao sam mu brzu loptu, on je dobro reagovao, iz okreta izbacio loptu. Bilo je tu stresa, gledanje VAR-a, da li je isteklo vreme ili ne, da li je zgazio liniju ili ne. Mislim da sam video da je ipak lopta ušla u mrežu pre zvuka sirene. Rekao sam odmah: ‘Gol, gol, gol’”.
Petar Đorđić je imao peh na startu meča.
“Zabolelo me je koleno posle jednog šuta, počelo je da otiče. Nisam mogao da trčim. Odmarao sam dosta, u finišu sam stisnuo zube, morao sam”.
Ni Kukić nije bio bez problema:
“Imao sam grčeve u finišu, videlo se koliko su rukometaši Madgeburga bili fizički superiorniji. Njihov srednji bek Gisli Kristjanson je imao istu fintu u prvom i poslednjem minutu meča. Neverovatan je bio, nezaustavljiv”.
Petar je emotivno doživeo kraj meča.
“Prvi put sam zaplakao posle utakmice. Sve mi se skupilo. Bila mi je na tribinama porodica, supruga, deca, brat mi je stigao iz Nemačke. Bilo je baš emotivno, suze su same krenule, nisam to mogao da kontrolišem. Mnogi mi kažu da mi je ovo najbolja sezona u karijeri. Ne znam da li je baš najbolja, ali je bilo sigurno najduža. Rano smo krenuli s pripremema, igrali dva kola kvalifikacija. Onda je došlo to Evropsko prvenstvo. Dva puta u kratkom periodu sam dobio koronu. Malo sam potonuo posle svega što mi se dešavalo u Segedinu”.
Priznaje da je bio u “daunu” neko vreme.
“Pred prvi meč sa Ukrajinom na EP, saznajem da sam bio pozitivan, ali mi CRP nije bio visok, nisam bio zarazan, pa su mi dozvolili da igram. Dolazim na meč pred zagrevanje, nisam ni igrao u prvom poluvremenu. Dva dana kasnije pred duel sa Hrvatskom, u hotelu pred sastanak, saznajem da ne mogu da igram, da sam pozitivan, da moram u karantin. Mnogo me je to pogodilo, nisam mogao dugo da se vratim u ritam posle toga. Teško je bilo i fizički, ali i mentalno”.
I onda, protiv Tuluza u dvomeču osmine finala ukupno 27 golova.
“Moraš da se vratiš. Tako je ispalo”, sa osmehom će Đorđić.
U finalu je viđen napad Benfike sa tri pivotmena.
“Da, to smo uvežbavali u Nantu u grupnoj fazi. Imali smo problema na bekovskim pozicijama, nismo igrali Lazar i ja zbog korone”, rekao je Petar.
Izbor urednika
Kukić je imao sjajnu saradnju sa robusnim kružnim napadačima Aleksisom Boržesom i Brazilcem Rožerijem Moraesom.
“U Nantu smo tako igrali duži vremenski period. Upalilo je u nekolio navrata i u finalu. Volim da sarađujem sa pivotmenima. To sam naučio u Španiji, tamo sam ‘progledao’. Igra Benfike se dosta zasniva na kružnim napadačima. Ćema insistira na tome, to je i bila taktika da ih koristimo što više. Slično imam saradnju sa Marsenićem i Pešmalbekom u reprezentaciji. Dobro se osećam kada znam da imam odične saigrače na crti, to otvara prostora i nama bekovima”.
Posle utakmice slavlje je bilo duboko do jutarnjih sati.
“Dugo smo bili na terenu, proslavili smo s porodicom, prijateljima. Imali smo i svoj šou u svlačionici. Nastavili smo u našoj dvorani, na stadionu, u prostoriji koja je predviđena za proslave. Bilo je tu svega, muzike, švedski sto sa hranom je bio postavljen. Na video bimovima je bila utakmica. Jednostavno, bila je nezaboravna noć”, istakao je Kukić.
Predsednik kluba je legendarni as, nekadašnji fudbaler Benfike i Fjorentine Rui Košta. Rukometni klub je po uzoru na Barselonu sekcija fudbalskog. Kamera su tokom prenosa finala nekoliko puta uhvatile nekada najboljeg portugalskog igrača kako nervozno doživljava dramatičan finiš.
“Bio je s nama u svlačionici posle meča. Rekao je da nikada nije video u životu ovako harmoniju u ekipi, da su svi disali za jednog. Dao je primer igrača koji je proveo samo par minuta na terenu, ali se tako srčano borio. Značilo nam je njegova podrška”, istakao je Kukić.
Koliko je veliki uspeh napravljen, govori i to da se oglasio i predsednik Portugalije Marselo Rebela de Souza.
“To me je baš oduševilo. U Portugaliji je fudbal sve, ali i po tome što nam je javno čestitao vidi se šta smo uradili. Ovo će biti veliki zamajac za rukomet u Portugaliji. Videli ste, dvorana nije bila puna. Nije me to toliko iznenadilo. I dalje ne postoji rukometna kultura. Možda su i karte bile preskupe, ali posle ovog uspeha, siguran sam da će više da se priča, piše o rukometu. Ovo je trebalo portugalskom rukometu. Benfika je najveći klub u zemlji. Čast Portu i Spotingu, ali je Benfika najveća. Nije dvorana bila puna, ali smo imali odličnu podršu s tribina, pa smo se osećali kao da je bila krcata”, kaže Petar.
Lazar je imao fenomenalnu defanzivnu reakciju u finišu meča kada je Magdeburg imao igrača više. Uspeo je da spreči cepelin i siguran gol rivala.
“Moj saigrač Jonas Kalman, koji je legenda, upozorio me ja da pazim, da rukometaši Magdebuga često koriste cepelin. Imao sam dobar instikt kod te akcije, osetio sam da će to tada da urade, dobro sam se odrazio i izbio loptu”.
Benfiku očekuje za desetak dana i završni turnir Kupa Portugalije. Putevi Đorđića i Kukića se uskoro razdvajaju. Petar ima dugoročan ugovor do 2025. godine sa lisabonskim Orlovima, dok Lazar posle dve sezone napušta Lisabon.
“Ovde sam našao svoj mir. Dođete u godine kada vam finansijska strana nije najvažnija. Naravno, može i ovde dobro da se zaradi, ali ne kao u Nemačkoj. Prošao sam sve, igrao dugo Bundesligu, branio boje Flenzburga, Hamburga i Veclara, bio u beloruskom Meškov iz Bresta. Rekao sam mom menadžeru Milanu (Jokiću prim. aut.) da neću da idem iz Lisabona, da hoću ovde dugo da ostanem. Ja sam insistirao da tako bude, došli smo do parafa do 2025. Ovde sam tri godine, osećam se fantastično. Deca idu ovde u školu, pričaju portugalski. Grad je prelep. Uživam. Ovaj trofej je velika satisfkacija, najdraži mi je u karijeri. Menadžer mi je rekao pre potpisivanja da ima ponuda iz Nemačke, ali rekao sam mu da ne želim ni da ih čujem. Taman da je Kilova”, rekao je Đorđić.
Četvrtak, 19.05: (1,85) Gepingen (8,00) Rajn Nekar Leven (2,30)
Kukić je osvojio prvi trofej u karijeri.
“Ovo je oproštaj iz snova. Kada sam dolazio, nije Benfika bila ono što je sada. Mene nose visoke ambicije. Petar je prošao sve, igrao dugo Ligu šampiona. Ja želim to da osetim, kako je igrati sa najboljim klubovima. Mislim da sam sazreo za stepenicu više. Išao sam korak po korak dosad u karijeri, napredovao iz godinu u godinu. Želim da za dve, tri godine igram u jednom od tri, četiri najbolja kluba na svetu. Napredovao sam u radu sa Ćemom. Bile su dve prelepe godine. Moram da kažem da malo ko u Evropi ima uslove kao Benfika. Po uzoru je na Barselonu. Sve je podređeno igračima, ništa im ne nedostaje. Imamo na raspolaganju i psihologa, nutricionistu, fizioterapeuta, stručni štab je veliki. Svi smo porodica. Jedina žal je što nismo osvojili tituli u Portugaliji. Imali smo jedan veliki kiks protiv Setubala koji nas je poremetio, ali ovaj trofej je to stavio u drugi plan”, setno će Kukić o poslednjim danima u Lisabonu.
Rukometni bum mogao bi da znači da će Benfika biti jača u narednim godinama.
“Većina igrača ostaje i sedeće godine. Neće biti s nama Lazar i Brazilac Moraes. Ćema ima još godinu dana ugovora, ostaje sigurno trener. Postao je i selektor Mađarske. Kada sam dolazio ovde 2019. godine nije bilo ovako. Budžet je veći iz godinu u godinu. To se vidi i po kvalitetu igrača koji dolaze. Verujem da ćemo sledeće godine da nastavimo u istom ritmu”, smatra levoruki šabački bombarder.
Iver ne pada daleko od klade. Petrov otac je legendarni golman Zoran, popularni Paša.
“Tata ne gleda uživo utakmice, ali pričali smo i pre i posle utakmice. Naravno, presrećan je bio. Rekao je pre finala, da se opustimo, da nemamo šta da izgubimo”.
Reprezentacija Srbije je nezaobilazna tema. Đorđić je dugo u selekciji. Jedno vreme ga nije bilo, ali dolaskom Tonija Đerone se vratio u nacionalni tim. Videlo se posebno u Celju u prvom meču baraža za plasman na Svetsko prvenstvo koliko nam je nedostajao u Segedinu, kakav top ima u ruci. Na pitanje da li su na Svetskom prvenstvu cilj plasman u kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu ima spreman odgovor.
“To je plasman do sedmog mesta, zar ne? Želimo nešto veliko. Naučen sam tako u Flenzburgu i Hamburgu da je svaki meč finale, da se uvek ide na pobedu, na najviše ciljeve. Konačno je sve kao treba u reprezentaciji. Uživamo da igramo za svoju zemlju. Jednostavno, na terenu se vidi da li si zadovoljan ili nisi. Ne može to da se sakrije. Samo da ostanemo zdravi. Da smo bili svi kompletni siguran sam da bismo mnogo uradili na Evropskom prvenstvu, ali vreme radi za nas, dolazi Svetsko prvenstvo. Videli ste kakvi smo bili protiv Slovenije u baražu za SP. Dobili smo selekciju koja je godinama bila među pet, šest najboljih na svetu. To nam je ulilo veliko sampouzdanje pred naredna takmičenja”, smatra Đorđić.
Organizator igre Orlova takođe puca od optimizma.
“Plasman u kvalifikacije za Olimpijske igre deluje kao ostvariv cilj. Svetsko prvenstvo je lakše od šampionata Evrope. Biće tu i selekcije iz Afrike, Azije, Južne Amerike koje nisu tog kvaliteta. Treba malo i sreće u žrebu, da izbegnemo neke jače rivale u nokaut fazi. Dobro radimo, dišemo kao jedan. Jedva čekamo naredno veliko takmičenje i da pokažemo da možemo mnogo”, zaključio je Kukić.
-------------------
Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!
--------------------