Srpska atletika: Nikad kvalitetnija delegacija u Parizu, najmanje troje sanja olimpijske medalje

Olimpijske igre drže najveći renome i bez nekih globalnih zvezda, zbog ovog i onog razloga kažnjenih ili nekvalifikovanih sportista, čak i sa osrednjim fudbalom daleko od žiže interesovanja. Dešavaju se spektakularne stvari i pred tribinama lišenim gledalaca, kojih zbog koronavirusa skoro i da nije bilo na borilištima tokom letnje smotre pre tri godine u Tokiju. Potisnu se vremenom u zaborav neka razočaranja, budu donekle oproštene sudijske greške, ali neke stvari jednostavno nisu moguće. Letnje olimpijske igre ne mogu se ni zamisliti bez gimnastike, plivanje i posebno – atletike!  

Srbija je od osamostaljenja osvojila ukupno 25 olimpijskih medalja, računajući i ovu poslednju strelaca Damira Mikeca i Zorane Arunović u Parizu. Toj cifri doprinela je i "kraljica sportova" zahvaljući bronzi Ivane Španović u skoku udaj pre osam godina u Rio de Žaneiru.

Otišlo je 2008. u Peking desetoro srpskih atletičara i atletičarki, ali niko nije prošao kvalifikacije. Borbe za odličja nije se dokopala ni tada samo talentovana juniorka Španovićeva. Četiri godine kasnije u Londonu došlo se do brojke 13, od čega sedam dama i šest muškaraca. Najbolji je bio kuglaš Asmir Kolašinac na sedmom mestu. Drugo finale za Srbiju izborila je Španovićeva i okončala na 11. poziciji. Rio je 2016. videlo 12 srpskih reprezentativaca, u odnosu 7:5 za pripadnike jačeg pola. Finala se domogla jedino Španovićeva, koja je zatim u epskom vojevanju sa Amerikankama stigla do trećeg stepenika na pobedničkom postolju, iako s jednim od najboljih skokova karijere vrednim 7,08 metara. Skupe su bile medalje u Brazilu. Zlatna Tijana Bartoleta sletela je na 7,17 metara, dok je dva centimetra kraća ostala srebrna Britni Ris. Oštre norme učinile su da našu atletiku na prethodnoj Olimpijadi u Tokiju predstavljaju svega tri dame u isto toliko tehničkih disciplina i dva kolosa u bacanju kugle. Sedam centimetara nedostajalo je Ivani za za novo odličje u dalju, završila je kao četvrta. Još jedno finale Srbiji doneo je na kraju sedmoplasirani u kugli Armin Sinančević.

Ivana Španović i Angelina Topić osvajaju medalje u Parizu – kvota 15,0

I na Stadionu Francuska pojaviće se Španovićeva i Sinančević, uz još četvoro olimpijskih debitanata u timu saveznog kapitena Edina Zukovića. Angelina Topić se odlično kotira u skoku uvis, kao i Adriana Vilagoš u koplju. U dalju će se nadmetati i Milica Gardašević, dok Elzana Bibića čeka pakao na 5.000 metara. Put Grada svetlosti kreće se počev od utorka kasno po podne (takmičari Topićeva i Sinančević, trener Dragutin Topić, selektor Zuković i lekar Jovan Đurović). Ostali stižu najkasnije 4. avgusta (atletičarke Španovićeva i Vilagoševa sa trenerima Goranom Obradovićem i Đerđi Vilagoš), ustvari dan kasnije kad će se u avion ukrcati Miličin trener Marko Milinkov.

Deluje da bi četvoro ili petoro reprezenata Srbije na čuvenom sportskom zdanju u pariskom predgrađu Sen Deni moglo da se nada finalu, a njih troje i medaljama. Ipak, u atletici je konkurencija takva da verovatno jedino dominantni Šveđanin Armand Duplantis u skoku motkom može da bude ubeđen kako u njegovoj disciplini malo toga zavisi od raspoloženja ostalih rivala.

"Po pitanju kvantiteta je istina da nas je ranije bilo više, ali mislim da nikada kvalitetnija atletska ekipa Srbije nije išla na Olimpijske igre. Svetska šampionka Španovićeva je na velikim takmičenjima uvek kandidat za zlato. Ne za medalju, nego za zlato! Tu su i ove dve devojčice sa evropskim srebrima iz Rima – Topićeva i Vilagoševa. Obe su rušile lične rekorde tokom godine, Vilagoševa čak dva puta. Taj njen hitac od 65,58 metara sa Dijamantske lige u Londonu vredan drugog mesta verovatno će i u Parizu biti dovoljan za pobedničko postolje. Sve su to razlozi za optimizam, ali Angelina i Adriana su mlade, pred njima su tek blistave karijare. Samo je potrebno da budu na svom ovogodišnjem nivou, nećemo ih opteretiti pričom o medaljama. Gardašević uvek može da se uključi u borbu za visok plasman. Prioritet je da uđe u finale, što je primarni cilj svih šestoro naših predstavnika. Najteži zadatak imaće Elzan Bibić na 5.000 metara. Konkurenti su mu prejaki. Sinančević je mnogo bolji nego zimus. Lagano se vraća posle povrede i 20,87 metara sa državnog prvenstva pre mesec dana u Kraljevu pokazuje da je na dobrom putu. Posle priprema u Novom Pazaru, mislim da će biti još bolji i spreman za rezultat preko 21 metra, koji ga u Parizu gotovo izvesno vodi u finale, a tamo je uvek sve otvoreno. Mnogo puta nas sreće nije pogledala, pa je red da sad u mnogim segmentima bude te sreće za nas", počinje priču za Mozzart Sport selektor atletske reprezentacije Srbije Edin Zuković.

Atletika u Parizu kreće 1. avgusta, kada će hodači i hodačice nastupiti na 20 kilometara. Topićeva i Sinančević će dan kasnije u kvalifikacije skoka uvis, odnosno kugle. U visu će biti teško suprotstaviti se odnedavno svetskoj rekorderki Jaroslavi Mahučik iz Ukrajine (2,10 metara), ali možda je došlo vreme da se ozbiljnije napadne trofejna Australijanka Nikola Olislagers. Što se muške kugle tiče, Amerikanci su na oko 23 metra, Džo Kovač i preko, što važi i za Italijana Leonarda Fabrija.

"Angelina već duže vreme juri taj skok od dva metra. U svakodnevnoj sam komunikaciji s njenim ocem i trenerom Dragutinom. Spremna je za tako nešto. Dobro bi bilo da na nekom takmičenju samo oseti da može preko. Mislim da će se i na velikoj sceni to desiti veoma brzo, nadam se već na predstojećim Olimpijskim igrama, a kasnije i na svetskim prvenstvima. Mahučik je sa 2,10 metara pokazala klasu, iako smo posle Glazgova mislili da je u krizi. Na Svetskom dvoranskom prvenstvu početkom marta u Škotskoj nije blistala, nije bila na onom nivou na koji smo od nje navikli. Sada je potvrdila da vlada skokom uvis, ali mislim da je odmah iza nje Angelina, kao neko ko će vrlo brzo priđe, prati i ugrožava Mahučikovu. Po meni, to bi moglo da se desi i ove, a sigurno naredne sezone. Kugla sa Rajanom Krauzerom, Tomom Volšom, Kovačem, Fabrijem, Zejnom Virom i ostalima neverovatno napreduje. I Armin je materijal za preko 22 metra. Ubeđen sam da pravilnim radom i posvećenošću može brzo da tih razina. U ranijoj konstalaciji snaga, taj rezultat bio bi dovoljan za olimpijsko zlato. Sada je drugačije. Sinančević je u Tokiju bio sedmi. Ukoliko bi ponovio taj plasman, bili bismo prezadovoljni, a pogotovo uz nacionalni rekord ili blizu toga. Motiviše se kad oseti da je spreman da izvuče iz sebe maksimum. Ono što mu se dešavalo prethodnih godina je možda reakcija na prebrz ulazak u krem društvo. Pojačao je intenzitet, promenio trenera, ali važno je da nije promenio želju za treningom, nastupima i uspesima. Optimista sam po pitanju njegove dalje karijere. Uspešno se oporavio od povrede i svi želimo da bude blizu, ako ne i bolji od 21,88 metara, odnosno ličnog i državnog rekorda".

Angelina Topić (©Starsport)

Kvalifikacije ženskog skoka udalj zakazane su za 6. avgust. U centru pažnje je Španovićeva, koja je sve podredila napadu na jedino zlato što joj nedostaje u bogatoj riznici, dok iz prikrajka vreba Gardaševićeva. Nekoliko devojaka može preko sedam metara, pre svih Nemica Malajka Mihambo i Tara Dejvis Vudhol iz SAD sa ovogodišnjih 7,22 i 7,18 metara na otvorenom. Ivana je sredinom jula nastupila u italijanskom Linjanu, a medijsku pažnju nažalost je privukao bol u Ahilovoj tetivi i odustajanje nakon prvok skoka od 6,29 metara.         

"Sa Ivanom i njenim trenerom Obradovićem sam takođe u svakodnevnoj komunikaciji. Odustajanje u Linjanu bilo je preventivne prirode Ona ima problem s Ahilovom tetivom desne noge, koja nije odrazna. Neprijatno je jer ne može da se potpuno posveti zaletu i skoku, ali Ivana ima taj šampionski gen. Sama kaže da je spremna da skače čak i na jednoj nozi. Ima potpunu medicinsku negu za oporavak, sve je pokriveno terapijama. Vrlo je važno da u kvalifikacijama u Parizu u prvom skoku dođe do norme za finale, da se ne optereti puno i da potom u finalu isto napravi još nekoliko puta. Kada je ona najspremnija, sigurno da je uvek kadra za daljine preko sedam metara. Konkurencija je vrhunska, od Mihambo i Dejvis, preko Italijanke Larise Japićino i svih ostalih. Neće biti lako, ali Ivanu u najboljem izdanju rivalke samo mogu da motivišu. Sve pobrojane devojke je izuzetno respektuju zato što je u karijeri napravila to što je napravila. Stvarno očekujem da bude lider u toj disciplini, kao što je bila i prethodnih godina. Još uvek je svetska šampionka iz Budimpešte, gde je superiorno pobedila. Očekujem da i u Parizu bude na tom nivou i da još jednom pokaže da vlada ženskim skokom u dalj", jasan je Zuković.

Gardaševićeva je polovinom maja u poljskom Hožovu sletela na 6,76 metara, a njen prošlogodišnji lični iz Kraljeva jači je još za 15 centimtara.

"Posle Glazgova smo komentarisali da je konačno uspela, pošto ima taj problem sa kvalifikacijama i zaletom, neispravnim skokovima. S njenim trenerom Milinkovim sam generacijski povezan, zajedno smo kao takmičari bili u reprezentaciji Srbije. Mislim da je došlo vreme da Milica naplati svoju pripremljenost. I ona bi u prvom ili drugom kvalifikacionom pokušaju trebalo da odradi najbolji mogući skok, da uđe u finale rasterećena i bez pritiska. Ništa ne može da izgubi, može samo mnogo da dobije – po pitanju plasmana, samopouzdanja i svega što prati karijeru sportiste na velikoj sceni. Vredi blizu sedam metara, što svi vide i znaju. Još uvek ne može to da realizuje u letnjoj sezoni, ali to je iz razloga što trener pravi dva 'pika', a onda je mnogo teško", konstatuje savezni selektor uoči polaska na svoje druge uzastopne Olimpijske igre.

Prva runda na 5.000 metara za muškarce predviđena je za 7. avgust. Posle aprilskih 13:14,78 minuta na toj deonici u Uelvi i ostvarenja karijere, Bibić je početkom juna bio šesti Evropljanin u Rimu. Utisak je da je preboleo dečje bolesti na stazi. Ima evropsku dvoransku medalju "pod krovom" na 3.000 metara iz Istanbula 2023, ali nekadašnjeg mlađejuniorskog šampiona Starog kontinenta na tri kilometra sada čeka planetarna elita na srednjim prugama. Novopazarac je jedini koji je u olimpijsku reprezentaciju Srbije ušao na osnovu renkinga, bez ispunjenog vremenskog kriterijuma.

"Elzan je pokazao u Rimu da može sa najjačma. Za njegovu glavu bilo je veoma važno da shvati da je sposoban da trči protiv tih 20 i kusur Španaca, Italijana, Francuza, Portugalaca i naturalizovanih Evropljana sa boljim ulaznim rezultatima od njega, da shvati da dobrom taktikom, upornošću i velikim samopouzdanjem može da se uključi u borbu za visok plasman. To je važno da shvati i u Parizu. Zadovoljni smo svakim rezultatom boljim od njegovog ličnog i državnog rekorda. Mislim da je neposredno pre Rima bio spreman i za izuzetno 'oštar' rezultat na nivou olimpijske norme od 13:05 minuta. To pokazuje i Rim, gde je sa promenama završio na 13:24,54. Polako sazreva. Masu puta sam ga savetovao da izbegava velike gužve jer se do sada nije snalazio u takvim trkama, poput one na Mediteranskim igrama u Orlanu, u Alžiru, kao i u Budimpešti na Svetskom prvenstvu. Znači, uđe u grupu i ne ume da izađe, ostaje taj što poslednji pravi promenu. Ako bude i brza trka u Parizu, važno je da bude u vodećoj grupi. Očekujem da bude na nivou novog ličnog i državnog rekorda".

Adriana Vilagoš (©Starsport)

Istog dana kad i Bibić, na borilište će i Vilagoševa. Nesuđena rukometašica severnih suseda nedavno je u Londonu još jednom pokazala da tokom takmičenja i te kako može da prebaci u brzinu, pa i dve iznad.

"Njenu karijeru stvarno pratim od prvih dana, uključen sam maksimalno u sve što radi s majkom i trenerom Đerđi. Svojevremeno su je hteli Mađari, ali za rukomet. Pregovarala je sa jednom njihovom čuvenom akademijom. Imali smo sreće, pogodili smo. Uspešno smo je ubedili i izneli argumente da će u atletici postati to što već jeste. Obostrano poverenje je tu. Srpski atletski savez sa direktorom Slobodanom Brankovićem uradio je sve da se Adriana oseća sasvim komotno, kao i svi ostali reprezentativci i reprezentativke, da može nesmetano da se priprema za veliku scenu. Ima šampionske predispozicije, pokazala je to kao svetska juniorska rekorderka i šampionka, kao osvajačica već dve seniorske evropske medalje. Prebrodila je prošlogodišnju krizu, ako možemo tako da je nazovemo. Ipak je bila prvakinja Evrope do 20 godina, posle Budimpešte i nezgodne povrede od koje se uspešno oporavila. Svoj tim ojačala je u svim segmentima, pa su Rim i Londonu samo posledica urađenog. Najvažnije je da Adriana zna da pogodi taj hitac kad je najteže i najpotrebnije. Pokazala je to u trećoj seriji u Rimu, dok joj je pretila eliminacija. U nekom trenutku, motivacijom i razgovorom njena majka i ja smo uspeli da je takoreći probudimo, da ona dobije želju da baci koliko može, a može mnogo", kaže Zuković.

Savezni kapten je već šest godina, a pre toga je pet godina obavljao istu funkciju u juniorskoj selekciji Srbije. Rođeni Pazarac očekuje rekordan broj atletskih olimpijaca i olimpijki 2028. u Los Anđelesu.

"Imam veliku podršku od direktora Srpskog atletskog saveza Brankovića, koji me je svojevremeno prepoznao u kadrovskom smislu, kao i od predsednika Veselina Jevrosimovića. U mlađim kategorijama konstantno obaramo rekorde po broju učesnika na najvećim smotrama. Sada imamo nekih 20 normi za predstojeće Svetsko juniorsko prvenstvo u Limi, a sećam se da nas je 2015. na tom nivou u Judžinu predstavljao jedino desetobojac Aleksandar Grnović, uz još jedan ispunjen kriterijum od tada mladog Nikole Bursaća. Ideja je bila da ojačamo srednju atletiku jer ona kasnije daje taj kvalitet. U Rimu smo imali rekordan broj seniora i seniorki na šampionatima Evrope, uz dve medalje. Onda uhvatimo javnost, ali i sebe da smo nezadovoljni sa dve medaljem, da hoćemo i smatramo kako zaslužujemo više. Apetiti su porasli, a nekada smo slavili svaku seniorsku normu. Idemo u dobrom smeru, naravno uz finansijsku podršku države. Od presudnog značaja za našu 'kraljicu sportova' je da se u Beogradu konačno izgradi nacionalni atletski stadion. Pored ovoga što mi radimo, to je prioritet svih prioriteta. Tužno je da Atletski savez Beograda trenutno ne može da organizuje takmičenje, a da rezultati budu priznati u svim disciplinama. Atletska dvorana na Banjici pokazala se kao sjajno ulaganje, pokazuju to evropske norme za discipline u kojima decenijama nismo imali predstavnike. Ako nemamo cilj, nemamo ni put. Cilj je da obogatimo naš sport u svakom smislu, a popularizacija na pravi način moguća je ako organizujemo najveća takmičenja. Gledali smo u dva navrata u Beogradu kako Duplantis ruši svetske dvoranske rekorde u skoku motkom, a to se doživi jednom ili najčešće nikad u životu. Suma sumarum, od šestoro naših atletičara i atletičarki u Parizu, njih petoro biće u najboljim godinama u Los Anđelesu 2028, a većina će verovatno konkurisati i za Brizbajn 2032. Stižu i nove snage, sa pedigreom u vidu kontinetalnih i svetskih medalja u uzrastima do 18 i 20 godina", u optimističkom tonu stavlja tačku selektor Srbije Edin Zuković.