Srbija posle 24 godine gleda ka Formuli 1, sad ono najteže – milioni

Bila je 2002. godina i bio je Miloš Pavlović. Najtrofeniji vozač koga je Srbija imala i jedini sa „super licencom“ za takmičenje u Formuli 1. Te 2002. je stigao do Formule 3, kasnije je bio i u Formuli 2, ali do najbržeg karavana planete – nije mogao. Srbija se u to vreme tek oporavljala od ratova i sankcija, a Formula 1 – košta. Mnogo košta. I sada će te brige moriti Andriju Kostića.

Jer ovaj 16-godišnji momak prvi je Srbin posle 24 godine koji je dobio poziv da se takmiči u Formuli 3. Nakon što je protekle dve sezone proveo u Formuli 4, prvo u Van Amesfort Rejsing timu, koji je trkačkom svetu podario trostrukog svetskog šampiona Maksa Verstapena, pa i Šarla Leklera, a ove sezone i u Ju-Es Rejsing timu u vlasništvu Gerharda Ungara i običnim ljubiteljima moto-sporta poznatijeg Ralfa Šumahera.

Kostić, koji vozi pod tutorstvom upravo pomenutog Pavlovića, u generalnom plasmanu je sezonu završio na 11. mestu u konkurenciji 39 vozača, ali je kao najmlađi u istoriji F4 dobio poziv da se prebaci u Formulu 3. U tim Trident za čijim volanom je 20-godišnji Brazilac Rafael Kamara prošle sezone osvojio titulu i odmah se prebacio u Formulu 2.

Međutim, takvi se vrtoglavi uspesi retko dešavaju, obično se vozači u svakom rangu zadrže bar dve godine, a i jedna je – prilično skupa. Zato Kostić u izjavi za RTS i kaže...
“Osećaj je neverovatan i veoma sam ponosan, jer korak sam bliži Formuli jedan za koju su vezani moji planovi i ciljevi. Ali, treba mi finansijska podrška sponzora za veće rezultate“.

E sad, koliko sve to tačno košta? Zvaničnih podataka, nema ali specijalizovani portali procenjuju da je u idealnoj varijanti za automobil i rezervne delove potrebno između 800.000 i 1.200.000 dolara. Većinu bi trebalo da pokrije sam vozač, a u ovu sumu čak ni ne računamo putovanja. I rekosmo već, sa 16 godina verovatno će se tamo zadržati barem dve sezone. Pa ako prođe i taj filter, idemo dalje, u Formulu 2. Tamo već troškovi dodatno skaču, procenjuje se na između 1.000.000 i 3.000.000 dolara. I opet te dve sezone. Milioni dođu tek kasnije, samo za one sa vrha.

Jer u moto-sportu se zna: talenat sam po sebi ništa ne znači. I statistički samo jedan u nekoliko hiljada prođe. Ali baš ovde, u Formuli 3, odvoje se oni tek talentovani od onih koji zaista jesu materijal za najbrži cirkus sveta.