Srbija daje 200.000 evra za zlato, Indonežani novac i krave, Ameri i Nemci vrlo skromno

Više čujem i pročitam priču o odricanju profesionalnih sportista, nego što sam je ikada na delu video. Tokom devedesetih, mnoga deca talentovana za sport birala su, ili bila nagovorena na to, da upišu popularnu (tada ne i navodno najkvalitetniju) gimnaziju, koju sam i sam pohađao. Za njih nije bilo mesta u Sportskoj, ili roditelji nisu hteli da ih puste (jer, tamo je nastavni program prilagođen njihovim potrebama, a ne obrnuto). Dakle, vrhunski, pa ni prosečni sportista ne mora da provodi sate u učenju, pa ni u školi. Čak i kod nas su imali izvesnu protekciju. Odriče se devojaka? To je ozbiljan previd. Odriče se devojaka dok traje karantin (i to ne svi, jer niko nije izbacio Divca i Paspalja iz reprezentacije, ni u njihovim mladim danima, kada su išli da se nađu sa njima). Karantin ne traje tri meseca, a prosečnom štreberu ume potrajati i tri godine. Prosečan sportista (da ne pričamo o vrhunskim, jer tek te spopadaju) ima bezbroj poziva na seksualne kombinacije od strane atraktivnih žena. Kvalitetnog pisca progone dve, obe poremećene i atraktivne raspuklom ogledalu. Prosečan, kvalitetan i vrhunski sportista imaju prijatelje koji to nisu, naravno. Ali, imaju ih na hiljade, što je možda slabije od tog vašeg jednog, ne i manje. Čak i prosečan sportista dobija medijsku pažnju. Dobitnik nagrade za roman godine ima je deset minuta, osam, ako treba da počnu reklame pred "Muzičku slagalicu". Čak i prosečan sportista daje intervjue. Kvalitetan novinar sluša šta priča prosečan sportista i ispravlja više njegove, nego svoje greške, kako bi prosečno ispalo bolje od kvalitetnog. Izlaže svoje telo ozbiljnom fizičkom naporu? Rade to i u obični momci u teretani (i beže od cepanja drva kao đavo od krsta). Tako jača telo, koje barem koristi za nešto pametnije od širenja Knezom. Nema vremena za dobru knjigu, dobar film ili odlazak na koncert kvalitetnog autora? Inače bi pročitali "Upitaj, prah", odgledali Šabrolove "Golubice" ili "Kasapina" i kupili kartu za Bonija Prins Bilija? U najboljem slučaju bi producentima poboljšali zaradu osmog nastavka "Vriska", jer im je drugar rekao da su ovoga puta "uboli". Ima istine u tome da su mnogi ljudi i sami doprineli sopstvenoj nesreći, putem teških poroka, u šta spada i promiskuitet (čitaj: kurvanje). Ima i onih koji nisu bili talentovani za više od običnog ljudskog života, sa puno tuge u trci za malo sreće. Ali, besmisleno je vraćati se na nivo paganske Grčke, gde su sportiste doživljavali kao polubogove (a verovali u čitavu dinastiju Karington od bogova). Vrhunski sportisti srpskog porekla propustili su samo da redovno vide kako se nešto malo pripadnika njihovog naroda sa vrhunskim talentom za slikanje, pisanje, pevanje, sviranje i komponovanje (ne aktuelnog smeća, niti onog koje vam nameće YouTube) gde nalazi u trci za svoje medalje (kada si pisac najboljeg romana, daju ti 8,5 hiljada, valjda kao omaž Feliniju, a i to nameštaju putem nagrađivanja promotera partija kojima pripadaju, izdavačkih kuća koje su uporne povodom ostavljanja novčanica u knjigama, obećanim mestima - SANU vas tad čeka, iako niste ni Žika Pavlović, ni Sava Šumanović, ni Miloš Crnjanski). I barem na stotine hiljada ljudi koji nisu hteli prodati svoj obraz, pa žive danas kako žive, a to je mnogo tamna nijansa navodne ružičaste. Ako su i puno, puno poznati, a ne samo vrhunski, a imaju dobru nameru, ili žele sebe predstaviti kao takve, sportisti se fotografišu zajedno sa kopačima kanala. Ponekad i sa lopatom. Ali, sa njom nikad ne nastave van kamera. Da ne gube novac? Ne. Nekada davno, u poštenije vreme, sportisti su imali svoj rok trajanja. Imaju ga i sada, ali postoji i sijaset klubova i udruženja u koje se uguraju, pa za manje uspeha primaju daleko više novca nego u svojim najboljim danima (Piksi, npr). Koja crna odricanja? Ne treba preterivati. Dobar deo njih je upravo takav: dobar, ljudski dobar. I postoje razlike u tome koliko je koji sport plaćen, naravno. Ali, milion evra koje su sveukupno dobili na osnovu medalja sa prošle Olimpijade, pomoć su individualcima, ne i našem sportu. Efekat tog čina nije isti kao kad bi sultan bacio milion evra pred siromahe (sve i da se ne potuku i zamrze međusobno, gladni se ne nahrane pomoću dva hleba u danima sultanove milosti). Efekat ni ne postoji. Osim jednog: samopromocije, staranja lažne slike o tome kako se vlast brine i kako država mnogo dobro stoji (na grbi običnog građanina).

Zar ne vidite to odricanje? Covjece, pa neka im je dao. Treba, lupam, 20 ili 30 god da se ode na OI, a za to drzavu boli patka gdje se trenira, u kakvim uslovima i na koji nacin su ti ljudi dosli u poziciju da se oprobaju na OI. Nije to puno, daj Boze da sto vise zlata uzmemo. Mislite na njih kao osobu a ne na Vucica, dosadni ste, te penzija, te plata, bla bla. Ja mogu reci svaka cast da podizanju nagrade. Sportista sam u ,penziji", a moj sin trenira dzudo i znaju oni koji vode racuna o tom da se placa sve zivo, od goriva, do hrane, putovanja, hotela, takmicenja itd. Srecno svima na OI i da nam donesete puno zlata. Pozz iz Banja Luke

Da su bar kolektivni sportovi pa je i to mnogo, nego se neko bori za sebe lično, puca iz vazdušne i uništi narodni budžet. A penzija 3.000. Evra od 40-e god a radnik od 65-e nekih 200-300. Evra, živi još mesec , dva i ćao penzijo.

Индонежани су за примјер! Зар није "част" ићи на олимпијске игре, а не да им мотив буде лова? А за Пиксета се слажем да би му краве боље биле, или можда овце..

Najlepše su ove priče o neodricanju. Ljudi rade po 60 i više godina, akaju ih sa svih strana - šefovi, političari, ovi, oni... I posle se ničega nisu odrekli. A jadni profi sportisti se odrekoše svega. Plus, nema ničega jadnijeg i glupljeg od konstatacije kako oni donose radost napaćenom narodu.

Malo je to novca koliku oni radost donose ovom napaćenom narodu! Većina Srba radi za 500-600 evra, šta oni imaju od života, osim da prate sport i raduju se tuđem uspehu!

ima se, može se, pa uskoro i leteći taksiji, zašto onda ne 200hiljada

Evo vam odgovara zašto nam je budžet ove godine u fudbalu skromniji

Zato su Amerikanci tu gde jesu, a mi tu gde jesmo. Sramota je da se daje toliki novac, dok nam je zdravstvo u rasulu i bolnice su nam ruševine. Koliko se ceka na operacije i magnetnu? Sramota za ekonomskog tigra.

Nekako mi deluje da su ovako visoke nagrede i sportske penzije kontraproduktivne.Mozete misliti koliko su sami sportisti optereceni time i sta im se mota po glavi kada ih jedan poen ili potez dijeli od rijesene egzistencije do kraja zivota ili neuspjeha i neizvjesne buducnosti sa druge strane.samo im drzava stvara dodatni pritisak.A gdje je pritisak tu je i podbacaj.Treba ih nagraditi naravno ali naci neku mjeru...

Колико Амери имају спортиста на Олимпијади а колико ми?

Mnogo je 200.000.100.000 je vec bolje.Nisu to uopste male pare.Prosecnom radniku u Srbiji bi trebalo oko 14-15 godina da zaradi toliko.

Treba Piksuju da daju krave a ne silne milione

Индонежани закон😂