Sramotno! Ovakvi Orlovi i nisu za bolje: Najgori plasman odbojkaša na EP u istoriji

Sramota!

Ne zbog poraza – Slovenci su svakako bili izraziti favoriti.

Ne ni zbog eliminacije sa turnira, prvi put od raspada velike Jugoslavije pre četvrtfinala na EP – doneo nam je ovaj sport toliko radosti u prošlosti, pa može da potroši i neki kredit.

Ne čak ni zbog najlošijeg plasmana u istoriji naše muške odbojke na kontinentalnim smotrama (završićemo na 13. mestu, za bolje nismo ni bili) – godinama gledamo kako kvalitativno sve više zaostajemo za elitnim reprezentacijama, kako nam kopne i mlađe kategorije i baza i domaća liga i ovako nešto nije čak ni toliko iznenađenje.

Ali, kompletan nastup Srbije na Evropskom prvenstvu bio je ispod svakog nivoa i zaokružen je ponižavajućom partijom i jednim od naših čak i rezultatski najubedljviijih poraza ikada – 0:3 (14:25, 13:25, 22:25). U najznačajnijem meču na takmičenju i čitavoj kalendarskoj godini, naši reprezentativci izgledali su u prva dva seta kao grupa građana koja je naterana da izađe na teren i jedva čeka da sa njega pobegne, da spakuje tek raspakovane kofere i odleti iz Torina, jer je u eliminacioni deo Evropskog prvenstva – zalutala.   

Zašto je to tako, najveća, ali ne i isključiva odgovornost je svakako na selektoru George Krecuu, koji je toliko tumbao sastav sve vreme turnira, da je svaku utakmicu, uključujući i ovu večerašnju, počela drugačija postava, učinio da ekipa najbolju partiju, tako je ispalo, pruži u prvoj utakmici i da takmičenje okonča kao ubedljivo najlošija selekcija na prijemu servisa, a iz tog elementa kreću sve ostale anomalije u igri.

Nekada je odbojka bila avangarda srpskog sporta po organizaciji Saveza i uspostavljenom sistemu. O takmičarskim uspesima da i ne govorimo – početkom ovog veka konkurenciju smo gledali sa vrha Olimpa, evropske medalje osvajali smo deset puta. Nažalost, ne vidi se svetlo na kraju tunela, jer dostojne naslednike nemaju ni Aleksandar Boričić u kancelarijama, ali ni generacije braće Grbić, Miljkovića, Vujevića, Gerića, ni ona Podraščanina, braće Kovačević, Atanasijevića na terenu. O struci da ne govorimo – naš čovek, živa legenda, predvodi Poljake ka odbrani evropskog zlata, a ovaj debakl Orlova potpisao je trener iz Rumunije...

Sve je bilo jasno još od prvog poena. Koji je, kakve li sibolike, osvojio Klemen Čebulj, povratnik u reprezentaciju nakon dve godine, kao „medicinski džoker“ umesto povređenog kapitena Urnauta. Naš tehničar Jovović u startu meča forsirao je igru na srednjake, koji su i osvojili prva tri poena za Srbiju – jedino je to i prolazilo u našem napadu, ali Slovenci su već vodili sa 7:3.

U prvih 12 poena na meču već smo napravili tri servis greške, u prvih 13 poena već su nam pala dva asa u polje. Kasnije će još dva na servis Nika Mujanoviča, koji je sam imao tri asa u prvom setu – više je poena uzeo on iz servisa, nego bilo koji naš igrač uopšte u prvom setu! Baš na njegov servis su Slovenci serijom 4:0 stigli na 20:11. Menjao je Krecu – Marinović umesto Kujundžića, pa Batak umesto Jovovića, ali Zmajčeki osvajaju set sa plus 11 – 25:14. U poenima iz bloka bilo je 4:0, ali najfrapantniji podatak glasio je: procenat realizacije napada Slovenije – 85 odsto!!!

Da li može gore od toga? Može! Drugi set Slovenci otvaraju sa 6:0, pa 9:1. I kada smo jedini put u setu vezali dva poena za 3:9, uspešan čelendž slovenačke klupe vratio nas je korak unazad. Nije našem protivniku bio potreban u ovom setu procenat uspešnosti iz napada ni iznad 50 odsto, kad smo mu poklonili 11 poena direktnim greškama. Kao neka školska ekipa protiv prosfesionalaca, tako je izgledao ovaj period meča u kojem smo osvojili čak i poen manje nego u prvom setu – 13:25! Nijedan naš igrač nakon drugog seta nije imao više od tri osvojena poena!

Zrno ponosa pokazali su naši u trećem setu. Gledan izolovano od ostatka meča, on čak i nije bio sporan. Serijom 4:0 smo pri put na meču poveli sa 9:8, pružali otpor još neko vreme (do 19:19), ali nisu Slovenci - Holanđani i Danci pa da se, kao u grupnoj fazi, vratimo sa ivice ambisa.