Španija demolirala Hrvatsku u polufinalu, Alvaro Granados terorisao golmane i direktne čuvare

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Budimpešte) 

Ako su čelni ljudi Novog Beograda gledali polufinale između Španije i Hrvatske - zadovoljno su trljali ruke i nisu skidali osmeh sa lica. Letnji kapitalac novobeogradskog kluba, Alvaro Granados, počistio je Barakude i uveo Crvenu furiju u finale Svetskog prvenstva. Probijao je blokove, izbušio Tonija Popadića i Marka Bijača i režirao reprizu finala prethodnog Svetskog prvenstva - 10:5. 

Ko prati vaterpolo od jednog do drugog velikog takmičenja mirne duše rekao bi da se za tri godine ništa nije promenilo. Toliko je prošlo između dva Svetska prvenstva, a finale u Budimpešti biće repriza onog iz Gvandžua. Italijanima će ponovo izaći na crtu Španci, za bronzu će se opet boriti Hrvati za Srbija za peto mesto. 

Crvena furija igra prosečno, uz dosta oscilacija, celim tokom šampionata. Od ubojitosti nema ni reči, ne oduševljava kao pre tri godine ili kao što je na Evropskom prvenstvu u mađarskoj prestonici godinu dana kasnije. Ali, novo finale je tu. Četvrto zaredom kombinujući planetarne i kontinentalne šampionate. Kompletan arsenal ispraznila je Hrvatska na Srbiju, ništa nije sačuvala za polufinale. 

Emotivno i fizički ispražnjene Barakude nisu imale odgovor na minijature Crvene furije, a Alvaru Granadosu bile su dovoljne i minimalne pukotine u odbranu da pokaže svetu zašto ga je Novi Beograd žarko želeo. Do trenutka dok Alvaro Granados nije proradio - na snazi je bila rezultatska klackalica. Kada je počeo da buši gol Tonija Popadića - upalio se crveni alarm u Hrvatskoj. Bilo je prekasno. 

Granados je zajedno sa Bernatom Sanauhom razbijao svaku odbranu koju je postavljao Ivica Tucak, a čim bi se Barakude usredsredile na dva najproduktivnija pojedinca španskog tima u prvom poluvremenu, višak prostora u golove pretakali su Alberto Munariz Egana i Blai Malarah. Odbrana Hrvatske nije funkcionisala kao protiv Srbije, ni Toni Popadić nije činio čuda, pa ga je Ivica Tucak zamenio u drugom poluvremenu i dao šansu Marku Bijaču. Nadao se selektor Hrvatske da će na taj način prouzrokovati boljitak, ništa nije vredelo. Barakude nisu imale iz čega da crpe energiju za napad. 

Stao je šut Marku Žuveli posle prvog pogotka, aktivaciju Jerka Marinića Kragića - imao lepu asistenciju za Konstantina Harkova koju su Španci umalo pročitali - Hrvatska nije dočekala. Jedino je Luka Bukić bio kakva takva pretnja Crvenoj furiji, ali i on je upadao u žute minute i imao periode kada nije mogao da se odvoji od čuvara ili završi kontranapad. Franko Lazić bio je X faktor u četvrtfinalu, na idućem stepeniku nije postojao ili bolje rečeno bio je kontraproduktivan. Ispucao je pet loptii kad se sve skupa pogledan, nije veliko iznenađenje što je Španija lagano ušla u novo finale.

Ubedljiva pobeda Crvene furije nije plod besprekorne igre, imala je poprilično praznog hoda, nego bezidejnosti Hrvata i momenata genijalnosti Alvara Granadosa, četvorostrukog strelca.

ŠPANIJA - HRVATSKA 10:5

/3:3, 2:0, 2:2, 3:0/

Budimpešta

Bazen: Alfred Hajoš

Sudije: Margeta, Ome

ŠPANIJA: Agire, Munariz 1, Granados 4, Sanauha 2, De Toro 1, Larumbe, Famera, Kabanjas, Taulj, Perone, Malarah 2, Bustos, Lorio.

HRVATSKA: Bijač, Fatović, Krapić, Lazić, Bukić 2, Vukičević, Žuvela 1, Marinić Kragić, Vrlić, Bašić 1, Harkov 1, Popadić.

SVETSKO PRVENSTVO U VATERPOLU - POLUFINALE:

Petak

Italija - Grčka 11:10

Španija - Hrvatska 10:5

SVETSKO PRVENSTVO U VATERPOLU - RAZIGRAVANJE:

Petak

Crna Gora - Srbija 7:10

Mađarska - SAD 11:11, penalima 4:5